Велики корак: И наставници у Србији ће сазнати више о највећем геноциду према нашем народу
22:34 10.04.2023 (Освежено: 09:36 11.04.2023)
© Фото : Продукција Терирем
Пратите нас
Учење о геноциду почињеним над српским народом коначно добија на значају и препознато је од стране државе као градиво које ђаци основних и средњих школа морају темељно савладати. Потпредседник Владе и министар просвете Бранко Ружић потписао је решење којим је образовни програм Музеја жртава геноцида стекао највиши могући статус.
Министарство просвете, Завод за унапређење образовања и стручњаци Музеја жртава геноцида месецима су радили на изради документа, односно образовног плана, који је добио статус програма од јавног истереса.
Овај пројекат представља први акредитовани образовни програм Музеја жртава геноцида од његовог отварања и носи назив „Учење о геноциду почињеном над Србима“. Предвиђа се да ће његова реализација отпочети већ у мају ове године.
Први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Програм обуке наставног кадра трајаће укупно осам сати и састојаће се из два сегмента. Први сегмент биће посвећен историографским сазнањима о геноциду почињеном над Србима у НДХ, док ће други у фокусу имати сâмо подучавање ђака. Уз ово, обука ће довести и до даљег развоја партнерства између школских установа у Републици Србији и Музеја жртава геноцида.
Велики помак
Из Музеја жртава наводе да је тема геноцида извршеног над Србима од стране хрватске државе на целокупној њеној територији током Другог светског рата изузетно комплексна и деликатна тема, поготово када је реч о подучавању ученика основнoг и средњошколског узраста, а да се предавачи неретко устручавају да са ученицима детаљније обрађују ову тему на часовима. Уз то, напомињу у саопштењу Музеја жртава, наставници историје су сва своја знања о овој битној теми претежно стекли током свог иницијалног факултетског образовања и често нису упознати са новијим резултатима историографских истраживања.
Историчар Милан Гулић сматра да је било какав помак у циљу освешћивања ђака у погледу страдања српског народа велики искорак, као и да је учење о злочинима почињеним над нашим народом императивно.
Све оно што се код нас у наставном програму ради, а тиче се страдања српског становништва не само у Другом светском рату, већ и у целом 20. веку, могло би да буде проширено. У том смислу, свака додатна едукација наставног особља, али и ђака, кроз историјске екскурзије или обиласке, била би итекако значајна, говори Гулић за Спутњик.
Он напомиње да је од велике важности не само обрада података, већ и њихово правилно предочавање најмлађима. Уколико се овако озбиљној и тешкој теми не приступи на прави начин, упозорава Гулић, могла би одбити људе.
Уколико се у јавности о томе говори, неретко та прича може одбити људе, будући да се често користи као некакав баук и средство обрачунавања у дневнополитичким сукобљавањима, а то је оно што се никоме не допада, сматра наш саговорник.
Историчар Милан Гулић
© Sputnik
Век и по историје у два полугодишта
Гулић истиче да проблем у досадашњој организацији образовања јесте и то школски систем за завршне разреде основних и средњих школа предвиђа временски рок од једне школске године за савладавање једног и по века историје. Гулић истиче да то онемогућава и предаваче и ђаке да се било којој теми посвете на прави начин.
Ипак, наш саговорник верује да је образовање српских ђака на тему страдања сопственог народа од кључне важности, те поздравља одлуку о увођењу програма Музеја жртава геноцида.
Диана Будисављевић пописује децу коју спашава из логора у НДХ
Ми морамо млађе генерације да образујемо на једном културном нивоу, да им саопштавамо утемељене ствари, пре свега ради њихове едукације, а не ради усмеравања на нове сукобе или повлађивања стереотипима, закључује Гулић.
Циљ обуке
Управо је ово и циљ Музеја жртава геноцида, чији су циљеви програма „упознавање наставника са правним и теоријским разумевањем појма геноцида и примерима геноцидних злочина кроз историју“, као и „унапређивање знања наставника о геноциду извршеном над Србима од стране хрватске државе у систему концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновцу, као и на бројним другим губилиштима на територији Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, и то у светлу актуелних историографских истраживања“.
