https://sputnikportal.rs/20230417/sta-arheolozi-traze-pored-skupstine-srbije-1154320008.html
Шта археолози траже поред Скупштине Србије
Шта археолози траже поред Скупштине Србије
Sputnik Србија
Главни археолог на локалитету у Влајковићевој улици у Београду, Милорад Игњатовић, изјавио је да је циљ археолошких истраживања у парку код Скупштине Србије... 17.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-17T14:48+0200
2023-04-17T14:48+0200
2023-04-17T14:48+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
друштво
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/01/1132093862_0:129:3073:1858_1920x0_80_0_0_f7dda8158c21f90ac33301fdb46d0d6a.jpg
„Истражујемо археолошко налазиште антички Сингидунум и то је највеће археолошко налазиште на територији града. Очекивања су да ће се наћи остаци римске некрополе, јер је раније дуж Косовске улице било доста налаза из 3. и 4. века“, рекао је Игњатовић.Он је за Танјуг навео да су пре самих ископавања урађена бројна геофизичка истраживања, која су показала да се на дубинама од једног метра налазе остаци савремених објеката, а да су на већим дубинама од око 1,5-2 метра присутни старији остаци. Напоменуо је да је у археологији савремено оно што се везује за период од средина 20. века.Игњатовић је открио и да су између та два слоја, савременог и римског, пронађени остаци који датирају са почетка и средине 17. века.„То би могло да буде насеље које се формирало око Батал џамије, за коју се сви питају где је била. Ми је за сада нисмо нашли, али тај хоризонт свакако постоји“, рекао је Игњатовић.Игњатовић је објаснио да археолози савремене слојеве насипа скидају машински, а да након тога, када се приближе старијим слојевима приступају ручним чишћењем објеката.„Анализе ископаног материјала дају слику о томе како су људи тада живели, јер је то суштина археологија. Ми се не бавимо тиме како изгледали ритуали сахрањивања, већ како су људи живели пре него што су преминули. Од чега су боловали, како су се хранили и уопште какво је у то време било њихово окружење. То је оно што модерна археологија покушава да открије“, казао је Игњатовић.Игњатовић је рекао да постоји план да се предмети који буду пронађени на локалитету презентују у оквиру нове подземне гараже у Влајковићевој улици, али да ће највећи део бити изложен у просторијама Музеја града Београда.„Да ли ће бити у самој гаражи или на површини у самом парку, то још увек није јасно. Зависи од тога шта пронађемо. Нешто може бити значајно за науку, али не и публици. У том случају нема смисла презентовати на тај начин. Самог почетка је идеја да се таква врста презентације направи на том локалитету. Ту не морају бити изложени сами предмети. Постоје и дигитални облици презентације и реконструкције“, казао је Игњатовић.Он је истакао да ће сав материјал завршити у музеју на конзервацији и на обради, напомињући да тај процес доста дуго траје.Игњатовић је оценио да је археолошка баштина велики потенцијал за развој сваког града.„Београд има такву археолошку оставштину у својим темељима да би многи градови само од тога могли да живе. И да то буде главна туристичка атракција. Ми још увек чекамо да се то покрене и да шетња кроз античке улице постане наша свакодневица“, казао је Игњатовић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, друштво, магазин
наука и технологија, археологија, друштво, магазин
Шта археолози траже поред Скупштине Србије
Главни археолог на локалитету у Влајковићевој улици у Београду, Милорад Игњатовић, изјавио је да је циљ археолошких истраживања у парку код Скупштине Србије проналажење остатака римске некрополе као и других остатака из тог периода.
„Истражујемо археолошко налазиште антички Сингидунум и то је највеће археолошко налазиште на територији града. Очекивања су да ће се наћи остаци римске некрополе, јер је раније дуж Косовске улице било доста налаза из 3. и 4. века“, рекао је Игњатовић.
Он је за Танјуг навео да су пре самих ископавања урађена бројна геофизичка истраживања, која су показала да се на дубинама од једног метра налазе остаци савремених објеката, а да су на већим дубинама од око 1,5-2 метра присутни старији остаци. Напоменуо је да је у археологији савремено оно што се везује за период од средина 20. века.
„Током периода од скоро месец дана, колико истражујемо, на неким местима смо се спустили на дубину од око метар и по. Ту се појављују остаци римске некрополе. Сада истражујемо два гроба, у једном је спаљен покојник у другом инхумиран“, рекао је Игњатовић.
Игњатовић је открио и да су између та два слоја, савременог и римског, пронађени остаци који датирају са почетка и средине 17. века.
„То би могло да буде насеље које се формирало око Батал џамије, за коју се сви питају где је била. Ми је за сада нисмо нашли, али тај хоризонт свакако постоји“, рекао је Игњатовић.
Игњатовић је објаснио да археолози савремене слојеве насипа скидају машински, а да након тога, када се приближе старијим слојевима приступају ручним чишћењем објеката.
„Анализе ископаног материјала дају слику о томе како су људи тада живели, јер је то суштина археологија. Ми се не бавимо тиме како изгледали ритуали сахрањивања, већ како су људи живели пре него што су преминули. Од чега су боловали, како су се хранили и уопште какво је у то време било њихово окружење. То је оно што модерна археологија покушава да открије“, казао је Игњатовић.
Игњатовић је рекао да постоји план да се предмети који буду пронађени на локалитету презентују у оквиру
нове подземне гараже у Влајковићевој улици, али да ће највећи део бити изложен у просторијама Музеја града
Београда.
„Да ли ће бити у самој гаражи или на површини у самом парку, то још увек није јасно. Зависи од тога шта пронађемо. Нешто може бити значајно за науку, али не и публици. У том случају нема смисла презентовати на тај начин. Самог почетка је идеја да се таква врста презентације направи на том локалитету. Ту не морају бити изложени сами предмети. Постоје и дигитални облици презентације и реконструкције“, казао је Игњатовић.
Он је истакао да ће сав материјал завршити у музеју на конзервацији и на обради, напомињући да тај процес доста дуго траје.
„Верујемо да ће доста материјала бити изложено у сталној поставци Музеја Града Београда. Музеј 30 до 40 година није уопште вршио истраживања у ужем центру града, а и то што је раније рађено је извођено другачијим методологијама“, рекао је Игњатовић.
Игњатовић је оценио да је археолошка баштина велики потенцијал за развој сваког града.
„Београд има такву археолошку оставштину у својим темељима да би многи градови само од тога могли да живе. И да то буде главна туристичка атракција. Ми још увек чекамо да се то покрене и да шетња кроз античке улице постане наша свакодневица“, казао је Игњатовић.
