Опасна игра Приштине: Суђење у одсуству за ратне злочине доказ да постоје тајни спискови за Србе
Пратите нас
Брзинска допуна закона о кривичним поступку у Приштини ставком „суђење у одсуству", чланство приштинских власти у Еурополу и нада да ће постати део Интерпола су назнаке да ће примера оптужница против Срба за ратне злочине Срба бити све више, што је уједно и доказ да постоје тајни спискови за хапшења Срба, каже адвокат Небојша Влајић.
Прва оптужница у одсуству за ратни злочин, које је Специјално тужилаштво Косова подигло у Основном суду у Приштини против српског војног резервисте, а за наводно сексуално насиље током рата на Косову, према речима адвоката Небојше Влајића, говори о томе да се иза свега не крије само план Приштине да заплаши Србе који хоће да се врате на КиМ, већ да играју и на много опаснију карту.
Опасна игра Приштине
„Такво суђење у одсуству није непознато и постоји у многим земљама, међутим, баш због тога што окривљени обично нису ту да штите своје право, захтеви за такво суђење су много строжи него што су за суђења у присуству. Пре свега, тај окривљени мора да буде обавештен да се против њега води поступак на разуман начин, значи да буде позиван на адресу која је позната суду, или преко јавних средстава обавештавања, чак и преко Службеног гласника. И тек онда се стичу услови да се некоме суди у одсуству,“ објашњава Влајић.
Оно што је у овом случају упитно, додаје наш саговорник, јесте да ли је Приштина поступила по правилима или не јер је све тајновито.
„Интригантно је и зашто су у оптужници навели као разлог за њу силовање. Мислим да је то намерно урађено и да је то Приштини потребно како би на сваки начин доказала да су српске јединице вршиле ратне злочине на све могуће начине, па и на овај,“ сматра он.
Прича о силовању није случајна
Влајић подсећа и на причу Приштине коју су својевремено форсирали да је 20. 000 жена наводно силовано од стране српских снага, а за тако нешто постоји само једна једина пресуда за све ове године.
„Убеђен сам да имају доказе за још неколико оваквих случајева да би се они вратили на ту своју тезу о 20.000 силовања и да би је доказивали. Стога сматрам да је овакав поступак само доказ да постоје тајне оптужнице, јер овај предмет није могао тек тако да се појави, већ је извучен из неког тајног поступка а сада постао јаван,“ уверен је наш саговорник.
Према његовом мишљењу, Приштина сада може сваки дан да објављује нешто овог типа и да ствара додатну тензију, а да су имали намеру да крену у овакву акцију додатни доказ за њега је и промена закона Приштине, односно, доношење Закона о кривичном поступку који предвиђа суђење у одсуству.
„Они су закон изменили у фебруару и тада су додали могућност суђења у одсуству,“ каже Влајић уз напомену да уколико се утврди да се оптужени налази у Србији, Србија би јер је у питању ратни злочин, морала да га испоручи Приштини, којој су овакве оптужнице потребне зато што је примљена у Еуропол а и зато што ће у наредном периоду покушавати да постане и члан Интерпола.
Чекају улазак у Интерпол
Он такође верује да ће у наредном периоду бити на стотине оваквих оптужница и поступака.
Специјално тужилаштво Косова саопштило је претходно да је „окривљени Д. Р. као српски војни резервиста, током рата на Косову, кршећи правила међународног хуманитарног права, током широког и систематског напада српских војних, полицијских и паравојних снага, на цивилно албанско становништво на целој територији Косова, знајући за постојање таквог напада, уз употребу насиља и других нехуманих радњи, извршио сексуално насиље над женом албанске националности, која је задобила телесне повреде као и тешке трајне психичке трауме“.
Окривљени Д. Р. је, тврди се у саопштењу тужилаштва у Приштини, извршио кривично дело „Ратни злочин против цивилног становништва“ из члана 142. Кривичног закона Југославије, тренутно инкриминисано као злочин против човечности из члана 143. став 1. из става 1.7. Кривичног закона Косова.
.jpg){kind=link}