https://sputnikportal.rs/20230408/nejedinstveni-glas-evrope-i-pritisak-sad-kako-se-fon-der-lajen-obrela-uz-makrona-na-putu-za-kinu-1153789710.html

(Не)јединствени глас Европе и притисак САД: Како се Фон дер Лајен обрела уз Макрона на путу за Кину

(Не)јединствени глас Европе и притисак САД: Како се Фон дер Лајен обрела уз Макрона на путу за Кину

Sputnik Србија

Кад већ немачки канцелар Олаф Шолц није хтео да га поведе са собом на пут у Кину прошлог новембра са својом привредном делегацијом, француски председник... 08.04.2023, Sputnik Србија

2023-04-08T22:29+0200

2023-04-08T22:29+0200

2023-04-08T22:29+0200

свет

свет

свет – политика

европска унија (еу)

француска

нови спутњик поредак с николом врзићем

анализе и мишљења

кина

урсула фон дер лајен

емануел макрон

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/07/1153788988_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_f8ddcb2dba8aa86a3b7aaf570b3906cb.jpg

Управо тај детаљ је, и пре него што је започела, њихову посету учинио непријатно бизарном.Пропаст, ђубре и штрајкОво већ и стога што није сасвим јасно како се Урсула фон дер Лајен уопште обрела у Макроновом друштву за пут у Кину; додуше, кад је о њој реч, није јасно ни како се обрела на челу Европске комисије кад није ни била међу истакнутим кандидатима за то место на последњим изборима за Европски парламент, а и сада је кандидују за генералну секретарку НАТО-а упркос томе што „и пријатељи и непријатељи”, писао је својевремено „Политико”, „њено управљање немачким Министарством одбране описују као пропаст“.А опет, већ знамо да у том свету западних правила не пате од вишка компетенције и демократичности; ето, и Макрон је у Кину отпутовао из Француске која гори од незадовољства и Париза затрпаног ђубретом због штрајка надлежних комуналаца, а „Фајненшел тајмс“ пренео је и оцене о „неприхватљивим сценама“ бруталних полицијских обрачуна с демонстрантима који су „морално шокантни“. Тим поводом је и Иран изразио забринутост и позвао Француску да разговара са својим грађанима уместо што их пребија. Иронија је евидентна али и потпуно заслужена.Макрон је, елем, присуство Урсуле фон дер Лајен у својој делегацији оправдао тврдњом да јој је он сам „сугерисао да га прати на путу у Кину“ како би тамо говорили „јединственим гласом“, међутим, упркос Макроновој заинтересованости за пратњу дама у извесним, најбољим годинама, ово оправдање не чини се уверљивим већ и зато што сличну инфантилну потребу председник Француске није исказао у другим сличним ситуацијама, на пример, приликом недавног путовања у Вашингтон код председника Америке Џоа Бајдена. Тамо је био с Брижит Макрон, а Урсула фон дер Лајен код Бајдена је била прошлог месеца, после Макрона.Кинеске санкцијеИнтригу у вези с председницом Европске комисије појачава детаљ на који указује портал „Блумберг“: „Начин на који Кина третира Макрона стоји у контрасту у односу на третман Фон дер Лајенове… Док је кинеско Министарство спољних послова саопштило да Макрон стиже ’на позив’ председника Кине Си Ђинпинга у ‘државну посету’, што се Фон дер Лајен тиче, додало је само толико да је она ’у посети’ како је ’договорено између Кине и Европске уније’“.Другим речима, не зна се ко је њу позвао – за разлику од Макрона – значи, она је ту, такорећи, непозвана.Али онај споменути, и заиста бизарни аспект одласка председника Француске с председницом Европске комисије у Кину садржан је у говору који је она, уочи оваквог путовања, одржала прошле недеље у Меркатор институту за кинеске студије који се, због свог антикинеског деловања, од 2021. налази на листи кинеских санкција. Наравно да избор овог места, да се одатле упуте поруке Кини уочи пута у Кину, није био случајан.У складу с таквом намером кварења уместо добрих односа, разуме се, била је и садржина тих порука које је упутила.Председница Европске комисије, наиме, искористила је прилику да оптужи Пекинг како постаје „све репресивнији код куће и све агресивнији у иностранству“, да „подстиче политику дезинформисања и економске и трговинске принуде“, а приметила је и да Кина „озбиљно крши људска права у Синкјангу“ уз упозорење да ће то фамозно питање бити „још један тест за то како – и колико – можемо да сарађујемо с Кином“.Добар полицајац, лош полицајацА ту је, наравно, и главни тест. „Како ће Кина наставити да реагује на Путинов рат биће одлучујући фактор за односе Европске уније и Кине“, запретила је, примећујући да председник Си – уместо да председнику Русије окрене леђа – „одржава ’пријатељство без лимита’ с Путиновом Русијом“.И поврх тога, додала је, Европска унија мораће да „преиспита“ Свеобухватни споразум о инвестицијама с Кином, трговински споразум који је постигнут крајем 2020. али још није ратификован: „Морамо да признамо да су се свет и Кина променили у последње три године, те зато морамо да преиспитамо споразум у светлу наше шире стратегије према Кини“.Овакве поруке Фон дер Лајенове у очевидној су супротности са саставом Макронове делегације у којој су и министри финансија, спољних послова и културе, али и шефови педесетак водећих француских компанија који тамо засигурно нису отишли да би разговарали о стању људских права у Синкјангу и слободама независних новинара у Хонгконгу. А поприлично је неразумно очекивати склапање пословних дилова кад претходно извређате домаћина и приде му поручите да не намеравате да се држите договора које сте с њим склопили. Таква бизнис стратегија унапред је осуђена на пропаст.„Добар полицајац, лош полицајац“, примећује у свом осврту и немачки „Шпигл“, док је Фу Кунг, амбасадор Кине при Европској унији, и сасвим експлицитно затражио од Европе да „одбаци захтеве Вашингтона да смањи трговину с Пекингом“ уз опомену, коју преноси „Фајненшел тајмс“, да САД „неће презати ни од чега“ да поремете нормалне односе Брисела и Пекинга.„Ко би, при здравој памети, напустио тако огромно тржиште у развоју као што је кинеско“, рекао је Фу и позвао ЕУ да буде истрајна у тежњи за „стратешком аутономијом“.„Фајненшел тајмс“ је, с друге стране, још крајем новембра прошле године, позивајући се на своје дипломатске изворе, јавио да су Сједињене Државе појачале притисак на НАТО савезнике да се ускладе са антикинеском политиком Вашингтона.Како Макрон реагује на тај притисак? Чему је требало да послужи његова посета Кини, и зашто портал „Политико“ указује да „није успео да убеди Сија“ да окрене леђа Путину? И какву је улогу у свему томе имала Урсула фон дер Лајен која је, по оцени истог портала, на крају добила само „оглодане кости“?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дугогодишњи дописник наших медија из Пекинга Милорад Денда и сарадник Института за политичке студије Душан Гујаничић.

француска

кина

2023

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, европска унија (еу), француска, нови спутњик поредак с николом врзићем, анализе и мишљења, кина, урсула фон дер лајен, емануел макрон