Како спречити да инострани туристички водичи шире "своју истину" о Србији широм наше земље
Пратите нас
Са порастом броја туриста који сваге године посете и прођу кроз нашу земљу расте и број „дивљих“ туристичких водича. Директор Националне асоцијације туристичких агенција (Јута) Александар Сеничић тврди да поред „отимања посла“ домаћим водичима, ова појава носи са собом и претњу кривотворења српске историје од стране иностраних интерпретатора.
Стране туристичке групе које долазе у Србију суштински не би смеле да иду по туристичким дестинацијама без пратње локалних водича са лиценцом издатом од Републике Србије. Сеничић напомиње да је проблем у томе што још немамо потписане споразуме са земљама у међусобном признавању лиценци за водиче. Када српски туристи путују по Италији, Шпанији, или било где другде, њима није дозвољен улазак ни на један локалитет уколико немају локалног водича у својој пратњи. Међутим, директор Јуте истиче да је то само један од проблема који омогућавају функционисање „дивљих водича“.
Тамо су казне за овакве ствари јако велике, али овде имамо проблем друге врсте. Нашим законом није предвиђено да туристички инспректор може легитимисати страно лице. Он не може ни на који начин утицати на преступника сем евентуално уз асистенцију полиције, што би било компликовано, говори Сеничић за Спутњик.
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVICБеоградске улице
Београдске улице
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Странци тумаче српску историју
Отимање послова домаћим водичима озбиљан је проблем, али поред њега се јавља још један, друге природе. Наиме, домаћа историја у интерпретацији странаца променљива је и странци је тумаче по свом нахођењу или чак стереотипима.
Неколико пута смо имали прилику да слушамо стране туристичке водиче који причају потпуно дијаметрално супротно истини, а различите историјске околности тумаче на свој начин. Они говоре о стварима које су апсолутно нетачне и на тај начин нам наносе озбиљну штету у општем смсислу целосходне истине која треба да се каже. Неприхватљиво је да се о културно-историјским споменицима прича на један начин који је апсолутно непримерен и који уопште није истинит. Ово нам заправо представља највећи проблем, јасан је Сеничић.
© Фото : Спутњику уступила епархија Рашко - призренскаДеца из Истинића у манастиру Високи Дечани
Деца из Истинића у манастиру Високи Дечани
© Фото : Спутњику уступила епархија Рашко - призренска
Туристичка полиција
Његов предлог за разрешење ове ситуације јесте увођење туристичке полиције. Туристичке патроле би имале овлашћења да контролишу стране групе које пролазе кроз нашу земљу, да наплаћују казне и инсистирају на придржавању правила прописаних од стране Републике Србије. Овако би се, сматра Сеничић, заштитила домаћа струка, али и показала одговорност према подацима који се преносе страним гостима.
Имамо Грчку, Италију, Шпанију... велики број туристички оријентисаних земаља имају туристичку полицију која осим овога што је набројано може да контролише и домаће чиниоце туристичке привреде. Овде се мисли на контролу рада, наплате казни и потенцирања одређених проблема који могу да се реше на локалном нивоу попут загађења, прљавштине, нечистоће.
© Sputnik / Лола ЂорђевићРазбацано смеће на Спомен-гробљу ослободиоцима Београда
Разбацано смеће на Спомен-гробљу ослободиоцима Београда
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Заједничка иницијатива
Одлука ове врсте морала би се донети на државном нивоу. Национална асоцијација туристичких агенција до сада је само разговарала, али није подносила званичну иницијативу за предузимање корака у циљу формирања туристичке полиције. Ипак, председник Асоцијације Сеничић говори да подношење иницијативе није немогуће и да се увек може организовати шира акција са колегама из хотелијерства и организације туристичких водича.
Мислим да је то једини прави пут уколико хоћемо да наставимо овим трендом пораста долазака страних туриста. Битно је ради контролисања домаћих даваоца услуга и њиховог квалитета, што је опет битно како бисмо били сигурни да заиста напредујемо у правом смислу. Такође морамо бити сигурни да штитимо културно-историјске споменике, начин на који се они представљају и културу генерално у Србији, закључује Сеничић за Спутњик.