https://sputnikportal.rs/20230419/dodeljene-nagrade-grada-beograda-despot-stefan-lazarevic-1154446978.html

Додељене награде Града Београда "Деспот Стефан Лазаревић"

Додељене награде Града Београда "Деспот Стефан Лазаревић"

Sputnik Србија

Свечана додела награда Града Београда "Деспот Стефан Лазаревић“ за 2022. уочи завршетка манифестације "Дани Београда" одржана је данас у Скупштини града... 19.04.2023, Sputnik Србија

2023-04-19T17:18+0200

2023-04-19T17:18+0200

2023-04-19T17:20+0200

друштво

друштво

србија – друштво

србија

култура

култура – вести

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/13/1154447244_0:323:3067:2048_1920x0_80_0_0_ee0a2828eae87c0456ee7784224a9750.jpg

Награде су уручили градоначелник Београда - Александар Шапић и председник Скупштине града Никола Никодијевић.На свечаној седници Скупштине Београда претходне недеље, 12. априла, проглашени су лауреати награде Града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“ за 2022. годину.Градоначелник Београда Александар Шапић кратко се обратио присутнима.Шапић је пожелео пуно среће свим добитницима награда у даљем раду, стваралаштву, каријери и одао почаст и захвалност свему што су учинили за наш главни град Београд.Награда за књижевност и преводилаштво додељена је писцу Горану Петровићу, за његов нови роман “Иконостас - свег познатог света” (Лагуна, 2022), који је део циклуса "романа реке", и изашао је истовремено са другом књигом "Папир".Председник комисије је била Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, а чланови су били књижевници - Мухарем Баздуљ, Ивана Димић, Новица Антић и Владимир Пиштало.Комисија је записала да се проза Горана Петровића увек заснива на истанчаном осећају за меру и разлику, а да је он један од најзначајнијих српских савремених писаца, велики стилиста и познавалац историјских прилика кроз векове, те да и нови роман "Иконостас" сведочи о значају културе сећања, као и његово уметнички импозантно ремек дело "Опсада цркве Светог Спаса" (1997).Награда за позоришно стваралаштво додељена је глумцу Милану Марићу због изванредне улоге у представи “Едип” према драми старогрчког писца Софокла, у режији словеначког уметника Вита Тауфера, у продукцији Југословенског драмског позоришта.Председник Комисије је био пизоришни редитељ Борис Лијешевић, а чланови - Радослав Марјановић, Владан Ђурковић и Марко Стојановић.Они су у писменом образложењу навели да је популарни глумац Милан Марић један од најталентованијих драмских уметника своје генерације, те да је његов дар већ годинама препознат на сценама широм Србије, тако да је ова награда само потврда његовог изузетног квалитета."Марићева интерпретација лика Едипа била је изузетно аутентична и уверљива, успео је да пренесе комплексност и дубину свог лика на начин који је оставио публику без даха. Његова глума је била уједно суптилна и снажна емотивна и интензивна, истовремено веома прецизна и детаљна, а поред тога, Марић је успео да оствари изузетну хемију са свим осталим глумцима у представи", истакла је Комисија.Награда "Деспот Стефан Лазаревић" за филмско и радио-телевизијско стваралаштво је додељена сценаристи и редитељу Ненаду Павловићу за његов дебитантски играни филм “Траг дивљачи” (2022), према прози његовог оца Живојина Жике Павловића. Саму награду је примила његова рођена сестра, глумица Милена Павловић, која и игра у том остварењу.У Комисији су били - редитељ и професор на ФДУ Милош Павловић (председник), градски секретар за културу Београда Наташа Михаиловић Вацић, драмски писац Игор Бојовић, Милан Кнежевић и Ненад Поповић.Према њиховој оцени, редитељ Ненад Павловић спретно води причу кроз трилер истраживачког новинарства у филму "Траг дивљачи" који говори о комунистичкој прошлости наше земље и закулисним радњама тајних скужби."Користећи савремени филмски израз, режисер је дочарао то тешко и трагично време кроз мрачну породичну драму. Водећи кроз компликован наратив ликове које тумаче бардови српског глумишта (Предраг Мики Манојловић, Радивоје Раша Буквић, Нада Шаргин, Милош Тимотијевић), Павловић је показао изузетан осећај за емоцију и мотив растакања и смрти. Филм "Траг дивљачи" оставио је трага у нашој новијој кинематографији", закључила је Комисија.За ликовно и примењено стваралаштво, визуелне и проширене медије награда је припала сценографу Александру Денићу за самосталну ауторску изложбу "Декада" која је реализована у простору историјског здања Биоскопа Балкан од 22. октобра до 22. новембра 2022. Комисију су чинили - Горан Чпајак (председник), Јелена Медаковић, Радош Антонијевић, Александар Лека Младеновић и Владислав Шћепановић.Они су записали у образложењу за награду да успешна изложба Денића коју је видело више од 2500 посетилаца, приказује десет година рада на мултимедијалним пројектима у Немачкој, од сценографија до монументалних композиција које је остварио са немачким редитељима у продукцијама позоришта у Минхену, Берлину, Цириху, али и Паризу.Лауреат у области музике и музичко-сценског стваралаштва јесте композиторка Ирена Драговић за њено ауторско и редитељско дело – камерну оперу "Деца" према истоименом роману-поеми драматуршкиње Милене Марковић, добитнице НИН-ове награде (2022).Стручна Комисија је радила у следећем саставу - виолиниста Јован Колунџија (председник), управник Коларчеве задужбине Александар Пековић, оперска дива Јасмина Трумбеташ Петровић, Драгана Радаковић и Милан Лазовић.Камерна опера "Деца" представља значајан искорак за савремени српски музички театар, што је постао врхунски уметнички догађај Народног позоришта у 2022. години, како је записала Комисија, и додала да "овај јединствени музичко - сценски подухват заступа највише уметничке, естетске и професионалне карактеристике, доноси несвакидашње обогаћење оперског жанра које за српску музичку традицију значи много".Специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за Град додељено је кустоском тиму Музеја савремене уметности – Мирославу Карићу, Александри Мирчић и Жаклини Ратковић, за Ретроспективну изложбу "Непоуздани приповедач" Мрђана Бајића у продукцији Музеја савремене уметности у Београду.Награда за стваралаштво младих у области уметности додељена је Олги Јанковић и Дамјану Јовичину, док у области науке није било кандидата, као ни за област архитектуре и урбанизма, и награда за проналазаштво није додељена.У области друштвених и хуманистичких наука лауреат је академик Драган Симеуновић, а у области природних и техничких наука то су др Катарина Гашић, др Невена Златковић и др Немања Кузмановић.За изузетно дело које представља допринос развоју медицине награда је додељена Радоју Чоловићу, а за рад или резултате изузетне вредности појединца којима је дао значајан допринос развоју и унапређењу медицине Лазару Давидовићу.Награда за пољопривреду додељена је породичном газдинству Марка Николића из Велике Иванче, општина Младеновац, онда за новинарство Сањи Анђелковић са Студија Б, за образовање Драгану Симеуновићу, за спорт Дамиру Микецу, а за заштиту животне средине Живојину Петровићу.Награда за херојско дело припала је Марку Драгићевићу, а за дугогодишњи рад и трајан допринос развоју Београда Урошу Дојчиновићу.Награда града Београда „Светислав Стојановић“ додељена је Данилу Дакићу, као појединцу и Ватрогасно-спасилачком батаљону „Вождовац“ у категорији награде за ватрогасну јединицу."Дани Београда" се ове године одржани су под слоганом "Београд у срцу", где је било реализовано различитих програма културе и уметности, као велики концерт "Београд свира" Стефана Миленковића у Коларчевој задужбини, изложба фотографија "Наслеђе на разгледницама Београда" на Тргу републике, као и многе културно, историјске и туристичке шетње по Београду.Празник "Дани Београда" установљен је 2002. у спомен на два значајна датума, 16. април 878. године, када се у писаним документима први пут појављује словенско име Београда, као и дан предаје кључева Града кнезу Михаилу Обреновићу 19. априла 1867. године.

србија

2023

Вести

sr_RS

друштво, србија – друштво, србија, култура, култура – вести