https://sputnikportal.rs/20230425/neverovatno-otkrice-gravitacija-moze-da-se-pretvori-u-svetlost-1154657416.html
Невероватно откриће: Гравитација може да се претвори у светлост
Невероватно откриће: Гравитација може да се претвори у светлост
Sputnik Србија
Гравитација може да се претвори у светлост, али само ако се простор-време понаша на прави начин у идеалним условима, закључак је истраживачког тима теоретских... 25.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-25T22:46+0200
2023-04-25T22:46+0200
2023-04-25T22:46+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0e/1154194741_0:97:1920:1177_1920x0_80_0_0_68bec7f608b2d5260bf7626af006192a.jpg
У нормалним околностима не можете добити нешто ни из чега. Конкретно, стандардни модел физике честица, владајућа теорија која објашњава субатомски скуп честица, обично забрањује трансформацију честица без масе у масивне. Док се честице у стандардном моделу непрестано мењају једна у другу кроз разне реакције и процесе, фотон – безмасени преносник светлости – не може нормално да се претвори у друге честице. Али ако су услови идеални, то је могуће. На пример, када фотон ступи у интеракцију с тешким атомом, може се спонтано одвојити и постати електрон и позитрон, а оба су масивне честице.Тим физичара истраживао је може ли сама гравитација да се трансформирише у друге честице.Млади космосО гравитацији обично размишљамо кроз призму опште теорије релативитета, где завоји и искривљења у простор-времену утичу на кретање честица. Из тог угла врло је тешко да се замисли да гравитација може да створи честице.Међутим, гравитацију можемо да посматрамо и кроз квантну призму, осликавајући гравитациону силу коју носе безбројне невидљиве честице које се називају гравитони. Док је наша слика квантне гравитације далеко од потпуне, знамо да би се ти гравитони понашали као било која друга темељна честица, укључујући потенцијалну трансформацију.Како би тестирали ту идеју, истраживачи су проучавали услове екстремно раног свемира. Када је наш свемир био врло млад, био је мали, врућ и густ. У том младом космосу, сви облици материје и енергије били су подигнути до незамисливих размера, далеко већих него што су чак и наши најмоћнији сударивачи честица способни да постигну.Истраживачи су открили да у тој поставци гравитациони таласи – таласи у простор-времену генерисани сударима најмасивнијих космичких објеката – играју важну улогу. Обично су гравитациони таласи веома слаби и способни су да гурну атом на удаљеност мању од ширине његовог властитог језгра. Али у раном свемиру, таласи су могли да буду много јачи, а то је могло озбиљно да утиче на све остало.Ти рани таласи запљускивали би напред-натраг, појачавајући се. Било шта друго у свемиру било би захваћено притиском и привлачењем таласа, што би довело до ефекта резонанције. Гравитациони таласи делују као пумпа, терајући материју у тесне скупове непрекидно.Спонтана појава фотонаГравитациони таласи такође могу да утичу на електромагнетно поље. Будући да су таласи у самом простор-времену, они се не ограничавају на интеракције с масивним објектима. Како таласи настављају да се шире, могу да доведу зрачење у свемиру до екстремно високих енергија, узрокујући спонтану појаву фотона: гравитацију која ствара саму светлост.Истраживачи су открили да је тај процес прилично неделотворан. Рани свемир такође се ширио, тако да стандардни обрасци гравитационих таласа не би дуго трајали. Међутим, тим је открио да ако је рани свемир садржавао довољно материје да је брзина светлости смањена (на исти начин на који светлост путује спорије кроз ваздух или воду), таласи су могли да се задрже довољно дуго да заиста покрену материју, стварајући “поплаве додатних фотона”.Физичари још не разумеју у потпуности компликовану, замршену физику раног свемира.Ово ново откриће, претварање гравитационих таласа у светлост утиче и на теорију формирања материје и еволуцију свемира, па би разрада потпуних импликација овог изненађујућег процеса могла довести до нових револуција у нашем разумевању најранијих тренутака свемира, преноси портал Дневно.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, свемир
наука и технологија, свемир
Невероватно откриће: Гравитација може да се претвори у светлост
Гравитација може да се претвори у светлост, али само ако се простор-време понаша на прави начин у идеалним условима, закључак је истраживачког тима теоретских физичара.
У нормалним околностима не можете добити нешто ни из чега. Конкретно, стандардни модел физике честица, владајућа теорија која објашњава субатомски скуп честица, обично забрањује трансформацију честица без масе у масивне. Док се честице у стандардном моделу непрестано мењају једна у другу кроз разне реакције и процесе, фотон – безмасени преносник светлости – не може нормално да се претвори у друге честице. Али ако су услови идеални, то је могуће.
На пример, када фотон ступи у интеракцију с тешким атомом, може се спонтано одвојити и постати електрон и позитрон, а оба су масивне честице.
Тим физичара истраживао је може ли сама гравитација да се трансформирише у друге честице.
О гравитацији обично размишљамо кроз призму опште теорије релативитета, где завоји и искривљења у простор-времену утичу на кретање честица. Из тог угла врло је тешко да се замисли да гравитација може да створи честице.
Међутим, гравитацију можемо да посматрамо и кроз квантну призму, осликавајући гравитациону силу коју носе безбројне невидљиве честице које се називају гравитони. Док је наша слика квантне гравитације далеко од потпуне, знамо да би се ти гравитони понашали као било која друга темељна честица, укључујући потенцијалну трансформацију.
Како би тестирали ту идеју, истраживачи су проучавали услове екстремно раног свемира. Када је наш свемир био врло млад, био је мали, врућ и густ. У том младом космосу, сви облици материје и енергије били су подигнути до незамисливих размера, далеко већих него што су чак и наши најмоћнији сударивачи честица способни да постигну.
Истраживачи су открили да у тој поставци гравитациони таласи – таласи у простор-времену генерисани сударима најмасивнијих космичких објеката – играју важну улогу. Обично су гравитациони таласи веома слаби и способни су да гурну атом на удаљеност мању од ширине његовог властитог језгра. Али у раном свемиру, таласи су могли да буду много јачи, а то је могло озбиљно да утиче на све остало.
Ти рани таласи запљускивали би напред-натраг, појачавајући се. Било шта друго у свемиру било би захваћено притиском и привлачењем таласа, што би довело до ефекта резонанције. Гравитациони таласи делују као пумпа, терајући материју у тесне скупове непрекидно.
Гравитациони таласи такође могу да утичу на електромагнетно поље. Будући да су таласи у самом простор-времену, они се не ограничавају на интеракције с масивним објектима. Како таласи настављају да се шире, могу да доведу зрачење у свемиру до екстремно високих енергија, узрокујући спонтану појаву фотона: гравитацију која ствара саму светлост.
Истраживачи су открили да је тај процес прилично неделотворан. Рани свемир такође се ширио, тако да стандардни обрасци гравитационих таласа не би дуго трајали. Међутим, тим је открио да ако је рани свемир садржавао довољно материје да је брзина светлости смањена (на исти начин на који светлост путује спорије кроз ваздух или воду), таласи су могли да се задрже довољно дуго да заиста покрену материју, стварајући “поплаве додатних фотона”.
Физичари још не разумеју у потпуности компликовану, замршену физику раног свемира.
Ово ново откриће, претварање гравитационих таласа у светлост утиче и на теорију формирања материје и
еволуцију свемира, па би разрада потпуних импликација овог изненађујућег процеса могла довести до нових револуција у нашем разумевању најранијих тренутака свемира,
преноси портал Дневно.
