https://sputnikportal.rs/20230504/neobicna-otpornost-na-infekcije-da-li-se-u-krznu-lenjivca-krije-spas-od-mnogih-opasnih-bolesti-1155177453.html
Необична отпорност на инфекције: Да ли се у крзну лењивца крије спас од многих опасних болести
Необична отпорност на инфекције: Да ли се у крзну лењивца крије спас од многих опасних болести
Sputnik Србија
Крзно костариканског љењивца можда садржи бактерије које производе антибиотике за које научници верују да би могле да реше растући проблем „супербактерија“... 04.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-04T23:00+0200
2023-05-04T23:00+0200
2023-05-04T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
медицина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/04/1155177873_107:0:1814:960_1920x0_80_0_0_7cf1bce67e9f9f55271aead72b9df10d.jpg
Истраживање је показало да је крзно лењивца домаћин бројним заједницама инсеката, алги, гљивица и бактерија, поред осталих микроба, од којих неки могу да представљају ризик од болести.Ипак, кажу стручњаци, чини се да су познати спори сисари изненађујуће отпорни на инфекције.„Ако погледате крзно лењивца, видите кретање: видите мољце, видите различите врсте инсеката. Веома густо насељено станиште“, рекао је за АФП Макс Чавариа, истраживач са Универзитета у Костарики, преноси Физис.Чавариа и његов тим узели су узорке крзна од костариканских двопрстих и тропрстих лењиваца како би испитали шта би тај систем контроле могао да буде.Открили су постојање бактерија које производе антибиотике који „омогућавају контролу пролиферације потенцијално патогених бактерија... или инхибирају друге конкуренте“, као што су гљивице, показала је студија објављена у часопису „Environmental Microbiology“.Лењивци никада немају инфекцијеЛењивац је национални симбол Костарикe и главна туристичка атракција у овој држави Централне Америке.Популација двопрсте (Choloepus Hoffmanni) и тропрсте (Bradipus variegatus) врсте лењивца је у значајном паду и налазе се на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за очување природе.Живе у крошњама дрвећа у џунгли на обали Кариба, где је клима топла и влажна.Американка Џуди Ејви води уточиште на ободу џунгле у коме се брине о лењивцима повређеним у контакту с људима или другим животињама. Она лечи и рехабилитује ова симпатична створења с намером да их врати у дивљину.„Имали смо лењивца који се повредио на далеководу и цела рука му је била скроз уништена, али није било инфекције. Мислим да смо за 30 година, колико имамо ово уточиште, видели само пет животиња које су дошле са инфицираном повредом. То нам говори да се нешто дешава у њиховом телесном екосистему“, пренео је РТС.Ејви, која је основала уточиште са својим покојним мужем из Костарике, Луисом Аројом, никада није ни чула за лењивце у својој родној Аљасци. Од када је 1992. прихватила првог лењивца, кога је назвала Buttercup (Лутак), бринула је о око хиљаду његових сродника.Инспирација Флемингово откриће пеницилинаМикробиолог Макс Чавариа узео је узорке са крзна лењивца смештених у уточишту и анализирао их у лабораторији. Истраживање је започео још 2020. године и већ је одредио 20 микроорганизама као потенцијалне „кандидате“ који треба тек да буду именовани.Ипак, навео је да је пред њим дуг пут утврђивања да ли би ова једињења могла бити корисна и за људе.Пример за његово истраживање је пеницилин који је 1928. открио британски научник Александар Флеминг, који је установио да контаминација лабораторијске културе гљивицом убија бактерију која изазива болест.Његово откриће првог убице бактерија или антибиотика на свету донело му је Нобелову награду за медицину 1945. Међутим, отпорност микроба на антибиотике је све већи проблем, што значи да неки лекови више не успевају да се изборе са инфекцијама.Антимикробна резистенција је природан феномен, али прекомерна употреба и злоупотреба антибиотика код људи, животиња и биљака погоршала је проблем. Светска здравствена организација процењује да би до 2050. отпорност на антибиотике могла да буде узрок 10 милиона смрти годишње.„Пројекти попут нашег могу допринети проналажењу нових супстанци које се, на средњи или дужи рок, могу користити у овој борби против резистенције на антибиотике“, сматра Чавариа.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, медицина
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, медицина
Необична отпорност на инфекције: Да ли се у крзну лењивца крије спас од многих опасних болести
Крзно костариканског љењивца можда садржи бактерије које производе антибиотике за које научници верују да би могле да реше растући проблем „супербактерија“, отпорних на све мањи арсенал лекова којим располажу људи.
Истраживање је показало да је крзно лењивца домаћин бројним заједницама инсеката, алги, гљивица и бактерија, поред осталих микроба, од којих неки могу да представљају ризик од болести.
Ипак, кажу стручњаци, чини се да су познати спори сисари изненађујуће отпорни на инфекције.
„Ако погледате крзно лењивца, видите кретање: видите мољце, видите различите врсте инсеката. Веома густо насељено станиште“, рекао је за АФП Макс Чавариа, истраживач са Универзитета у Костарики, преноси Физис.
„Очигледно када постоји коегзистенција различитих врста организама, сигурно постоје и системи који их контролишу“, напомиње микробиолог.
Чавариа и његов тим узели су узорке крзна од костариканских двопрстих и тропрстих лењиваца како би испитали шта би тај систем контроле могао да буде.
Открили су постојање бактерија које производе антибиотике који „омогућавају контролу пролиферације потенцијално патогених бактерија... или инхибирају друге конкуренте“, као што су гљивице, показала је студија објављена у часопису „Environmental Microbiology“.
Лењивци никада немају инфекције
Лењивац је национални симбол Костарикe и главна туристичка атракција у овој држави Централне Америке.
Популација двопрсте (Choloepus Hoffmanni) и тропрсте (Bradipus variegatus) врсте лењивца је у значајном паду и налазе се на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за очување природе.
Живе у крошњама дрвећа у џунгли на обали Кариба, где је клима топла и влажна.
Американка Џуди Ејви води уточиште на ободу џунгле у коме се брине о лењивцима повређеним у контакту с људима или другим животињама. Она лечи и рехабилитује ова симпатична створења с намером да их врати у дивљину.
„Никада нисмо примили лењивца који је био болестан, који има неку инфекцију или сличан здравствени проблем“, рекла је она за АФП.
„Имали смо лењивца који се повредио на далеководу и цела рука му је била скроз уништена, али није било инфекције. Мислим да смо за 30 година, колико имамо ово уточиште, видели само пет животиња које су дошле са инфицираном повредом. То нам говори да се нешто дешава у њиховом телесном екосистему“,
пренео је РТС.
Ејви, која је основала уточиште са својим покојним мужем из Костарике, Луисом Аројом, никада није ни чула за лењивце у својој родној Аљасци. Од када је 1992. прихватила првог лењивца, кога је назвала Buttercup (Лутак), бринула је о око хиљаду његових сродника.
Инспирација Флемингово откриће пеницилина
Микробиолог Макс Чавариа узео је узорке са крзна лењивца смештених у уточишту и анализирао их у лабораторији. Истраживање је започео још 2020. године и већ је одредио 20 микроорганизама као потенцијалне „кандидате“ који треба тек да буду именовани.
Ипак, навео је да је пред њим дуг пут утврђивања да ли би ова једињења могла бити корисна и за људе.
„Пре него што размишљате о примени у лечењу људи, важно је најпре разумети о којој врсти молекула је реч", напомиње Чавариа.
Пример за његово истраживање је пеницилин који је 1928. открио британски научник Александар Флеминг, који је установио да контаминација лабораторијске културе гљивицом убија бактерију која изазива болест.
Његово откриће првог убице бактерија или антибиотика на свету донело му је Нобелову награду за медицину 1945. Међутим, отпорност микроба на антибиотике је све већи проблем, што значи да неки лекови више не успевају да се изборе са инфекцијама.
Антимикробна резистенција је природан феномен, али прекомерна употреба и злоупотреба антибиотика код људи, животиња и биљака погоршала је проблем. Светска здравствена организација процењује да би до 2050. отпорност на антибиотике могла да буде узрок 10 милиона смрти годишње.
„Пројекти попут нашег могу допринети проналажењу нових супстанци које се, на средњи или дужи рок, могу користити у овој борби против резистенције на антибиотике“, сматра Чавариа.
