- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

„Највећи финансијски терориста на свету“: Да ли је дедоларизација одмакла даље него што се мисли

© Sputnik / Владимир ТрефиловАмерички долар
Амерички долар - Sputnik Србија, 1920, 06.05.2023
Пратите нас
Један од агресивнијих јастребова америчке спољне политике, сенатор Марко Рубио, недавно је забринуто упозорио да САД за 5 година неће имати коме да уведу санкције јер је све више земаља које више не тргују у доларима. Што значи да индијски милијардер и банкар Удај Котак не греши кад каже да је Америка данас „највећи финансијски терориста на свету“.
Удај Котак је потом био принуђен да појасни како је само „мислио на то да резервна светска валута има непропорционалну моћ“, но, управо је то она моћ за коју је сенатор Рубио забринут јер је почела да ишчезава.

Признање ММФ-а

И чини се да је у праву што је забринут, будући да је чак и генерална директорка ММФ-а Кристалина Георгијева ових дана била приморана да призна како је „у току постепено напуштање долара“. Ако је пак веровати „Фајненшел тајмсу“, то „постепено напуштање долара“ заправо је кудикамо интензивније него што шефица ММФ-а сме да призна у јавности; док и сама чињеница да се о томе сад говори јавно како се досад није чинило представља својеврсно сведочанство да је овај процес – са огромним финансијским, али и геополитичким последицама – већ увелико у току.
Нимало прерано, уосталом, имајући у виду, на пример, фрапантан податак да је у само две корона године укупна маса долара, њиховим штампањем без покрића, увећана за невероватних 38 одсто, једноставним притиском прста на дугме негде у америчким Федералним резервама. А дугим прстима њихове друге руке заплењене су руске доларске резерве. И зашто би читав свет дрхтао пред сличном судбином, све то трпео и био осуђен на овакав поредак ако је могућа и његова алтернатива?
„Нема сумње – амерички долар је нападнут“, опомиње зато портал „Политико“, уз важну напомену да тим поводом „ни Влада САД не чини себи услугу јер нашироко уводи економске санкције, троши немилосрдно, и поврх тога – штампа новац“.
„Политико“, упркос томе, бодро закључује да долару ипак има спаса због правне сигурности коју пружа англосаксонски правни систем. Што је наравно потпуна бесмислица, имајући у виду тоталну правну несигурност у погледу власништва над сопственим средствима, која је наступила у моменту поменуте заплене оне имовине Русије на коју су њени непријатељи могли да ставе шапу.

Аплауз у Шангају

Додуше, „да будемо јасни“, закључује „Политико“, „уистину постоји кредибилна претња превласти долара, али та претња пре долази услед фрагментације система него због појаве истинског супарника“.
На том трагу је и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров недавно из Њујорка уверљиво поручио да се „прелазак на обрачуне у националним валутама, који заобилазе долар, не може зауставити… (Сами) Американци су започели процес дедоларизације“, додао је, уз оцену да је процес „неминован“.
Председник Бразила Лула да Силва био је и још сликовитији недавно у Кини: „Сваке ноћи питам се зашто све земље морају своју трговину да базирају на долару. Зашто не можемо да тргујемо сопственим валутама? Ко је уопште одлучио да је долар та валута након нестанка златног стандарда?“
„Фајненшел тајмс“ бележи и да су овај Лулин говор у седишту Нове развојне банке БРИКС-а у Шангају бразилски и кинески званичници испратили бурним аплаузом.
А да све ово нису само празне речи и пуке вербалне спекулације показују вести које се нижу још откако су се крајем прошле године Кина и Саудијска Арабија споразумеле да саудијском нафтом тргују и у јуанима а не само у доларима. У својим националним валутама тргују све више и Русија и Кина, Индија и Русија, Бразил и Кина, Аргентина, чланице АСЕАН-а које напуштају не само долар него и евро, фунту и јапански јен… Речито је откриће „Блумберга“ да је Кина у својим јуанима са иностранством трговала више него у доларима, 48 у односу на 47 одсто свих трансакција; још 2010. је тај однос био 0 према 83 одсто.
Или је још речитије то што је круг дедоларизације почео да се шири и међу америчким савезницима? Крајем марта финализован је први француско-кинески уговор о течном гасу у јуанима, а овог уторка стиже и вест да су се Јужна Кореја и Индонезија споразумеле о трговини у својим валутама уместо у доларима.

Откриће „Фајненшел тајмса“

Дух је дефинитивно пуштен из боце, и ефекти ових договора тек ће се видети у трговинским билансима.
С тим у вези, „Фајненшел тајмс“ указује да „постоје два стуба која долар чине тако моћним: његова доминантна улога у глобалним финансијама и трговини“ – која се дакле сад умањује – „и његова улога изабране резервне валуте“.
И ето фасцинантног колико и неочекиваног открића. Лондонски лист, наиме, открива да долар доживљава „изненадни колапс“ (и) као резервна валута, „што се изгледа убрзало после одлуке Вашингтона да своју контролу над доларским системом међународних финансија употреби против Русије... Долар као резервна валута губи свој удео на тржишту“, наводи се, „по много бржем темпу него што се мисли“. У бројкама, усклађено с променом вредности долара: 73 одсто из 2001. спало је на око 55 одсто 2021. А прошле године на тек 47 одсто, по стопи 10 пута бржој него дотад.
Невоља, као што је познато, никад не иде сама, па тако поврх свега овога стиже и вест да Кина, уместо ММФ-а, постаје главни поверилац земаља у развоју, а истовремено и банкарска криза у Америци постаје све израженија. Укратко, страхује некадашња заменица министра финансија САД Моника Краули, прети им „савршена олуја дедоларизације”, „подивљала инфлација” и, каже, „још важније, изгубићемо нашу економску доминацију и статус суперсиле“.
Зашто пад долара угрожава и статус Америке као суперсиле? Докле је стигао процес дедоларизације? И како Вашингтон то може да заустави?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили економиста и професор на Институту за глобалне студије Универзитета у Женеви Мирослав Јовановић и аналитичар Бранко Павловић.
(погледајте видео)
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала