Раздор већи од зрна: Нови велики знак европског нејединства
19:20 20.04.2023 (Освежено: 15:58 29.04.2024)
© Sputnik / Александр Кряжев
/ Пратите нас
Случај забране увоза украјинског жита у неколико држава ЕУ и захтев Брисела да укину такву одлуку је знак да ће у Бриселу нејединство по економским питањима расти и да ће убудуће све мање значаја придавати политичким питањима, а све више економским.
У то је уверен економиста, др Бојан Димитријевић, некадашњи професор Економског факултета у Београду, који сматра да ће ситуација са препуцавањем око украјинског жита бити настављена упркос уцењивачком захтеву Брисела.
Пољска, Мађарска, Бугарска и Словачка су ових дана забраниле увоз украјинског жита, а Румунија најавила да ће их следити, пошто апел упућен Бриселу да све земље ЕУ солидарно сносе трошак помоћи Украјини бесцаринским увозом њеног жита, није уродио плодом.
Јефтиније и слабијег квалитета, жито из Украјине је наравно убило „домаћу“ пшеницу и њене произвођаче у тим земљама, а као прва политичка жртва пао је министар пољопривреде Пољске који је због те ситуације поднео оставку.
Знак нејединства ЕУ
На управо одржаном састанку представника незадовољних чланица ЕУ са представником Украјине и потпредседником Европске комисије (ЕК) Валдисом Дубровскисом није било разумевања за њихове муке. Високи представник ЕУ им је предочио да су њихове одлуке о забрани увоза незаконите. Затражио је да их повуку, иначе неће бити примењени предлози ЕК о пакету помоћи најугроженијим ратарима од 56,3 милиона евра. Предвиђена је и могућност другог пакета у износу од 100 милиона евра.
Разапета између економске логике и слепог следа политичке агенде „непоколебљиве подршке Украјини“, како је то назвала председниц ЕК Урсула фон дер Лајен, ЕУ је, као и до сада олдучила да настави да ради у корист сопствене штете.
Димитријевић констатује да је овај случај видним учинио два проблема - сукоб између економских интереса земаља које су у оквиру ЕУ и политичке агенде која тражи да се Украјина подржи по сваку цену, а са друге стране однос између суверенитета ових земаља и структуре ЕУ која је замишљена као наднационална држава.
Национални интерес
Жртва њиховог супротстављања је, како каже за Спутњик, с једне стране Украјина, а са друге стране тај концепт европског јединства који се по ко зна који пут показује да не може да функционише онако како је то дубока држава замишљала.
„А онда када наиђу те ситуације као са украјинским житом и када притисну сељаци из Пољске, Словачке… онда се види да су гласачи и национални интереси итекако важни и да нема те силе која може тек тако преко ноћи, из било ког принципа, да их занемари“, каже овај економиста.
Показује се, додаје он, да свака политичка подршка пада у воду онда када су економски интереси одређених земаља доведени у питање, што сматра логичним.
Европска комисија је затражила да Пољска, Мађарска, Словачка и Бугарска повуку одлуку о забрани увоза украјинског жита
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На питање зашто је баш жито била кап која је прелила ЕУ чашу, јер је било и раније ситуација у којима је економски интерес био стављен у други план, пошто су се многе санкције као бумеранг вратиле чланицама ЕУ, Димитријевић каже да је негде морало да пукне. А, како каже, пукне тамо где је најслабија карика.
Јак пољопривредни лоби
„Тај пољопривредни лоби је увек свуда у свету јак и врло организован у одбрани својих интереса. Такав је случај са Француском, са многим другим пољопривредним земљама Уније, такав је случај са САД. Значи пољопривредни лоби има организациону моћ и јаку потребу да брани своје интересе. И очигледно јачи је него неки други лобији чији су интереси у овим санкцијама били погођени“, сматра наш саговорник.
За разлику од других пољопривредници су, како каже, „обични“ произвођачи који немају тај луксуз да жртвују своје интересе јер буквално од тога живе. Они који тргују нафтом, гасом, увек имају неке резерве, а пољопривредници немају одступницу, када им пукне посао са житом они губе све и зато је њихова толеранција знатно мања, објашњава овај економиста.
Он подсећа на недавне жестоке притиске и протесте пољопривредника у Холандији. Највећи и заправо једини прави протести у Холандији су били они када су протестовали пољопривредници, као што у Француској врло често када буде донета одлука на штету пољопривредника, буде блокиран Париз, напомиње он.
ЕУ без ауторитета
На питање како ће онда тај јаки пољопривредни лоби у четири земље ЕУ одговорити на уцењивачки позив ЕК да пониште одлуку о забрани увоза украјинске пшенице, иначе неће моћи да рачунају на помоћ од 56,3 милиона евра у првом пакету, Димитријевић је мишљења да тиме није стављена тачка на овај случај.
Протести пољопривредника у Холандији
© AP Photo / Peter Dejong
„Ја мислим да су могући губици од тог увезеног украјинског жита и већи од 100 милиона евра. Друга ствар, ЕУ иначе има проблем са својим ауторитетом и са наметањем својих одлука. Мислим да ће бити настављено то њихово препуцавање око тога и да заправо већина тих земаља неће испоштовати ту одлуку ЕУ, тако да ће то бити једна ситуација ни тамо, ни овамо. Али најпре ће та ситуација ићи у корист ових земаља појединачно, а не у корист одлуке ЕУ. Она у овом случају неће имати довољно ауторитета да наметне своја решења“, уверен је он.
Овај економиста подсећа да је и до сада било нејединства у ЕУ, па смо видели да су многе земље пристале да плаћају руски гас у рубљама, такође да увозе руску нафту преко Индије. Има ту јако пуно лицемерја. С друге стране Мађарска је отворено блокирала неке санкције и јасно казала да неке одлуке ЕУ неће поштовати, додаје он, али и истиче да ово сада јесте један од крупнијих примера нејединства.
Макроново понашање није случајно
Да ли би овај случај могао да буде нека прекретница где бисмо то нејединство све чешће гледали, то је, како каже, тешко проценити, али и напомиње да има смисла та логика да је ово једна од тих ситуација.
„У сваком случају, када је ЕУ у питању и када је рат у Украјини у питању и када је Русија у питању, време ради против те логике санкција, јер се прво показује да оне Русији штете, али мање него што се очекивало и нису зауставиле рат ни руске стратешке циљеве. С друге стране, у ЕУ та питања економије све више добијају на значају“, истиче наш саговорник.
Он је мишљења да ће грађани који притискају ЕУ и интересне групе, бити све рационалнији, да ће све мање значаја придавати политичким питањима, а све више економским и да треба очекивати да ће нејединство по економским питањима расти и да ће протести због санкција расти.
„Није случајно Макроново понашање. Оно је управо наговештај тога да рационални елементи добијају све више значаја у европском понашању, они елементи везани за економске интересе и за оно што се опипљиво може израчунати као трошкови“, оценио је Димитријевић.
