https://sputnikportal.rs/20230413/koeficijent-ljudske-inteligencije-je-rastao-tokom-20-veka-a-onda-je-u-21-poceo-da-pada--zasto-1154142772.html
Коефицијент људске интелигенције је растао током 20. века, а онда је у 21. почео да пада – зашто?
Коефицијент људске интелигенције је растао током 20. века, а онда је у 21. почео да пада – зашто?
Sputnik Србија
Коефицијент људске интелигенције је током 20. века био у константном порасту, да би у једном тренутку током 21. века почела да опада. Научници имају неколико... 13.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-13T21:10+0200
2023-04-13T21:10+0200
2023-04-13T21:10+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0d/1154143679_0:62:1920:1142_1920x0_80_0_0_387f44f917538a5cd91b37af2f8c242c.jpg
Флинов ефекат је феномен који се односи на људску интелигенцију, тј,. период током којег је у многим деловима света идентификовано трајно и значајно повећање резултата теста коефицијента интелигенције. Назван је по новозеландском истраживачу Џејмсу Р. Флину, који је детаљно проучавао ову промену током 20. и раног 21. века и открио да су резултати тестова били у порасту од раних 1930-их.Међутим, последњих година се интезивно расправља о томе да ли се овај ефекат зауставио и који су узроци тога. Стога су научници са Нортвестерн универзитета детаљно испитивали Флинов ефекат и открили да се се он преокренуо, у најмање три кључне категорије тестова интелигенције.Тачка преокретаРезултати студије су објављени у часопису „Интелиџенс“, а добијени су захваљујући онлајн тесту личности у ком је учествовало скоро 400.000 Американаца у периоду од 2006. до 2018. године.Тест је био конципиран тако да се испита и открије како су се резултати когнитивних способности мењали током времена, на основу чега је уочено следеће: пад у логици и речнику (познат као вербално резоновање), визуелном решавању проблема и аналогијама (познатим као матрично резоновање) и рачунским и математичким вештинама (познатим као низови слова и бројева).Насупрот томе, резултати у просторном резоновању (познати као 3Д ротација) су пратили супротан образац, тј. константно су расли током периода од 12 година, пренела је „Национална географија“.Зашто се ово дешава?Један од аутора студије, Елизабет Дворак са Универзитета Нортвестерн, тврди да ови резултати не значе нужно да су људи у САД све мање интелигентни, већ да су лошији у полагању одређених врста тестова. И додаје како је пад примећен и у другим земљама, као што је Норвешка.Јасан пад на појединим тестовима може бити и показатељ велике друштвене промене. Међутим, као што нису били познати тачни разлози Флиновог ефекта, тако сада нису познати ни разлози који доводе до супротне ситуације. Претпоставка је да је можда у питању лошија исхрана, образовање, пораст употребе друштвених медија или повећање загађења ваздуха.Или се једноставно СТЕМ науке (наука, технологија, инжењеринг и математика) више цене, док се на студије које наглашавају апстрактније резоновање не обраћа пуно пажње.Ово су неке од теорија које су изнете у вези са повећањем коефицијента интелигенције које се дешавало током 20. века:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића
наука и технологија, друштво, изуми и открића
Коефицијент људске интелигенције је растао током 20. века, а онда је у 21. почео да пада – зашто?
Коефицијент људске интелигенције је током 20. века био у константном порасту, да би у једном тренутку током 21. века почела да опада. Научници имају неколико теорија зашто се ово дешава.
Флинов ефекат је феномен који се односи на људску интелигенцију, тј,. период током којег је у многим деловима света идентификовано трајно и значајно повећање резултата теста коефицијента интелигенције. Назван је по новозеландском истраживачу Џејмсу Р. Флину, који је детаљно проучавао ову промену током 20. и раног 21. века и открио да су резултати тестова били у порасту од раних 1930-их.
Међутим, последњих година се интезивно расправља о томе да ли се овај ефекат зауставио и који су узроци тога. Стога су научници са Нортвестерн универзитета детаљно испитивали Флинов ефекат и открили да се се он преокренуо, у најмање три кључне категорије тестова интелигенције.
Резултати студије су објављени у часопису „Интелиџенс“, а добијени су захваљујући онлајн тесту личности у ком је учествовало скоро 400.000 Американаца у периоду од 2006. до 2018. године.
Тест је био конципиран тако да се испита и открије како су се резултати когнитивних способности мењали током времена, на основу чега је уочено следеће: пад у логици и речнику (познат као вербално резоновање), визуелном решавању проблема и аналогијама (познатим као матрично резоновање) и рачунским и математичким вештинама (познатим као низови слова и бројева).
Насупрот томе, резултати у просторном резоновању (познати као 3Д ротација) су пратили супротан образац, тј. константно су расли током периода од 12 година,
пренела је „Национална географија“.
Један од аутора студије, Елизабет Дворак са Универзитета Нортвестерн, тврди да ови резултати не значе нужно да су људи у САД све мање интелигентни, већ да су лошији у полагању одређених врста тестова. И додаје како је пад примећен и у другим земљама, као што је Норвешка.
Јасан пад на појединим тестовима може бити и показатељ велике друштвене промене. Међутим, као што нису били познати тачни разлози Флиновог ефекта, тако сада нису познати ни разлози који доводе до супротне ситуације. Претпоставка је да је можда у питању лошија исхрана, образовање, пораст употребе друштвених медија или повећање загађења ваздуха.
Или се једноставно СТЕМ науке (наука, технологија, инжењеринг и математика) више цене, док се на студије које наглашавају апстрактније резоновање не обраћа пуно пажње.
Ово су неке од теорија које су изнете у вези са повећањем коефицијента интелигенције које се дешавало током 20. века:
1.
Боља исхрана: разноврснија храна и медицинска нега је можда допринела бољем когнитивном развоју становништва
2.
Промене у образовању:образовање је постало доступније и квалитетније, што је можда допринело порасту коефицијента интелигенције
3.
Већа изложеност информацијама:са појавом технологије и глобализације, људи су изложени већој количини информација, што је највероватније стимулисало и когнитивни развој
4.
Промене у структури породице:мање породице омогућавају да се пружи више пажње и ресурса када је когнитивни развој детета у питању
5.
Аналитичке вештине: савремено друштво све више захтева апстрактно и логичко закључивање, које утиче на пораст IQ резултата
