https://sputnikportal.rs/20230422/orbita-kulture-emisija-radio-22-04-2023-1154092780.html

Страст живота између светлости и сенки: Шта повезује Шумановића и Фелинија | Орбита културе

Страст живота између светлости и сенки: Шта повезује Шумановића и Фелинија | Орбита културе

Sputnik Србија

У „Орбити културе“ откривамо све о арт документарцу о Сави Шумановићу рађеном звуком, сликом и тишином, али и како је настао „Изазов“, први филм сниман у... 22.04.2023, Sputnik Србија

2023-04-22T10:00+0200

2023-04-22T10:00+0200

2023-04-22T10:29+0200

подкаст

орбита културе

култура

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/15/1133521464_0:44:495:322_1920x0_80_0_0_a2e808631fe986115c8f9e20bac25175.jpg

Шта данас, пола века од премијере, Фелинијев „Амаркорд“ чини јединственим остварењем које се уместо у правце и жанрове једноставно смешта у одредницу „неореализам душе“, шта нам данас доноси прича о томе да је страст за животом и страст самог живота снажнија од сваке идеологије, времена и друштвених прилика – објашњава филмски критичар, есејиста и писац Срђан Вучинић.Какву је причу сликом, звуком и тишином испричао кратки арт документарни филм „Светлости и сенке“ о животу српског уметника Саве Шумановића, која осваја срца публике и награде на светским фестивалима, да ли је трагична судбина шидског генија исказана као универзални симбол страдања и крхкости стварања – питамо редитеља Драгољуба Елчића.Како изгледа снимати филм на месту где све лебди - и камера и објекти испред ње и глумци и реквизити, чиме је све и на колико начина филм „Изазов“ оправдао име – откривају главни протагонста прве филмске приче снимљене у свемиру, глумац Милош Биковић и редитељ овог остварења Клим Шипенко.Да ли је у свету који је одавно „искочио из зглоба“ могуће сачувати наду у будућност, савладати усамљеност и – упркос таквом свету – размишљати о потомству – питања су на која одговоре нуде јунакиње књиге „Потомство“ чији је аутор гошћа „Орбите културе“ Јелена Кајго.Како изгледа једина сачувана српска круна која је припадала краљу Петру Првом Карађорђевићу, изливена од гвоздене ручке Карађорђевог топа у чувеној радионици браће Фализ у Паризу, какву историју приповедају идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара, израђене у циљу освежавања колективног сећања, а за будућу сталну поставку Историјског музеја Србије – за „Орбиту културе“ , а поводом изложбе „Чекајући сталну поставку“ говоре Душица Бојић, директор Историјског музеја Србије, филиграниста Горан Ристовић Покимица и аутор реконструисане круне Јелене Анжујске Симон Чивљак.О емисији „Орбита културе“„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“.Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.

2023

Вести

sr_RS

орбита културе, култура, аудио