https://sputnikportal.rs/20230426/sta-je-otkrilo-istrazivanje-unutrasnjosti-marsa-i-zasto-je-to-bitno-za-razumevanje-nastanka-zivota-1154800644.html
Шта је открило истраживање унутрашњости Марса и зашто је то битно за разумевање настанка живота
Шта је открило истраживање унутрашњости Марса и зашто је то битно за разумевање настанка живота
Sputnik Србија
Марс је најближа планета Земљи у Сунчевом систему, али се ова два стеновита света разликују до саме сржи, показала је нова студија заснована на сеизмичким... 26.04.2023, Sputnik Србија
2023-04-26T21:39+0200
2023-04-26T21:39+0200
2023-04-26T21:39+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/14/1149702294_0:0:1280:720_1920x0_80_0_0_adb7a7f88a5a07a3bbe8693beca06057.jpg
Истраживање нуди потпуније разумевање дубоке унутрашњости Марса и нове детаље о разликама између Земље, треће планете од Сунца, и Марса, који је четврти.Разлике између језгра Марса и ЗемљеИстраживање, засновано на откривању првих сеизмичких таласа који путују кроз језгропланете који није Земља, показало је да је најдубљи слој Марса нешто мањи и гушћи него што се досад знало. Такође је пружио до сада најбољу процену састава Марсовог језгра.Обепланете имају језгра која се углавном састоје од гвожђа у течном стању. Али око 20 одсто Марсовог језгра састоји се од елемената лакших од гвожђа - углавном сумпора, али и кисеоника, угљеника и мало водоника, показало је истраживање.То је отприлике двоструко више од него што их има у Земљином језгру, што значи да је Марсово језгро знатно мање густо од језгра наше планете.Језгро може да утиче на настањеност планетаСтудија је такође прецизирала величину језгра Марса, откривши да има пречник од око 3.560-3.620 километара, отприлике 20-50 километара мање него што је раније процењено. Марсово језгро чини нешто мањи проценат пречникапланете него језгро Земље. Природа језгра може да игра улогу у одређивању тога да ли је на стеновитој планети или сателиту могућ живот.Језгро је, на пример, кључно у стварању Земљиног магнетског поља које ју штити од штетног Сунчевог и космичког зрачења честица.„На планетама попут Земље, постоје силикатни, стеновити спољни слојеви и метално језгро у којем доминира гвожђе. Један од најважнијих начина на који језгро може да утиче на настањивост је стварање планетарног динама“, објаснила је Ирвингова.Сеизмички догађаји на МарсуМарс има пречник од око 6.779 километара, у односу на Земљин од око 12.742 километара што значи да је наша планета већа скоро седам пута.Понашање сеизмичких таласа који путују кроз планету може да открије детаље о њеној унутрашњој структури. Нова открића произлазе из два сеизмичка догађаја који су се догодили на супротној страни Марса од места где је лендер „Инсајт“, односно његов сеизмометар био на површини.Први је био потрес у августу 2021. са средиштем у близини Марсовског кањона Валес Маринерис, највећег кањона Сунчевог система. Други је био удар метеорита у септембру 2021. који је оставио кратер од око 130 метара.Америчка свемирска агенција је званично „пензионисала“ „Инсајт“ у децембру након четири године рада због скупљања прашине која спречава поновно пуњење његових батерија на соларни погон.„Распоређивање мреже сеизмометара на Марсу довело би до још више открића и помогло би нам да разумемо планету као систем, што не можемо да учинимо само гледајући његову површину из орбите“, закључио је он, пренео је „Индекс“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Шта је открило истраживање унутрашњости Марса и зашто је то битно за разумевање настанка живота
Марс је најближа планета Земљи у Сунчевом систему, али се ова два стеновита света разликују до саме сржи, показала је нова студија заснована на сеизмичким подацима роботског лендера НАСА „Инсајт“.
Истраживање нуди потпуније разумевање дубоке унутрашњости Марса и нове детаље о разликама између Земље, треће планете од Сунца, и Марса, који је четврти.
Разлике између језгра Марса и Земље
Истраживање, засновано на откривању првих сеизмичких таласа који путују кроз језгропланете који није Земља, показало је да је најдубљи слој Марса нешто мањи и гушћи него што се досад знало. Такође је пружио до сада најбољу процену састава Марсовог језгра.
Обепланете имају језгра која се углавном састоје од гвожђа у течном стању. Али око 20 одсто Марсовог језгра састоји се од елемената лакших од гвожђа - углавном сумпора, али и кисеоника, угљеника и мало водоника, показало је истраживање.
То је отприлике двоструко више од него што их има у Земљином језгру, што значи да је Марсово језгро знатно мање густо од језгра наше планете.
„Најдубља подручја Земље и Марса имају различите саставе - вероватно је то резултат услова и процеса који су деловали када су се планете формирале као и материјали од којег су направљене“, рекла је сеизмолог Џесика Ирвинг са Универзитета у Бристолу у Енглеској, руководилац студије објављене ове недеље у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Језгро може да утиче на настањеност планета
Студија је такође прецизирала величину језгра Марса, откривши да има пречник од око 3.560-3.620 километара, отприлике 20-50 километара мање него што је раније процењено. Марсово језгро чини нешто мањи проценат пречникапланете него језгро Земље. Природа језгра може да игра улогу у одређивању тога да ли је на стеновитој планети или сателиту могућ живот.
Језгро је, на пример, кључно у стварању Земљиног магнетског поља које ју штити од штетног Сунчевог и космичког зрачења честица.
„На планетама попут Земље, постоје силикатни, стеновити спољни слојеви и метално језгро у којем доминира гвожђе. Један од најважнијих начина на који језгро може да утиче на настањивост је стварање планетарног динама“, објаснила је Ирвингова.
„Земљино језгро то ради, али Марсово језгро не, иако је то радило пре милијарду година. Језгро Марса вероватно више нема енергично, турбулентно гибање које је потребно за стварање таквог поља“, сматра она.
Сеизмички догађаји на Марсу
Марс има пречник од око 6.779 километара, у односу на Земљин од око 12.742 километара што значи да је наша планета већа скоро седам пута.
Понашање сеизмичких таласа који путују кроз планету може да открије детаље о њеној унутрашњој структури. Нова открића произлазе из два сеизмичка догађаја који су се догодили на супротној страни Марса од места где је лендер „Инсајт“, односно његов сеизмометар био на површини.
Први је био потрес у августу 2021. са средиштем у близини Марсовског кањона Валес Маринерис, највећег кањона Сунчевог система. Други је био удар метеорита у септембру 2021. који је оставио кратер од око 130 метара.
Америчка свемирска агенција је званично „пензионисала“ „Инсајт“ у децембру након четири године рада због скупљања прашине која спречава поновно пуњење његових батерија на соларни погон.
„Мисија Инсајт била је фантастично успешна у помоћи при дешифрирању структуре и услова у унутрашњости планете“, рекао је геофизичар са Универзитета Мериленд и коаутор студије Ведран Лекиц.
„Распоређивање мреже сеизмометара на Марсу довело би до још више открића и помогло би нам да разумемо планету као систем, што не можемо да учинимо само гледајући његову површину из орбите“, закључио је он,
пренео је „Индекс“.
