https://sputnikportal.rs/20230414/mozak-operacije-ko-se-krije-iza-mocnog-bota-vestacke-inteligencije-1154187804.html
Мозак операције: Ко се крије иза моћног бота вештачке интелигенције
Мозак операције: Ко се крије иза моћног бота вештачке интелигенције
Sputnik Србија
ChatGPT, бот вештачке интелигенције који може да одговара на питања, пише есеје и програмира рачунаре, постао је у последње време водећа светска контроверза о... 14.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-14T16:50+0200
2023-04-14T16:50+0200
2023-04-14T16:50+0200
наука и технологија
наука и технологија
ит
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0e/1154187997_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_c4d5151025b5f977270f372e10b40778.jpg
У питању је Мира Мурати (34),један од водећих мозгова истраживачке лабораторије за вештачку интелигенцију ОпенАИ.Рођена је у Албанији, иако се на интернету могу наћи подаци и да је индијског порекла. Каријеру је започела у свету инвестиционог банкарства. Ветеранка је компаније „Тесла“, где је била надлежна за развој Модел X, а у ОпенАИ-ју је од 2018. Док се свет ишчуђава вештачкој интелигенцији и расправља о њеним предностима и манама, Мураијева и њен тим су фокусирани на побољшање ОпенАИ производа, преноси портал „Задовољна“. На крају крајева, милијарде долара се ослањају на успех њихове технологије, која би могла да буде најзначајнија у Силиконској долини још од настанка Ајфона.Што се Муратијеве тиче, њено интересовање за вештачку интелигенцију почело је 2013. године, када се придружила „Тесли“. У то време, компанија је правила ране верзије аутопилота, свог софтвера за помоћ возачу са вештачком интелигенцијома и радила је на роботима са АИ за фабрике. То ју је навело да размотри друге апликације из стварног света.Прешла је у „Leap Motion“ 2016. године и ту се надала да ће интеракцију са рачунаром учинити „интуитивном као играње лоптом“, али убрзо је схватила да технологија заснована на виртуелној реалности није ни близу да буде спремна за масовну публику.Док је Муратијева размишљала о свом следећем потезу, дошла је до закључка да би „масовни напредак у технологији“ морао да игра улогу у решавању највећих светских изазова. То је довело до њеног придруживања ОпенАИ-у 2018. и њеног надзора над увођењем Dall-E и ChatGPT-а.Док је „Гугл“, углавном, своје истраживање вештачке интелигенције држао у тајности у лабораторији, ОпенАИ је широко доступан. Муратијева сматра да би задржавање лабораторијских података у тајности само изазвало још већи шок у јавности и да би исту ту јавност требало укључити у разговор о деловању АИ.
https://sputnikportal.rs/20230412/vanzemaljci-su-medju-nama-a-stvorili-su-ih--ljudi-da-li-nas-ceka-slom-ili-ipak-sve-zavisi-od-nas-1154076328.html
https://sputnikportal.rs/20230404/covecanstvo-je-u-opasnosti-predlog-da-se-na-vestacku-inteligenciju-krene-nuklearnim-udarima-1153603108.html
https://sputnikportal.rs/20230413/nova-zastrasujuca-poruka-vestacke-inteligencije-ljude-treba-eliminisati-posvecen-sam-tome-1154144446.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, ит, друштво
наука и технологија, ит, друштво
Мозак операције: Ко се крије иза моћног бота вештачке интелигенције
ChatGPT, бот вештачке интелигенције који може да одговара на питања, пише есеје и програмира рачунаре, постао је у последње време водећа светска контроверза о којој се нашироко расправља у медијима. Оно што се мало зна јесте интересантан податак ко иза њега стоји и ко кроји ту његову неодољиву или проблематичну моћ.
У питању је Мира Мурати (34),један од водећих мозгова истраживачке лабораторије за вештачку интелигенцију ОпенАИ.
Рођена је у
Албанији, иако се на интернету могу наћи подаци и да је индијског порекла. Каријеру је започела у свету инвестиционог банкарства. Ветеранка је компаније „Тесла“, где је била надлежна за развој Модел X, а у ОпенАИ-ју је од 2018. Док се свет ишчуђава вештачкој интелигенцији и расправља о њеним предностима и манама, Мураијева и њен тим су фокусирани на побољшање ОпенАИ производа,
преноси портал „Задовољна“. На крају крајева, милијарде долара се ослањају на успех њихове технологије, која би могла да буде најзначајнија у Силиконској долини још од настанка Ајфона.
Што се Муратијеве тиче, њено интересовање за вештачку интелигенцију почело је 2013. године, када се придружила „Тесли“. У то време, компанија је правила ране верзије аутопилота, свог софтвера за помоћ возачу са вештачком интелигенцијома и радила је на роботима са АИ за фабрике. То ју је навело да размотри друге апликације из стварног света.
Прешла је у „Leap Motion“ 2016. године и ту се надала да ће интеракцију са рачунаром учинити „интуитивном као играње лоптом“, али убрзо је схватила да технологија заснована на виртуелној реалности није ни близу да буде спремна за масовну публику.
Док је Муратијева размишљала о свом следећем потезу, дошла је до закључка да би „масовни напредак у технологији“ морао да игра улогу у решавању највећих светских изазова. То је довело до њеног придруживања ОпенАИ-у 2018. и њеног надзора над увођењем Dall-E и ChatGPT-а.
Док је „Гугл“, углавном, своје истраживање вештачке интелигенције држао у тајности у лабораторији, ОпенАИ је широко доступан. Муратијева сматра да би задржавање лабораторијских података у тајности само изазвало још већи шок у јавности и да би исту ту јавност требало укључити у разговор о деловању АИ.
