Важна тачка на светској мапи књига: У Србију стиже принц из Индонезије и Ескими са Гренланда
© Фото : Виктор Лазић
Пратите нас
Поносан сам што ћемо следећег месеца угостити принца Султаната Тернате из Индонезије који ће прећи 50.000 километара само да би видео „Адлигат“. У септембру очекујемо 20 библиотекара са Исланда, а најавили су се и Ексими са Гренланда, каже за Спутњик оснивач јединственог Музеја књиге и путовања Виктор Лазић.
Овај неуморни путник који по читавом свету трага за књигама, недавно се вратио са двоипомесечног путовања по Оману, Бахреину, Турској и Уједињеним Арапским Емиратима.
Председник „Адлигата“ који чува више од два милиона књига и предмета, обишао је до сада стотинак земаља на шест континената, али први пут је сада посетио Оман и Бахреин.
Оман – поштени људи и природно и културолошко чудо
У Оману су га, како открива за Спутњик, највише одушевили људи:
„Ретко се дешава да, рецимо, када сретнете обичног таксисту, у његовим очима видите десет генерација поштених домаћина. То је нешто што ме је заиста фасцинирало“.
Обишао је Дофар, регион на граници са Јеменом, у коме је био грађански рат.
„Дофар је природно и културолошко чудо. Постоји град Убар у коме су, према легенди, постојале златне палате. Готово цео град је био од злата, али легенда каже да његови становници нису поштовали Бога који се разљутио и уништио град. Чињеница је да су археолози заиста пронашли град под земљом. Отворила се рупа и прогутала град. То видети је фасцинантно. Оман је прва независна арапска држава и усудио бих се да кажем да међу арапским земљама има најбогатију историју, аутентичну арапску културу стару више миленијума. Остао сам затечен и бројем двораца и тврђава, њиховом грандиозношћу, архитектуром и лепотом ентеријера. Човек би у Оману могао шест месеци само да обилази дворце и тврђаве. Ја сам их посетио педесетак, а има их вероватно 500“, каже Лазић.
Оман - земља са 500 тврђава и замкова
© Фото : Виктор Лазић
Одушевила га је и пустиња у којој му се покварио ауто, па су га Оманци спасили. Остао је, напомиње, затечен и њиховим умећем управљања водом:
„Њихова пустиња је пребогата свиме. Они су воду спровели специјалним каналима који су под заштитом Унеска тако да имате на хиљаде палми кокоса и разноразног биља. Наиђете на оазу у којој цвета пољопривреда усред пустиње и не можете да верујете шта видите“.
Бахреин – нафта, Формула 1 и богата историја
Бахреин је пак потпуно другачији - мала држава позната по нафти, али Лазића је, као великог посвећеника култури и уметности, и тамо фасцинирала историја.
„Тамо је била Дилимун цивилизација која је откривена тек пре педесетак година. Најстарији трагови су око 5.000 година стари, а најмлађи око 2.500 година. То је цивилизација која је постојала у време Старог Египта, Сумера и Акада. Чак у неким списима на клинастом писму наводи се да је та цивилизација била нека врста раја. Посета тим старим ископинама обогатила је мој живот и моју личност. Жао ми је што Бахреин знамо само по нафти и то је бесмисленост савременог света у коме човек гледа само оно што му доноси тренутно богатство, а поред тога имате богату културу и историју. То никога не интересује, јер све интересује само велика стаза Формуле 1 и нафта“, истиче председник „Адлигата“.
Остаци Дилимун цивилизације у Бахреину
© Фото : Виктор Лазић
Дрво у пустињи
Оно што никада неће заборавити из Бахреина је једно дрво:
„Усред пустиње и садашњих нафтних поља пре 500 година изникло је стабло. Највероватније је да се у дубинама налази неки бунар. То је једино логично објашњење преживљавања тог дрвета. Стабло је огромно и доминира целом пустињом. Јединствени показатељ како живот побеђује, изгледа као да је спуштено са неба, као да није свој корен уткало у ту пустињу. Долазе туристи из разних крајева света да га виде као туристичку атракцију. И у тренутку када сам био ту, појавила се једна група и крећу да се глупирају и праве гримасе да би се снимали за Тик-ток. То је тако гротескна сцена. Имате стабло које је сама суштина живота и њих који су глупост живота, а около нафтна поља и машине које кљуцају земљу као црни гавранови“.
Живот побеђује и у пустињи
© Фото : Виктор Лазић
Из Бахреина и Омана Лазић је донео поштанске марке за Збирку филателије „Адлигата“ која обухвата око два и по милиона поштанских марака из скоро свих земаља света, али мало је оних из Бахреина јер су ретке и тешко се набављају.
Задовољан је и што је у Бахреину пронашао породицу која већ седам-осам генерација прави керамику, сачувавши традиционални занат који су многи напустили због нафте.
Колоне возила ка Сајму књига
Лазић се затекао у Оману у време Сајма књига са ког је донео, како каже, 50 килограма књига (стотинак наслова) и невероватан утисак који је на њега оставила та манифестација, посебно дуге колоне возила оних који долазе да цео дан проведу са породицом на Сајму:
„У Оману нема траве. Постоји само један део земље у коме буде траве два-три месеца годишње када наиђу монсуни из Индије и људи пролазе хиљаде километара да виде траву. Трава је тамо туристичка атракција. На сајму су ставили вештачку, пластичну траву на бетон и људи ту седе, једу, пију и читају. За њих је долазак на Сајам породични излет. Целе породице дођу како би провеле дан ту. Једна сала је посвећена уметницима и они ту стварају на лицу места, а постоји чак и играоница за децу. Не можете да верујете колика је колона аутомобила за улазак на паркинг. Седам трака аутопута дужине два километра са колонама аутомобила. Цео град иде на Сајам књига, који је изван града“.
У Бахреину је успео да пронађе десетак књига.
„То је као да сам дошао до 1.000 књига о другим земљама, јер је књиге у Бахреину тешко набавити и јако су скупе када на њих наиђете. Претпостављам да нису били много оријентисани ка својој култури, има мало доктора наука, ретки су они који пишу о цивилизацији, култури, тиражи су мали. То је земља која увози папир и све то утиче да књиге буду веома скупе“, појашњава Лазић који је са својих путовања доносио врло ретка и драгоцена издања.
Уједиљени Арапски Емирати су Виктору били само успутна станица. Више пута је посетио ту земљу, а овога пута га је највише одушевио град Алаин, оаза коју су законом заштитили од градње и сече палми па је центар града сада шума палми са аутентичним арапским каналима за наводњавање.
Лазић каже да планирају сарадњу са тамошњим универзитетом на коме предаје и четворо српских професора, а идеја је да отворе посебан кутак у „Адлигату“ посвећен Емиратима.
Уметници стварају на Сајму књига у Оману
© Фото : Виктор Лазић
Избегао венчање на Суматри
Истрајан и посвећен својој мисији сакупљања књига и артефаката по читавом свету, Виктор не одустаје од својих авантура. А како друго назвати пењање до етиопских манастира како би дошао до ретких књига, или боравак на Исланду где га ветар умало није однео заједно са хотелом који се налазио на самој литици. Ту је и још живо сећање на Суматру на којој је за длаку успео да избегне да га ожене девојком у племену канибала.
Али, да све то итекако има смисла потврђује то што „Адлигат“ данас има своје огранке и чланове у 40 земаља, а све их повезује љубав према култури. Има и жељу да се тај број увећа, па због тога наставља да путује и трага за књигама, иако не зна на коју тачку света ће га следеће путовање одвести.
„Када сам као студент на једној полици на Тајланду видео 30 туристичких водича 'Лонли планет', које сам силно желео да имам, али су ми били веома скупи и недоступни, маштао сам да једног дана нешто слично направим. Сад у 'Адлигату' имамо више од 400 тих водича. То јесте остварење сна, али то није за мене, већ за све људе и будуће генерације“, каже Виктор Лазић.
