https://sputnikportal.rs/20230412/kako-mozemo-da-uticemo-na-gene-1154009115.html
Како можемо да утичемо на гене
Како можемо да утичемо на гене
Sputnik Србија
Гени јесу чудо, само треба да разбијемо предрасуде да ако смо нешто наследили не значи да је то неминовност, јер је мали проценат болести генетски... 12.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-12T12:35+0200
2023-04-12T12:35+0200
2023-04-12T12:35+0200
живот
живот
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110482/14/1104821411_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_a04cf65f2fa04e4b873797b7c3fa28ee.jpg
Гене не можемо да променимо, али можемо да утичемо на њихово испољавање, пошто се релативно мали број болести директно генетски наслеђује, истакла је Бузаџићева.„Гени пуне револвер, а ми смо ти који повлачимо окидач. Значи, на нама је у ком ће смеру да иде наша генетика. Ми наслеђујемо гене од наше баке, деке, маме и тате и то не можемо да променимо, али све зависи од тога који ће ген да се укључи у одређеном тренутку“, наводи генетичарка.Наши гени су специфични, а у молекулу ДНК имамо читав сет гена. Свака наша ћелија има идентичан генетички материјал, али остаје питање у ком правцу ће се ћелије диференцирати, објашњава Ивана Бузаџић.Гене не можемо да променимо, али можемо да утичемо на њихово испољавање или на генску експресију. Некада пацијенти мисле да је могуће „лош“ ген извадити и заменити „добрим“, али то није решење, јер у том микропростору тај ген је повезан својим производима са производима других гена и чини нашу микросредину која чини да се разликујемо једни од других.Иначе, Ивана Бузаџић са професором др Звонком Магићем се бави управо епигенетиком – молекуларним механизмима који утичу на активацију, односно инактивацију гена. Наравно, у целом том процесу постоји и утицај спољашње средине и нашег начина живота којим можемо да утичемо на „укључивање“ или „искључивање“ одређених гена.
https://sputnikportal.rs/20230305/lek-za-dijabetes-postao-eliksir-mladosti-i-nije-jedini-naucnici-uveliko-sprovode-eksperimente-1151594178.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110482/14/1104821411_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_abce38733f31621cf44da47526c09f5f.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живот, магазин
Како можемо да утичемо на гене
Гени јесу чудо, само треба да разбијемо предрасуде да ако смо нешто наследили не значи да је то неминовност, јер је мали проценат болести генетски детерминисан, док на већи део можемо сами да утичемо, наводи Ивана Бузаџић, молекуларни биолог и физиолог и специјалиста генетике.
Гене не можемо да променимо, али можемо да утичемо на њихово испољавање, пошто се релативно мали број болести директно генетски наслеђује, истакла је Бузаџићева.
„Гени пуне револвер, а ми смо ти који повлачимо окидач. Значи, на нама је у ком ће смеру да иде наша генетика. Ми наслеђујемо гене од наше баке, деке, маме и тате и то не можемо да променимо, али све зависи од тога који ће ген да се укључи у одређеном тренутку“, наводи генетичарка.
Наши гени су специфични, а у молекулу ДНК имамо читав сет гена. Свака наша ћелија има идентичан генетички материјал, али остаје питање у ком правцу ће се ћелије диференцирати, објашњава Ивана Бузаџић.
„Споје се хромозоми маме и хромозоми тате и у једном тренутку та ћелија почиње да се дели, а потом диференцирају. Оно што утиче како ће се развити су молекуларни механизми који се закаче за молекул ДНК, укључе неки ген, односно искључе неки други ген. Свака наша ћелија има идентичан генетички материјал, а ипак се међусобно разликују“, додаје Бузаџићева
за РТС.
Гене не можемо да променимо, али можемо да утичемо на њихово испољавање или на генску експресију. Некада пацијенти мисле да је могуће „лош“ ген извадити и заменити „добрим“, али то није решење, јер у том микропростору тај ген је повезан својим производима са производима других гена и чини нашу микросредину која чини да се разликујемо једни од других.
Иначе, Ивана Бузаџић са професором др Звонком Магићем се бави управо епигенетиком – молекуларним механизмима који утичу на активацију, односно инактивацију гена. Наравно, у целом том процесу постоји и утицај спољашње средине и нашег начина живота којим можемо да утичемо на „укључивање“ или „искључивање“ одређених гена.
„На пример, ако је бака имала дијабетес типа два, то не значи да ћу га и ја имати и не морам да га имам. Ја ћу начином живота, кроз исхрану, кроз одређену суплементацију и физичку активност спречити ситуацију у којој су се налазили моји родитељи“, наглашава Ивана Бузаџић, специјалиста генетике.