Сви путеви воде у Рим: Бисте 18 римских императора рођених у Србији стижу у срце Римског царства
© Фото : Спутњику уступио Миомир Кораћ
Пратите нас
Када се Римско царство нашло у кризи у 3. веку, увидели су да је најздравији простор који може империју да изведе из кризе – тле данашње Србије. Одавде су регрутовали императоре и за 50 - 60 година извукли империју из кризе и подарили Константина, рођеног у данашњем Нишу, који ће променити цивилизацијско лице земље.
Бисте 18 римских императора рођених на тлу данашње Србије биће изложене од 16. маја до 14. јула у Риму, у Археолошком парку Колосеум, у оквиру изложбе „Journey to the past – Itinerarium Romanum Serbiae - Viminacium“ Археолошког института и Археолошког парка Виминацијум.
Од Константина до Јустинијана - темељ европске цивилизације
Директор Археолошког парка Виминацијум и иницијатор изложбе и истоименог пројекта Миомир Кораћ за Спутњик каже да је идеја изложбе да 18 римских царева уједине наслеђе провинција и укажу на њихов значај у хетерогеном Римском царству:
„Постоји неко Римско царство и у њему римски императори… И то је све ишло својим током, подразумевајући да сви ти римски императори потичу са територије која им је била домицилна. Међутим, испоставља се да то баш и није тако. Крајем 90-их година, радећи на неком другом пројекту, прелиставајући разне списе и документа, утврдили смо – на опште изненађење – да 18 римских императора потиче са ове територије. И ако је то четвртина, односно петина римских императора, онда се запитате и схватите да то можда и није случајно“.
Кораћ подсећа да поред Константина који је донео Милански едикт и њиме забранио прогоне хришћана, на тлу данашње Србије рођени су и Аурелијан, који је подигао прве бедеме Рима и Јустинијан који је кодификовао римско грађанско право – темељ савременог права.
„Ти подаци показују да је овај простор утемељен у европске вредности и развоја европске цивилизације“, наглашава Кораћ.
Константин
© Фото : Спутњику уступио Миомир Кораћ
Путујућа изложба обишла 21 град
Идеја о овој путујућој изложби настала је 2010. године у Амбасади Републике Србије у Вашингтону, у оквиру манифестације „Passport DC Day“ која се одржава током маја када је отворено свих 176 амбасада.
„То је изазвало велику пажњу, поготово што смо све то 'зготовили' са неким римским јелима тако да је било још пријемчивије. Тада се заправо родила идеја да идемо на светску турнеју да проверимо како свет може да прими једну такву причу и како би се односио према њој“, каже Кораћ.
Добар разлог да се изложба разради, припреми знатно већи број експоната и, што је најважније, да се продужи њено трајање и пружи прилика што већем броју људи да је посети.
Ископавања у Виминацијуму
© Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
Резултат је поставка са 18 бронзаних глава императора, монументалном макетом – идеалном реконструкцијом града и легијског логора Виминацијума и копијама златног накита, која је до сада обишла 21 град на четири континента.
Тиха дипломатија
„Обишли смо градове у Европи, Америци, а 2015. и Латинску Америку, где је требало да посетимо само два града – Монтевидео и Буенос Аирес. А онда дођемо у Буенос Аирес и видимо да је цео град облепљен плакатима о нашој изложби. Тако смо ми неочекивано са изложбом обишли готово све градове Латинске Америке и видели колико је оно што је везано за науку и културу у ствари једна тиха дипломатија која отвара нове просторе. То су те споне међу народима и државама које вам показују да има простора за разговор, за схватање другог и другачијег“, истиче наш саговорник.
У Парагвају их је председник владе одликовао, а „Journey to the past – Itinerarium Romanum Serbiae - Viminacium“ је прва изложба из Србије од успостављања дипломатских односа између наше две земље.
„У Буенос Аиресу је изложба отворена у седам увече а у поноћ је стајао ред од 400 метара са троје, четворо у низу оних који су чекали да уђу и погледају изложбу. Били су изненађени и знатижељни и ту изложбу је вивело преко милион и по људи у Латинској Америци, која има богату културу“, напомиње Миомир Кораћ.
Европа је више упозната са улогом данашње Србије у некадашњем Римском царству:
„Забуна може постојати само у томе да ли је 17 или 18 римских императора рођено на нашем тлу, просто због периодизације и одређивања када престаје римска империја, али увек има таквих научних препирања. Морам признати да је било и неких тонова који су захтевали другу врсту језика и аргументације. На научном скупу нам је један истраживач из европске државе рекао – 'Није тачно да имате 18, имате само 17 римских императора', на шта сам му одговорио – 'Добро, ми имамо 17, али ви немате ни једног'“.
Рим као кулминација светске турнеје
Када је у Виминацијум дошла Франческа Болдригијани, заменица директорке Археолошког парка Колосеум, била је шокирана оним што је видела.
„Одмах је уследио прелиминарни позив да направимо изложбу код њих. Простор на коме ће то бити је на самом Форуму. Па где ћете бољи централни простор? Али он ће и са италијанске стране изнедрити нешто – научни скуп на коме ће се говорити како су конзервирали Константинов славолук, а и први пут ће бити изложена јавности и неке Константинове главе из депоа парка Колосеум које су они у међувремену конзервирали. Несумњиво ће то бити догађај који ће и у самом Риму имати великог одјека, на понос наше државе и ми то с нестрпљењем очекујемо“, каже Кораћ.
Сви путеви воде у Рим
© Фото : Спутњику уступио Миомир Кораћ
Биће организован и научни форум о значају наслеђа 18 римских царева, као и културни форум о важности квалитетног управљања и презентације културног и музејског наслеђа у домену две институције.
„Винимацијум је отишао далеко у научном смислу – већ је 17 доктора наука и 12 доктораната који га истражују који сада добрим делом раде на едукацији деце и програма за децу. Мислимо да је то веома важно“, наглашава Кораћ и подсећа на пројекат „Путевима римских императора“ који би такође био добар за имиџ Србије и „иницијална каписла за све који дођу из света да погледају и све друго што имамо – од праисторије и нашег сјајног средњег века, до данас“.
