ЗСО као неуралгична тачка: Злослутна инерција обесмишљених преговора
© AP Photo / Virginia Mayo
Пратите нас
Од састанка у Бриселу у оквиру дијалога Београда и Приштине не би требало имати велика очекивања јер је читав дијалог под покровитељством ЕУ обесмишљен, сматра политички аналитичар Дејан Вук Станковић.
Састанку на високом нивоу у оквиру дијалога Београда и Приштине који ће се одржати сутра у Бриселу присуствоваће председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти.
Тема разговора биће нацрт статута Заједнице српских општина и Декларација о несталим лицима. Фокус ће бити на примени Споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине, а очекује се да ће обе стране подржати Декларацију о несталим лицима као прву тачку дневног реда, након чега ће бити представљен први нацрт статута Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије.
Састанку ће присуствовати високи представник Европске уније за спољну политику Жозеф Борељ и специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.
ЗСО неуралгична тачка – питање које Курти обесмишљава
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже за Спутњик да не би требало имати велика очекивања од састанка, имајући у виду карактер недавно одржаних избора на Косову које су бојкотовали Срби и признање тих избора од стране тзв. међународне заједнице, односно политичког Запада, што је за Србију неприхватљиво.
Он претпоставља да ће се начелно разговарати о Заједници српских општина и несталим лицима и изражава већи оптимизам о резултатима разговора о несталим, „мада ни ту не би требало гајити нека претерана очекивања, ни илузију да ће то питање бити једном за свагда решено“.
„Што се тиче ЗСО то остаје неуралгична тачка ових преговора. Курти је очигледно спреман да иде до краја у релативизацији тог питања. Као што видимо, паралелно с разговорима прича о отварању моста у Митровици, а чак је и за Лајчака тако нешто неприхватљиво, иако су му резултати избора прихватљиви. Тако да све заједно од тог састанка не треба очекивати много и право изненађење ће бити ако се ишта догоди у позитивном правцу“.
Једноставно, нема ни политичке атмосфере, ни јасних принципа, ни независног посредовања између две стране које би ишло у правцу да се дође до неког договора, пре свега по појединачним питањима. Осим тога, остаје као вечито питање статуса Косова које упркос свему неће бити нимало лако решити, ако га је уопште могуће решити, посебно не онако како то хоће Курти и један део међународне заједнице, односно политичког Запада, додаје Станковић.
Зону безбедносно-политичког вакуума прожета великим неизвесностима
Станковић истиче да се ни после овог састанка не може очекивати ни минимални позитивни резултат за Србију, јер се он чека десет година а за то време ЗСО није формирана. Не постоји минимални и максимални резултат у преговорима, већ резултат који би се састојао у томе да се да одређени ниво политичке самоуправе Србима.
„Колико видим, Курти није спреман на тако нешто а сама чињеница да је ове изборе организовао и спровео на начин на који их је спровео и да тврди да су они легални и политички легитимни је јасан знак да ће он ићи ка томе да Заједнице српских општина не буде. Чини ми се да ће епилог свих тих разговора бити да неће бити ЗСО, али да неће бити ни међународног признања независности Косова од стране Србије. Тако да ћемо ући у једну зону безбедносно-политичког вакуума прожетог великим неизвесностима у којем ће заиста све бити могуће.“
Станковићу то изгледа као реалан епилог ових разговора јер ништа не сугерише да се иде у правцу конструктивне политичке атмосфере. Албанци разговоре схватају као игру са нултим исходом, што значи њима све, Србима ништа за преговарачким столом, а за њих је легитиман и „хрватски сценарио из 1995. године“ тако да нема ту много простора за наду да ће доћи до суштинског помака.
Злослутна инерција
Без обзира на сав труд из Београда и разне иницијативе које су ишле у правцу да се односи поправљају, Станковић сумња да било ко има намеру да се иде ка стварању уравнотеженог политичког предлога који би минимално штитио интересе Срба и Србије, а негде и задовољио аспирације Албанаца.
„За тако нешто на Западу нема спремности а Запад је једини који у суштини управља овим процесом. Русија и Кина као велике силе могу да делују само кроз Савет безбедности а он је блокиран. Дакле , прихваћено је то посредовање ЕУ које је такво какво је и влада једна злослутна инерција која се још више појачава околношћу да су на Западу категорички за признање Косова, док симболички на нас врше пресинг дипломате попут Лајчака и Бореља који долазе из две земље које нису признале Косово. Тако да све заједно, то је та сцена која је постављена и не обећава уопште да ће до неких договора доћи“.
А шта би ту били мали или велики успеси, више је техничко питање, али кључ је у томе да нема политичке воље и концепције која би помирила две потпуно антагонизоване концепције око статуса Косова, закључио је Станковић.
