Лукави план Приштине: (Не)решива енигма пред нови сусрет Вучића и Куртија
21:39 21.04.2023 (Освежено: 21:41 21.04.2023)
© Tanjug / Филип Краинчанић
Пратите нас
Нова рунда дијалога између Београда и Приштине, заказана за 2. мај у Бриселу, како је најављено, биће посвећена конкретним корацима који би требало да доведу до формирања ЗСО. Ту, међутим, треба решити својеврсну квадратуру круга – ако на северу КиМ буду одржани избори које Срби бојкотују, ко ће формирати Заједницу српских општина?
Локалне самоуправе са српском већином на КиМ играју значајну улогу у формирању Заједнице српских општина (ЗСО), и то не само у управљачком тиму, који би требало да образложи нацрт Статута ове организације.
Ко ће формирати ЗСО – нерешива квадратура круга
Међутим, с обзиром да су Срби напустили привремене приштинске институције и да бојкотују изборе које је режим Аљбина Куртија заказао за 23. април (и, према свему што смо до сада могли да видимо, нема намеру да их откаже или одложи), питање ко ће и на који начин формирати ЗСО у четири општине са изразитом српском већином на северу КиМ. Јер, шта ако за председнике општина буду изабрани Албанци, на потпуно нелегитимним изборима?
У ситуацији када српска већина бојкотује изборе, власт у четири општине била би формирана од стране изразите албанске мањине – то би могло да послужи Аљбину Куртију да изврда и злоупотреби договор у сопственом интересу, сматра Александар Гајић из Института за европске студије.
„Мислим да је једина могућност да се избори одложе или да се понове касније, након постигнутог споразума, уз гаранције Србима и уз пуну компетенцију коју би Заједница српских општина имала“, објашњава Гајић.
Претварање ЗСО у једно велико ништа и јесте намера Аљбина Куртија, а избори 23. априла управо му за то служе, додаје Гајић, уз опаску да од спољних фактора зависи хоће ли бити натеран да изборе одложи или да их поново закаже након постизања договора.
Као трећу опцију, која је, како каже, најзгоднија и за Куртија и за западне факторе, наш саговорник види у томе да Срби ипак изађу на изборе 23. априла, односно, да избори Србима буду нека врста мамца за добијање ЗСО.
„Али, то је игра која већ дуго траје и која се увек завршавала на српску штету, да су Срби себи стално скакали у уста, а никада нису добијали оно што им је обећавано“, констатује Гајић.
Куртијева тактика – изборима на северу поништити Бриселске споразуме
Да су избори 23. априла Куртијева тактика да изврда формирање ЗСО сагласан је и спољнополитички аналитичар и некадашњи дипломата Зоран Миливојевић. Овим изборима Курти гради нови маневарски простор.
„Ти избори немају легитимитет, али стварају нови политички амбијент који је на линији стратешких циљева Куртија, приштинске владе и Самоопредељења. То је да на чело општина дођу представници Албанаца, без обзира на бојкот Срба и да се тиме створи привид да се ради о мултиетничким срединама и да се на тој основи 2. маја разговара о формирању ЗСО, по моделу који је Приштина замислила, а који потпуно ставља по страни Бриселски споразум“, сматра он.
На тај начин били би измењени начин функционисања, састав, организациона структура, заправо све што је дефинисало ЗСО Бриселским споразумима из 2013. и 2015.
Наш саговорник сматра да Брисел и Вашингтон имају исте циљеве као и приштинска страна – да ЗСО буде на нивоу локалне самоуправе који се уклапа уставни систем тзв. Косова и његовим стратешким циљевима – да се потврди потпуни суверенитет косовских Албанаца на северу КиМ и да се преговори наставе у правцу потврде косовске државности.
Србија не сме да одустане од примене Бриселских споразума
У оваквим околностима, када и Запад и Приштина наступају са позиција да надлежности ЗСО буду значајно редуковане у односу на оно што је договорено у Бриселу пре десет година, српска страна 2. маја не сме и неће одустати од својих ставова и, према Миливојевићевим речима, наступаће са две позиције.
„Једно је да је ЗСО претходно питање и да се мора расправити пре него што се разговара о суштинским питањима нормализације. Друга ствар је да се мора формирати према споразуму и принципима из 2013. и 2015. Српска страна неће моћи да одустане од тога зато што будући преговори у великој мери зависе од имплементације ЗСО јер она, онако како је замишљена, верификована, потписана и прихваћена, гарантује, не само положај српског народа, него и његове могућности нормалног живота и политичког деловања“, каже он.
Уз то, Србија са ЗСО формираном према Бриселским споразумима има сасвим другу позицију у будућим преговорима са Приштином, додаје Миливојевић.
Шта се може очекивати од 2. маја
Ипак, према Миливојевићевом мишљењу, 2. маја у Бриселу може се очекивати да ће под притиском ипак доћи до договора да се отпочне са формирањем ЗСО, а преговори о томе шта она значи ће тек уследити.
„Једини ко се вербално залаже за испуњење претходних обавеза и Бриселског споразума су Американци, при чему су и они ближи приштинском ставу како то треба да изгледа. И они сматрају да се не може применити оно што је тада договорено, већ се мора усагласити са косовским уставом и ближи су решењима за које се залаже приштинска страна. Једино у чему су Американци изричити је да се морају поштовати раније преузете обавезе“, објашњава он.
Последњих десет година показује да у ЕУ не постоји воља ни политичка снага да се Приштина примора на испуњавање обавеза које је преузела. Уз то, залагање Немачке да Приштина буде примљена у Савет Европе показује да је јасно да Курти има европску подршку.
Тако да више од отварања теме ЗСО 2. маја не може више да се очекује, закључује наш саговорник.
