Велики пацифички „гребен ђубрета“: Научници запањени, родио се живот усред пластике /видео/
© AP Photo / Eric Risberg
Пратите нас
Велика акумулација смећа у Тихом океану толико је велика и тако је дуго присутна да су се на њој настанила разна морска створења која иначе живе само уз обалу.
Научници су открили животињске заједнице које сасвим добро напредују на великој хрпи смећа која заузима чак 970.000 квадратних километара и плута океаном између обала Калифорније и Хаваја.
Пластични отпад површине три Немачке плута океаном
Поређења ради, површина ове акумулације је нешто већа од три површине Немачке!
У новој студији објављеној у понедељак у часопису „Nature Ecology&Evolution“, тим научника открио је да је десетак врста бескичмењака, који обично живе уз обалу, успело да преживи и размножава се на отпаду који годинама плута океаном.
Истраживачи појашњавају како ово откриће сугерише да пластични отпад у океану омогућава стварање засебних екосистема које сачињавају бића која иначе не би могла да преживе на отвореном мору.
За разлику од органских материјала који се распадају и потону за неколико месеци или највише за неколико година, пластични отпад остаје да плута на површини мора значајно дуже време, што разним створењима даје шансу да преживе и размножавају се на отвореном мору.
„Били смо јако изненађени кад смо видели колико су, заправо, честа та приобална створења која сада живе на пластичном отпаду. Нашли смо их на чак 70 одсто отпада“, каже Линзи Харам с Националног института за храну и пољопривреду и главни аутор студије.
Харамова и њене колеге су испитали 105 комада пластике које су издвојили из хрпе плутајућег отпада између новембра 2018. и јануара 2019. и на њима идентификовали 484 морска бескичмењака који припадају 46 засебних животињских врста, од којих се њих 80 одсто иначе може наћи само у приобалним стаништима.
„Прилично велики проценат животиња које смо пронашли заправо су приобалне врсте, а не оне које иначе живе на отвореном мору какве смо очекивали да ћемо наћи“, каже Харамова.
Битка између животиња – простор једнако храна
Али, пронашли су и доста врста које живе на отвореном мору.
„На отприлике две трећине отпада пронашли смо обе заједнице које се међусобно такмиче за место за живот и утичу једне на другу на разне начине“, рекла је Харамова и додала како последице присутности приобалних врста далеко на отвореном мору још нису до краја разјашњене.
„Вероватно се такмиче за простор и за изворе хране - али можда и једу једни друге. Тешко је знати шта се тачно догађа, али видели смо да неки приобални жарњаци једу врсте које живе на отвореном мору, па по томе знамо да има случајева кад једна врста лови и једе другу“, објаснила је она.
Није још до краја разјашњено како су та створења доспела на отворено море и како су тамо успела да преживе. Могуће је да су се само повезли на комадима пластике који су отплутали на отворено море или су колонизовали пластичне предмете кад су ови већ били у океану.
Велика пацифичка акумулација смећа, двоструко већа од државе Тексас и скоро три пута већа од поменуте Немачке, највећа је акумулација пластике на свету.
Пет великих вртложних океанских струја вуку смеће према центру и држе га тамо што ствара огромни вртлог отпада.
Одакле потиче толика количина пластике
Погрешно је мислити да се ради о неком острву смећа, каже Матиас Егер из организације „The Ocean Cleanup“ (чишћење океана) која покушава да уклони пластику из океана.
„Ако сте тамо, у почетку видите само непрегледни плави океан“, рекао је Егер који је помогао у изради студије прикупљањем узорака отпада мрежом.
„То се може упоредити с гледањем ноћног неба. Ако погледате горе, видите те мале беле тачкице. Тако отприлике изгледа и то смеће. Акумулација отпада није густа, али тог смећа има јако пуно, па што дуже гледате, видите га све више и више“, објашњава Егер.
Иницијатива „The Ocean Cleanup“ процењује да је у акумулацији око 1,8 билиона комада пластике која укупно тежи око 80.000 тона. Највећи удео пластике долази од индустрије риболова, а између 10 и 20 одсто отпада може да се повеже с цунамијем који је 2011. погодио Јапан.
Према извештају Програма Уједињених нација за околину (Унеп), на свету се годишње произведе око 460 милиона тона пластике годишње, што је количина која ће се - уколико се нешто хитно не предузме - утростручити до 2060. године.
Према извештају Унепа, на свету се рециклира само девет одсто пластике. Са чак 22 одсто пластичног отпада се врло лоше управља и он заврши као смеће, а велике количине на крају доспеју у океане.
Научници су упозорили да се од 2005. године количина пластичног отпада у светским морима повећава брзином без преседана.
„Проблем постаје све већи и већи сваког минута“, напомиње Егер. „Стално налазимо корњаче заплетене у изгубљене рибарске мреже. Понекад су то само лешеви. Видимо да многе животиње гутају комадиће пластике. А ту су и разне хемикалије које загађују море“.
Организација „The Ocean Cleanup“ израдила је огроман систем прикупљана отпада. Ради се о својеврсној баријери у облику латиничног слова „U“ с мрежом испод површине воде. Та мрежа се креће заједно с морским струјама и прикупља пластични отпад који плута по површини.
„Желимо да видимо какав утицај овај систем има на морски живот. И кад се уверимо да је то за околину корисно, систем ћемо да повећамо“, каже Егер, пренео је „Јутарњи лист“ позивајући се на Си-Ен-Ен.
Али, чишћење мора је само део решења. Студија објављена прошлог месеца показала је да ће се без хитне акције, количина пластике у океанима до 2040. повећати 2,6 пута.
Прошле године је на Скупштини УН посвећеној животној средини усвојена историјска резолуција која им за циљ да покрене прекид загађивања природе пластиком и до 2024. створи споразум о загађењу - законски обавезујући договор који би се усредсредио на комплетан животни циклус пластике, од њене производње и дизајна до рециклирања и уклањања.
