00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Како је Лондон остао без своје „Ајфелове куле“: Кобни превид енглеског бизнисмена

© Sputnik / Алекс Макнотон / Уђи у базу фотографијаВестминстерски мост преко Темзе у Лондону
Вестминстерски мост преко Темзе у Лондону - Sputnik Србија, 1920, 23.04.2023
Пратите нас
Ајфелова кула до данас важи за једну од најупечатљивијих светских знаменитости, али мало ко зна да је крајем 19. века могла да је засени друга, споља истоветна, али виша кула. У том случају туристи би из Лондона, а не из Париза доносили фотографије и сувенире с минијатурним моделом познатог торња.
Ипак, дрски и амбициозни план једног енглеског предузетника да се у парку Вембли постави високи објекат није реализован.

Одважан и дрзак сан

Британски бизнисмен и посланик, сер Едвар Вилијам Воткин, родио се у породици успешног трговца памуком. Наследио је оца, али је његова главна страст била железница. Био је на челу железнице у Енглеској, као и у Канади, преноси портал Културологија.ру.
Све његове идеје су биле веома амбициозне, а једна од њих била је да се у парку Вембли изгради кула налик на Ајфелову у Паризу, али још виша и грандиознија. У том тренутку париска кула је била највише здање на свету. Лондонски аналог је требало да је надмаши.
Воткин је за површину на којој би кула била изграђена изабрао мочварно подручје у предграђу Лондонаа, северозападно од престонице (које је сада део града). На том подручју планирао је да направи парк и да у њему изгради ново стамбено насеље и железничку линију.
Бизнисмен је у својим сновима јасно видео како ће грађани долазити ту да прошетају и да се попну на кулу. Наравно, плативши карту. Пројекат је требало да донесе много новца, житељи Лондона и туристи били би усхижени, а на крају би му сви били захвални. А Французе ће појести завист – у то је сер Воткин био стопроцентно уверен.
Купио је више од 110 хектара земље у Вемблију и радови су почели. Парк је заиста ускоро отворен. За посетиоце је направљено и језерце, на којем се током зиме могло клизати, а љубитељи активног одмора имали су мноштво спортских терена. Парови су са задовољством шетали између дрвореда и по травнатим површинама и уживали у водопаду.
© Фото : pixabayАјфелова кула у Паризу
Ајфелова кула у Паризу - Sputnik Србија, 1920, 08.03.2023
Ајфелова кула у Паризу
Истовремено, почела је изградња куле. Радници су поставили темељ и почели да подижу широку доњу секцију.
Воткин је у почетку с дечјом непосредношжу предложио рад на пројекту самом аутору француске куле Гиставу Ајфелу који је, међутим, то љубазно одбио. Конструкција је зато рађена према пројекту тројице локалних, лондонских архитеката, који су победили на конкурсу.
Архитекте Стјуарт, Мекларен и Дан, чији је рад изабрао жири, пројектовали су кулу која је споља веома подсећала на Ајфелову, али је требало да буде грађена од челика (париска је од гвожђа). Њена висина премашила би париски аналог за педесетак метара, о чему је управо и маштао Воткин.
Према замисли пројектаната и уз одобрење бизнисмена, у кули је требало да буде смештено готово стотину хотелских соба, као и позориште, ресторан, продавнице. За одмор је предлагано да се отворе турска купатила, а било је планирано и да се направе зимски вртови. У горњем делу куле требало је да буду опсерваторија и метеоролошка станица.

Губици и фијаско

После подизања прве секције, која је стајала на четири огромна стуба, опало је интересовање за кулу. Место на којем је требало да буде подигнута било је превише удаљено, а они који су одлучили да се попну на висину прве секције одмах су уочили да се с куле неће пружати никакав леп поглед. Свима је било јасно да колико год да буде висока, кула која је тако далеко од центра Лондона тешко да може да понуди поглед на градске лепоте.
Додатни проблем био је то што је тло у Вемблију било мочварно, тако да је после извесног времена прва секција куле почела да се криви. Могуће је да се то догодило и због смањења броја потпорних стубова, што је учињено због уштеде.
Пролазили су месеци, а изградња куле се није настављала. За реализацију пројекта било је потребно 220.000 фунти, а од посетилаца је прикупљено свега 27.000. Сам бизнисмен је у пројекат уложио 100.000, али новца није било довољно. Чак ни постављање лифтова, које би, како се надао Воткин, подгрејало интересовање за пројекат, није привукло посетиоце. Само је мали број посетилаца парка био спреман да плати за улазак у недовршену кулу.
Након свега тога пројакат је затворен, а Воткин се пензионисао. Прва секција куле је након извесног времена уклоњена, а двадесетих година на том месту почела је изградња стадиона „Вембли“ који је познат широм света као визит-карта енглеског фудбала (2002. стари стадион је замењен новим). Ипак, ни бизнисменов труд није био потпуно узалудан, јер је парк који је изградио такође веома популаран.
Кула би, како сматрају стручњаци, такође могла да постане омиљено место за посете туриста и житеља Лондона, да је грађена у центру града, уместо у удаљеном, мочварном подручју.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала