https://sputnikportal.rs/20230409/kako-zastiti-bastu-od-stetocina-na-prirodan-nacin-1153868174.html

Како заштити башту од штеточина на природан начин

Како заштити башту од штеточина на природан начин

Sputnik Србија

Пестициди поред тога што штете животној средини лоше утичу и на здравље људи, али постоји неколико начина да се башта заштити и без њихове употребе. 09.04.2023, Sputnik Србија

2023-04-09T21:32+0200

2023-04-09T21:32+0200

2023-04-09T21:51+0200

економија

привреда и пољопривреда

друштво

друштво

србија – економија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/09/1153867963_0:117:1920:1197_1920x0_80_0_0_1d52452e39447c73c46f49337335b8bc.jpg

Пестициди су умногоме заслужни за већу и квалитетнију производњу хране и спречавање векторских болести. Међутим, како научници све више разоткривају лоше стране синтетичких пестицида, тако постају јаснији њихови негативни ефекти на здравље људи и стање нашег окружења.Паралелно је на удару и животна средина с обзиром на то да пестициди могу да загаде воду и земљиште. Поред штетних организама за биље које се узгаја, могу бити кобни и за другу флору и фауну, пише портал „Клима 101“.Са друге стране, са климатским променама пестициди креирају зачарани круг — својом применом доприносе емисијама гасова са ефектом стаклене баште, а у светлу растућих температура биће све потребнији за ефикасну пољопривреду. Делимично и због тога што климатске промене убрзавају разградњу пестицида, тако скраћујући њихово трајање.Заштита без пестицидаПостоје савремени алтернативни начини за очување засада, као и рецепти за пестициде из кућне радиности.Иако су мање токсични од конвенционалних пестицида, предложена решења нису потпуно безбедна, па их треба држати подаље од деце и кућних љубимаца. Како бисте се уверили да неће оштетити ваше биљке, спрејеве најпре тестирајте на неколико листића. Најбоље је да тест обавите у вечерње сате, а не током најтоплијег дела дана — тада је мањи ризик за штету, а такође пчеле и други опрашивачи тада нису активни.Спреј на бази сапунаРастворите једну већу кашику благог течног сапуна или сапуна од маслиновог уља у једном литру воде. Течност ускладиштите у флаши са прскалицом. Читаве биљке — обе стране листова и стабљику — добро испрскајте. Како би спрејеви на бази сапуна били ефикасни, своје воће и поврће хидрирајте овом мешавином на сваких 4-7 дана док не приметите да се популација инсеката смањила. Уколико у међувремену не падне киша, остатке раствора са биљака скините самостално тако што ћете их окупати водом.Спреј на бази уљаПомешајте једну шољу уља са једном већом кашиком благог течног сапуна. Између 2 и 8 већих кашика добијене мешавите растворите у једном литру воде. Даљи поступак је исти као у претходно наведеном примеру. Захваљујући уљу, решићете се штеточина као што су биљне ваши и гриња.Спреј на бази лишћа парадајзаЛишће парадајза, између осталог, може да вам помогне у уништавању биљних ваши и гриња. Његова ефикасност произилази из алкалоида који су погубни за многе инсекте. Једноставно потопите сецкано лишће парадајза у две шоље воде преко ноћи. Ујутру течност процедите и додајте јој још две шоље воде. Раствор ускладиштите у флаши са прскалицом и нанесите га по биљкама.Спреј на бази белог лукаБелог лука се не плаше само вампири већ и штеточине из вашег воћњака или баште као што су купусари и беле мушице. Испасирајте два бела лука у једној шољи воде и оставите да одстоји преко ноћи. Процедите раствор у флашу од једног литра, а потом му додајте пола шоље биљног уља и већу кашику течног сапуна. Преостали простор попуните воду. Једну шољу мешавине сипајте у распршивач од једног литра и разредите водом. Попрскајте по нападнутим биљкама.Спреј на бази љуте паприкеЉута паприка је још један од добрих репеланата за инсекте, али и за крупније животиње као што су зечеви. Једна већа кашика сушеног чилија, једна већа кашика благог речног сапуна и један литар воде су све што вам треба да бисте стали паразитима на крај. Будите пажљиви када баратате овим спрејем и водите рачуна да вам не доспе у очи — било би добро и да користите рукавице при прављењу и наношењу на биљке, пренела је „Национална географија“.

2023

Вести

sr_RS

економија, привреда и пољопривреда, друштво, србија – економија