Истина о преварама – тамо где их нико не би очекивао
© Sputnik / Григорий Сысоев
/ Пратите нас
Некадашњи други најбољи шахиста света Александар Морозевич изјавио је да дефинитивно у данашњем шаху, и то чак међу 20 најбољих играча, има оних који се баве читерством, односно варањем. И доста детаљно је објаснио свој став по том питању - са аргументима. Једино је рекао да не може да изговори имена, да не би добио тужбу.
Изнео је став зашто то поједини шахисти раде, а осврнуо се на случај са Ниман – Карлсен.
Морозевич је, гледајући меч за титулу првака света између Динга Лирена и Јана Непомњашћија коментарисао тему варања.
Врло интересантно за прочитати и послушати...
„То дефинитивно постоји. Ја једноставно знам то - ко, када… Знам врло јасно, и то поименце. То је врло велики феномен, па због тога нема смисла некога конкретно спомињати. Да не би било утиска да покушавам да поравнам личне рачуне са неким. Организаторима такмичења је то финансијски неповољно. Нико није заинтересован да реши овај проблем“, рекао је Морозевич.
Потом је наставио излагање:
„Да би се то искоренило, потребни су удружени напори шахиста, што је из више одређених разлога – немогуће. Организаторима такмичења је то финансијски неповољно. Нико није заинтересован да реши овај проблем. Нико то неће учинити. Дакле, ситуација је у одређеној мери у ћорсокаку. Она је предата шахистима у руке. Опет је погрешно мислити да је неко ушао у Топ 10, Топ 20 незаслужено због варања. Говорим о нечему другом“.
Додаје Рус да је појам варања, или читовања, много чешћи него што бисмо то можда могли да замислимо.
„Свакако су јаки шахисти понекад на подстицај некога или понекад због безнадежности прибегавали сличној помоћи. И играли су неки турнир или део турнира, рецимо, не својим мозгом. Али то ни најмање не каже да је њихово место незаслужено. То треба схватити. И одвајати. У принципу, овај феномен је прилично чест, много распрострањенији него што можемо мислити“.
Зар сви то знају и ћуте?
„Нећу говорити за све. У том случају бих преузео превише на себе. Да, већина зна, и мање-више знају ко је у питању. Опет, налазимо се у тако тешкој ситуацији када је тешко предузети пуноправне легитимне кораке против таквих појава“.
Догодио се и чувени „напад" Магнуса Карлсена на Ханса Нимана.
„Па добро, ако (Магнус) нешто докаже, доказаће. Али, опет, случај Ниман је мало другачији по томе што је ово можда један од ретких примера човека који покушава да уђе у елиту, а да није елитни играч. Можда је то било узнимиравајуће са остале из елите. Да прво доказујеш да заслужујеш место под сунцем. А понекад, да би одржао место под сунцем, мало радиш као и сви други. А овде је човек у принципу одлучио да прође цео пут као да није самосталан. Можда то старије колеге нису одобриле“.
Како решити проблем?
„Али бесмислено је некога згазити. Или се ситуација решава у целини када шахисти схвате да постоји такав глобални проблем, и ми престајемо да га избегавамо и покушавамо да пронађемо неку врсту колегијалног излаза из њега. Или не. А ако не покушавамо, онда, грубо речено, никад не знате са ким данас играс партију“.
Нада остаје да су већина партија – регуларне.
„Јесте, у већини случајева играте поштене партије против оне особе која седи насупрот. Али нажалост, никад немате стопостотно поверење“.
Које мере се могу предузети да би се избегло варање?
„То мора бити одлука самих шахиста. Морамо схватити да организатори такмичења то вероватно неће учинити. Немојте чекати да вас неко заштити, морате се бранити сами. И то мора бити разумљиво, прихваћено, а сами шахисти морају израдити комплексне мере које ће их заштитити. И у извесној мери морамо притискати и обавезати организаторе такмичења да се придржавају утврђених безбедносних правила која сматрамо неопходним за себе“.
Као што су детектори за метал?
„Ако организатор не може да се придржава ових правила, онда ће то већ бити његов проблем. А тако се само надамо. Радујемо се сада што су поставили детекторе за метална улазу (у такмичарску дворану). Да, митраљез у таквом случају неће да унесу. Али сваки савремени уређај који ће омогућити варање ће проћи“.
Да ли је постојала могућност варања на мечу за првака света Непо – Лирен?
„Не знам које су тамо биле мере безбедности. У сваком случају, видели смо потпуно искрену, отворену игру, хвала Богу. И мислим да нико нема сумњу. И да смо могли да уживамо у игри каква јесте“, закључио је Морозевич.
Шах, као прелепа игра, требало би да се очисти од таквих ствари као што је варање.
Погледајте емисију Миљанов корнер.
