00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 08.12.2022
ЖИВОТ
Занимљивости из земље и света

Како можемо да утичемо на гене

© Fotolia / DigitalGeneticsЛанац ДНК
Ланац ДНК - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2023
Пратите нас
Гени јесу чудо, само треба да разбијемо предрасуде да ако смо нешто наследили не значи да је то неминовност, јер је мали проценат болести генетски детерминисан, док на већи део можемо сами да утичемо, наводи Ивана Бузаџић, молекуларни биолог и физиолог и специјалиста генетике.
Гене не можемо да променимо, али можемо да утичемо на њихово испољавање, пошто се релативно мали број болести директно генетски наслеђује, истакла је Бузаџићева.
„Гени пуне револвер, а ми смо ти који повлачимо окидач. Значи, на нама је у ком ће смеру да иде наша генетика. Ми наслеђујемо гене од наше баке, деке, маме и тате и то не можемо да променимо, али све зависи од тога који ће ген да се укључи у одређеном тренутку“, наводи генетичарка.
Наши гени су специфични, а у молекулу ДНК имамо читав сет гена. Свака наша ћелија има идентичан генетички материјал, али остаје питање у ком правцу ће се ћелије диференцирати, објашњава Ивана Бузаџић.
„Споје се хромозоми маме и хромозоми тате и у једном тренутку та ћелија почиње да се дели, а потом диференцирају. Оно што утиче како ће се развити су молекуларни механизми који се закаче за молекул ДНК, укључе неки ген, односно искључе неки други ген. Свака наша ћелија има идентичан генетички материјал, а ипак се међусобно разликују“, додаје Бузаџићева за РТС.
Гене не можемо да променимо, али можемо да утичемо на њихово испољавање или на генску експресију. Некада пацијенти мисле да је могуће „лош“ ген извадити и заменити „добрим“, али то није решење, јер у том микропростору тај ген је повезан својим производима са производима других гена и чини нашу микросредину која чини да се разликујемо једни од других.
Иначе, Ивана Бузаџић са професором др Звонком Магићем се бави управо епигенетиком – молекуларним механизмима који утичу на активацију, односно инактивацију гена. Наравно, у целом том процесу постоји и утицај спољашње средине и нашег начина живота којим можемо да утичемо на „укључивање“ или „искључивање“ одређених гена.
„На пример, ако је бака имала дијабетес типа два, то не значи да ћу га и ја имати и не морам да га имам. Ја ћу начином живота, кроз исхрану, кроз одређену суплементацију и физичку активност спречити ситуацију у којој су се налазили моји родитељи“, наглашава Ивана Бузаџић, специјалиста генетике.
Лекови (илустрација) - Sputnik Србија, 1920, 05.03.2023
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Лек за дијабетес постао еликсир младости: И није једини, научници увелико спроводе експерименте
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала