https://sputnikportal.rs/20230413/zasto-se-jaja-za-vaskrs-boje-u-crveno--1154083644.html
Зашто се јаја за Васкрс боје у црвено?
Зашто се јаја за Васкрс боје у црвено?
Sputnik Србија
Многи тврде да хришћански верници не би требало да боје јаја за Васкрс ни у једну другу осим црвене, а иза свега се крије симболика повезана са Христом и... 13.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-13T08:38+0200
2023-04-13T08:38+0200
2023-04-13T09:11+0200
живот
живот
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0a/1153924128_0:112:3073:1840_1920x0_80_0_0_4a136469bc748331a3bb2c2a56796a8e.jpg
Хришћанска црква је обичај бојења јаја за Васкрс прихватила доста касно, негде око 12. века. Иако то не значи да су га одмах и сви прихватили, па је тако у нашим крајевима заживео тек око 16. века. Он је до данас опстао, а за то време су утврђена и нека основна правила од којих је најпознатије да се фарбају у црвено и да се оно зове „чуваркућа“.Неколико верзија порекла обичајаНаиме, заслуге за обичај се углавном приписују Богородици и постоји безброј верзија о пореклу. Иако данас нико не зна шта је истина, ово су неке од најпознатијих. Према једној легенди Богородица је понела са собом кувана јаја на Голготу и том приликом је случајно канула крв са Исусових рана. Док је према другој верзији она поклонила кувана јаја римским војницима и уплакана их молила да не буду окрутни према њеном сину, док је то радила једна од њених суза је пала на јаје и обојила их у црвену боју.Ипак, то нису и најпопуларнија објашњења, већ она према којима је Марија, приликом изласка на гроб - оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога у спомен хришћани фарбају јаја црвеном бојом. Или оно према ком је Марија ишла цару Тиберију у Рим да објасни Христово васкрсење, а на поклон му донела корпу јаја. Цар није веровао да је Христос васкрсао и рекао да би то било као када би ова јаја у корпи променила боју. Марија је на то рекла „Христос васкрсе“ и сва јаја су постала црвена.Поред њих постоји и верзија у којој се не спомиње Богородица већ само Исус, а према којој је народ бацао камење на њега док је ишао ка Голготи, да би се оно у једном тренутку претворило у црвена јаја.Магичне моћи „чуваркуће“Све наведено је утицало на то да се за Велики петак фарбају црвена јаја као симбол васкрснућа и невино проливене крви на Голготи. Тај дан се ништа не ради и све мисли верника су упућене на страдања која је Исус проживео. Иако је током времена народ почео да фарба јаја и у друге боје, попут жуте, браон, зелене, плаве и у ретким случајевима када је породица у жалости у црну, прво јаје је увек црвено и оно се чува наредних годину дана. Због чега је у народу добио назив „чуваркућа“ или „страшник“, а током времена су му приписиване многе магичне моћи.Пре свега сматрало се да он својим укућанима доноси благостање и срећу, али уколико је постојала потреба за заштитом усева онда би се оно закопавало у двориште или у поље. Ипак, народ је веровао и да са њим није могао да рукује неко нестручан јер би и најмања грешка приликом извођења ових ритуала могла да донесе несрећу, пише Национална географија.
https://sputnikportal.rs/20230413/spc-i-vernici-obelezavaju-veliki-cetvrtak-1154081342.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живот, друштво
Зашто се јаја за Васкрс боје у црвено?
08:38 13.04.2023 (Освежено: 09:11 13.04.2023) Многи тврде да хришћански верници не би требало да боје јаја за Васкрс ни у једну другу осим црвене, а иза свега се крије симболика повезана са Христом и распећем.
Хришћанска црква је обичај бојења јаја за Васкрс прихватила доста касно, негде око 12. века. Иако то не значи да су га одмах и сви прихватили, па је тако у нашим крајевима заживео тек око 16. века.
Он је до данас опстао, а за то време су утврђена и нека основна правила од којих је најпознатије да се фарбају у црвено и да се оно зове „чуваркућа“.
Неколико верзија порекла обичаја
Наиме, заслуге за обичај се углавном приписују Богородици и постоји безброј верзија о пореклу. Иако данас нико не зна шта је истина, ово су неке од најпознатијих.
Према једној легенди Богородица је понела са собом кувана јаја на Голготу и том приликом је случајно канула крв са Исусових рана. Док је према другој верзији она поклонила кувана јаја римским војницима и уплакана их молила да не буду окрутни према њеном сину, док је то радила једна од њених суза је пала на јаје и обојила их у црвену боју.
Ипак, то нису и најпопуларнија објашњења, већ она према којима је Марија, приликом изласка на гроб - оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога у спомен хришћани фарбају јаја црвеном бојом.
Или оно према ком је Марија ишла цару Тиберију у Рим да објасни Христово васкрсење, а на поклон му донела корпу јаја. Цар није веровао да је Христос васкрсао и рекао да би то било као када би ова јаја у корпи променила боју. Марија је на то рекла „Христос васкрсе“ и сва јаја су постала црвена.
Поред њих постоји и верзија у којој се не спомиње Богородица већ само Исус, а према којој је народ бацао камење на њега док је ишао ка Голготи, да би се оно у једном тренутку претворило у црвена јаја.
Све наведено је утицало на то да се за Велики петак фарбају црвена јаја као симбол васкрснућа и невино проливене крви на Голготи. Тај дан се ништа не ради и све мисли верника су упућене на страдања која је Исус проживео.
Иако је током времена народ почео да фарба јаја и у друге боје, попут жуте, браон, зелене, плаве и у ретким случајевима када је породица у жалости у црну, прво јаје је увек црвено и оно се чува наредних годину дана. Због чега је у народу добио назив „чуваркућа“ или „страшник“, а током времена су му приписиване многе магичне моћи.
Пре свега сматрало се да он својим укућанима доноси благостање и срећу, али уколико је постојала потреба за заштитом усева онда би се оно закопавало у двориште или у поље. Ипак, народ је веровао и да са њим није могао да рукује неко нестручан јер би и најмања грешка приликом извођења ових ритуала могла да донесе несрећу,
пише Национална географија.
