https://sputnikportal.rs/20230415/pobuna-americkog-vazala-zasto-je-makron-doziveo-preokret-u-pekingu-video-1154200847.html
Побуна америчког вазала: Зашто је Макрон доживео преокрет у Пекингу? /видео/
Побуна америчког вазала: Зашто је Макрон доживео преокрет у Пекингу? /видео/
Sputnik Србија
Председник Француске Емануел Макрон у Пекинг је отпраћен с надом да ће преобратити председника Кине Си Ђинпинга. Ненадано, одатле се вратио као да је Си... 15.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-15T18:02+0200
2023-04-15T18:02+0200
2023-04-15T19:02+0200
свет
свет
свет – политика
анализе и мишљења
нови спутњик поредак с николом врзићем
кина
француска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0e/1154201295_0:276:3150:2048_1920x0_80_0_0_f7de2bc1e1642b235f4ea7baf4ea187b.jpg
У председничком авиону којим је из Пекинга летео натраг у Париз, где су га дочекали исти они демонстранти који су га на пут испратили тако што су запалили његов омиљени ресторан, Макрон је разговарао с новинарима као да је доживео изненадно просветљење. Те је водећи немачки недељник ”Шпигл”, који интересе Немачке никад није претпоставио интересима њеног трансатлантског партнерства с Америком у коме сви други увек извуку дебљи крај, морао да се запита: ”Да ли је Макрон сад потпуно сишао с ума?”Стратешка аутономијаМакронов грех садржан је у интервјуу с новинаром ”Политика” и двојицом његових француских колега у председничком авиону у коме је само приметио оно што би и иначе требало да буде очигледно, наиме, да ”Европа мора да се одупре притиску да постане пуки следбеник Америке” те да је ”у великом ризику да буде уплетена у кризу која није њена”.Како даље преноси ”Политико”, у авионском разговору с новинарима, обучен у дуксерицу с капуљачом, ”Макрон је ставио нагласак на своју омиљену теорију о ’стратешкој аутономији’ за Европу, ваљда под лидерством Француске, како би постала ’трећа суперсила’”.”Питање на које Европљани треба да одговоре јесте – да ли је у нашем интересу да се убрза криза око Тајвана? Не”, питао је и одговорио Макрон: ”Најгоре би било да ми, Европљани, помислимо да треба да постанемо следбеници у овој ствари и да своје поступке ускладимо с агендом САД и са претераном реакцијом Кине… Европљани не могу да реше кризу у Украјини; како онда о Тајвану можемо кредибилно да кажемо, ’припазите, ако учините нешто погрешно, доћи ћемо вам ту’? Једино ако заиста желите да повећате тензије, ово је начин да то учините.”Јеретичке порукеА било је у том разговору и других јеретичких порука.Макрон је, јавља наиме ”Политико”, ”образлагао да је Европа повећала своју зависност од САД око наоружања и енергије”, а напоменуо је и да ”треба да смањи своју зависност од ’екстратериторијалности америчког долара”, што је, појасниће у подразумевајућем оптужујућем тону овај америчко-немачки портал, ”главни политички циљ Москве и Пекинга”.”Ако се тензије између две суперсиле распале, нећемо имати ни времена ни ресурса да финансирамо нашу стратешку аутономију, и постаћемо вазали”, упозорио је Макрон.Док је ”Политико”, у поприлично необичном маниру, на крају текста нашао за сходно да напомене како су све председникове речи пренете верно, али да су током ауторизације из интервјуа избачени делови у којима је ”још отвореније говорио о Тајвану и стратешкој аутономији Европе”.Но, и ово што је објављено било је довољно да изазове праву бујицу синхронизованог незадовољства Макроновим, изгледа, превратничким оценама – иако он, наравно, ништа није слагао кад је рекао да Европи није потребно да се укључи у још један амерички рат.У негодовању због Макроновог покушаја да европске интересе у Европи претпостави америчким испредњачили су Немци.А његов колега Норберт Ретген из опозиционог ЦДУ-а потрудио се и да покаже да је овакав став двопартијски, критикујући Макрона што је ”успео да свој пут у Кину претвори у пи-ар успех Си Ђинпинга и спољнополитичку катастрофу за Европу”, уз упозорење да би политика француског председника Европу одвела у ”геополитички ћорсокак”. ”Скоро да је иронично”, додао је, ”што Макрон, који за Украјину чини чак и мање од (немачког канцелара) Олафа Шолца, својим изјавама о Кини сад од нас одбија Америку”.С друге стране, упркос оваквим јавним реакцијама, председник Европског савета Шарл Мишел признао је у уторак на једној француској телевизији да заправо ”европски лидери постају све наклоњенији” према овој идеји, те да Макрон није изолован: ”У поређењу с пре неколико година, постоји скок унапред ка стратешкој аутономији.”Реакција АмерикеА са оне стране Атлантика (предвидљиво) негативна реакција. ”Макрон се спотакао о Тајван – и Украјину. Он је ослабио одвраћање кинеске агресије и угрозио америчку помоћ Европи”, карактеристично опомиње ”Волстрит џорнал” у уредничком коментару, уз непристојно колоквијалну опаску ”баш ти хвала, друже… Ако је председник Бајден будан, треба да позове Макрона и пита га да ли покушава да поново изабере Доналда Трампа.”А свему је претходило арогантно видео-обраћање сенатора Марка Рубија, највише позиционираног републиканца у Комитету за обавештајне послове где се не улази случајно: ”Морамо да установимо да ли Макрон говори у име Макрона, или говори у име Европе? Одговор на то питање потребан нам је брзо, јер је Кина веома узбуђена због онога што је рекао, и са ентузијазмом подржава све што је рекао.”Па су онда поменути Немци као по команди реаговали цитираним изражавањем покорности.Шта је то Макрон покушао да уради на повратку из Пекинга? Зашто су уследиле гневне реакције са обе стране Атлантика? И где је граница ”стратешке аутономије” Европе?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић и сарадник Института за европске студије Алекса Филиповић.О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић и сарадник на Институту за европске студије Алекса Филиповић докторанд Санктпетербуршког државног универзитета.
кина
француска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0e/1154201295_408:0:3139:2048_1920x0_80_0_0_1301f5ae2e1c2af585048aa3d281ed72.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, свет – политика, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем, кина, француска
свет, свет – политика, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем, кина, француска
Побуна америчког вазала: Зашто је Макрон доживео преокрет у Пекингу? /видео/
18:02 15.04.2023 (Освежено: 19:02 15.04.2023) Председник Француске Емануел Макрон у Пекинг је отпраћен с надом да ће преобратити председника Кине Си Ђинпинга. Ненадано, одатле се вратио као да је Си преобратио њега. Макронов пут у Пекинг можда и није онај пут у Дамаск који је преобратио апостола Павла, али је јасно показао како жалосно Европа грца између својих потреба и америчког притиска.
У председничком авиону којим је из Пекинга летео натраг у Париз, где су га дочекали исти они демонстранти који су га на пут испратили тако што су запалили његов омиљени ресторан, Макрон је разговарао с новинарима као да је доживео изненадно просветљење. Те је водећи немачки недељник ”Шпигл”, који интересе Немачке никад није претпоставио интересима њеног трансатлантског партнерства с Америком у коме сви други увек извуку дебљи крај, морао да се запита: ”Да ли је Макрон сад потпуно сишао с ума?”
Макронов грех садржан је у интервјуу с новинаром ”Политика” и двојицом његових француских колега у председничком авиону у коме је само приметио оно што би и иначе требало да буде очигледно, наиме, да ”Европа мора да се одупре притиску да постане пуки следбеник Америке” те да је ”у великом ризику да буде уплетена у кризу која није њена”.
”Европа мора да умањи своју зависност од Сједињених Држава и да избегне да буде увучена у конфронтацију између Кине и САД око Тајвана”, казао је Макрон након укупно шест сати разговора са Сијем, од којих је само првих сат и по провео уз надзор председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен док су остатак тог времена Макрон и Си провели углавном само у друштву преводилаца.
Како даље преноси ”Политико”, у авионском разговору с новинарима, обучен у дуксерицу с капуљачом, ”Макрон је ставио нагласак на своју омиљену теорију о ’стратешкој аутономији’ за Европу, ваљда под лидерством Француске, како би постала ’трећа суперсила’”.
”Питање на које Европљани треба да одговоре јесте – да ли је у нашем интересу да се убрза криза око Тајвана? Не”, питао је и одговорио Макрон: ”Најгоре би било да ми, Европљани, помислимо да треба да постанемо следбеници у овој ствари и да своје поступке ускладимо с агендом САД и са претераном реакцијом Кине… Европљани не могу да реше кризу у Украјини; како онда о Тајвану можемо кредибилно да кажемо, ’припазите, ако учините нешто погрешно, доћи ћемо вам ту’? Једино ако заиста желите да повећате тензије, ово је начин да то учините.”
А било је у том разговору и других јеретичких порука.
Макрон је, јавља наиме ”Политико”, ”образлагао да је Европа повећала своју зависност од САД око наоружања и енергије”, а напоменуо је и да ”треба да смањи своју зависност од ’екстратериторијалности америчког долара”, што је, појасниће у подразумевајућем оптужујућем тону овај америчко-немачки портал, ”главни политички циљ Москве и Пекинга”.
”Ако се тензије између две суперсиле распале, нећемо имати ни времена ни ресурса да финансирамо нашу стратешку аутономију, и постаћемо вазали”, упозорио је Макрон.
Док је ”Политико”, у поприлично необичном маниру, на крају текста нашао за сходно да напомене како су све председникове речи пренете верно, али да су током ауторизације из интервјуа избачени делови у којима је ”још отвореније говорио о Тајвану и стратешкој аутономији Европе”.
Но, и ово што је објављено било је довољно да изазове праву бујицу синхронизованог незадовољства Макроновим, изгледа, превратничким оценама – иако он, наравно, ништа није слагао кад је рекао да Европи није потребно да се укључи у још један амерички рат.
У негодовању због Макроновог покушаја да европске интересе у Европи претпостави америчким испредњачили су Немци.
Метин Хакверди, један од спољнополитичких лидера владајућег СПД-а, прокоментарисао је осионо како ”Макрон поново то ради, брбља у Пекингу с нула одобрења Европске уније” те да би ”Запад починио смртоносну грешку када би себи дозволио да буде подељен, и то у Пекингу”.
А његов колега Норберт Ретген из опозиционог ЦДУ-а потрудио се и да покаже да је овакав став двопартијски, критикујући Макрона што је ”успео да свој пут у Кину претвори у пи-ар успех Си Ђинпинга и спољнополитичку катастрофу за Европу”, уз упозорење да би политика француског председника Европу одвела у ”геополитички ћорсокак”. ”Скоро да је иронично”, додао је, ”што Макрон, који за Украјину чини чак и мање од (немачког канцелара) Олафа Шолца, својим изјавама о Кини сад од нас одбија Америку”.
С друге стране, упркос оваквим јавним реакцијама, председник Европског савета Шарл Мишел признао је у уторак на једној француској телевизији да заправо ”европски лидери постају све наклоњенији” према овој идеји, те да Макрон није изолован: ”У поређењу с пре неколико година, постоји скок унапред ка стратешкој аутономији.”
А са оне стране Атлантика (предвидљиво) негативна реакција. ”Макрон се спотакао о Тајван – и Украјину. Он је ослабио одвраћање кинеске агресије и угрозио америчку помоћ Европи”, карактеристично опомиње ”Волстрит џорнал” у уредничком коментару, уз непристојно колоквијалну опаску ”баш ти хвала, друже… Ако је председник Бајден будан, треба да позове Макрона и пита га да ли покушава да поново изабере Доналда Трампа.”
А свему је претходило арогантно видео-обраћање сенатора Марка Рубија, највише позиционираног републиканца у Комитету за обавештајне послове где се не улази случајно: ”Морамо да установимо да ли Макрон говори у име Макрона, или говори у име Европе? Одговор на то питање потребан нам је брзо, јер је Кина веома узбуђена због онога што је рекао, и са ентузијазмом подржава све што је рекао.”
Па су онда поменути Немци као по команди реаговали цитираним изражавањем покорности.
Шта је то Макрон покушао да уради на повратку из Пекинга? Зашто су уследиле гневне реакције са обе стране Атлантика? И где је граница ”стратешке аутономије” Европе?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу Борислав Коркоделовић и сарадник Института за европске студије Алекса Филиповић.
О овим су питањима у „
Новом Спутњик поретку“ говорили дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу
Борислав Коркоделовић и сарадник на Институту за европске студије
Алекса Филиповић докторанд Санктпетербуршког државног универзитета.