https://sputnikportal.rs/20230507/kako-smo-dozvolili-da-nam-se-ovo-desi-video-1155217376.html
Како смо дозволили да нам се ово деси? /видео/
Како смо дозволили да нам се ово деси? /видео/
Sputnik Србија
Ово је културни феномен ужасан и трагичан, нарочито за наше друштво, будући да нисмо имали неку серију сличних ствари, да је то на неки начин стандард. Али шта... 07.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-07T10:47+0200
2023-05-07T10:47+0200
2023-05-07T10:47+0200
друштво
србија – друштво
друштво
анализе и мишљења
спутњик интервју
масовна пуцњава у ош „владислав рибникар“ у београду
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/04/1155146260_0:0:1128:636_1920x0_80_0_0_678a95447814406017f237e526060d98.jpg
Овако за Спутњик социолог културе проф. др Зорица Томић одговара на питање које од среде ујутру стоји пред сваким од нас: шта нам се то догодило и како смо дозволили да нам се ово деси.„Чини ми се да је ово сада тренутак који недвосмислено показује да је испред свих нас данас један хоризонт на коме се налази нека врста пустиње људскости, пустиње смисла и пустиње вредности“.Питања на која још нико нема одговоре, од тренутка када је један тринаестогодишњи дечак ушао у школу коју иначе похађа и очевим пиштољем усмртио деветоро, а ранио шесторо. На ту занемелост и мук, недуго потом, надовезала се нова вест о тешком злочину који се догодио у Младеновцу.Глобализација, хаос и тешка криза вредности„Ово је добило радикалне размере. Оба догађаја, и ово у школи у Београду и ово у Младеновцу представљају само епитом нечега у чему се свет кува већ извесно време, које је потпуно сада транспарентно и јасно, а то је – криза. Пре свега тешка криза вредности, она иде отуда што је глобализација донела једну врсту унификације света по наративима, начину на који је могуће перципирати стварност, увела је нови речник и на известан начин нас обавезује да ту нову стварност прихватимо без побуне. Одакле то иде? То иде из чињенице да живимо у доба ентропије и тај хаос је први у ономе што називамо информацијама. Данас више није питање како стићи до информација него шта са њима да урадимо. А шта ћемо да радимо са информацијама зависи искључиво од онога што чини темељ сваког друштва - а то је образовање. Да бисмо знали шта да радимо са информацијама, наш образовни систем, не само школа или универзитети, него та матрица коју нудимо другима и која представља наш оријентир очигледно да је дестабилизована“, наглашава Зорица Томић.Поништене и идеје и правилаЗа Зорана Хамовића, главног уредника у издавачкој кући Клио ови трагични догађаји сведоче да смо дошли до оне тачке у којој је јасан велики антрополошки пораз свих нас зато што су наше идеје на неки начин поништене:На питање, какво је стање нашег колективног менталног здравља, психолог Снежана Ристић одговара да се у обзир мора узети оно што нас је снашло 2019, од тренутка када је кренула корона.Од пандемије изгубљени, уплашени, збуњени„Тада је страх полако ушао и почела сам да примећујем како почиње да се мења уобичајени и успоставља потпуно нов начин реаговања, социјализације, комуникације, и оно што је поражавајуће – да се догађа одсуство емпатије. У лошем смо стању, изгубљени смо, уплашени и оно што је нама било давно и тешко и негде далеко, смрт као варијанта почиње да бива свакодневица. Почињемо да не правимо више разлику да ли гледамо неки амерички филм или се то дешава иза нашег ћошка. Оно што мени све време у овој трагедији смета, то је питање неког елитизма, неке дистинкције између богатих и сиромашних, неке разлике коме то може да се деси, коме то не може да се деси. Да отприлике социјални статус и професионално искуство и занимање дају унапред неко право да грех буде мањи или већи. Јако велика количина збуњености влада међу свима нама и чини ми се да немамо одговор ни на једно питање. Вртимо у круг неке теоретске ствари и не знамо шта да радимо. Шта да радимо са осећањем кривице и гриже савести све оне деце која су остала жива? То нам је јако велики задатак и велики проблем – како разусловити њихово осећање кривице да су на било који начин одговорни и криви за оно што се десило дечаку који је то урадио или тој деци која то нису.“
https://sputnikportal.rs/20230507/treci-dan-zalosti-srbija-tuguje-i-ispraca-stradale-1155286835.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
србија – друштво, друштво, анализе и мишљења, спутњик интервју, масовна пуцњава у ош „владислав рибникар“ у београду
србија – друштво, друштво, анализе и мишљења, спутњик интервју, масовна пуцњава у ош „владислав рибникар“ у београду
Како смо дозволили да нам се ово деси? /видео/
Ово је културни феномен ужасан и трагичан, нарочито за наше друштво, будући да нисмо имали неку серију сличних ствари, да је то на неки начин стандард. Али шта нам сада ово говори? Да људи пуцају по различитим шавовима и да се – сагласно с тим општим трендовима, показује, да на хоризонту не да су урушене вредности, него нажалост - нема ниједне.
Овако за Спутњик социолог културе проф. др Зорица Томић одговара на питање које од среде ујутру стоји пред сваким од нас: шта нам се то догодило и како смо дозволили да нам се ово деси.
„Чини ми се да је ово сада тренутак који недвосмислено показује да је испред свих нас данас један хоризонт на коме се налази нека врста пустиње људскости, пустиње смисла и пустиње вредности“.
Питања на која још нико нема одговоре, од тренутка када је један тринаестогодишњи дечак ушао у школу коју иначе похађа и очевим пиштољем усмртио деветоро, а ранио шесторо. На ту занемелост и мук, недуго потом, надовезала се нова вест о тешком злочину који се догодио у Младеновцу.
Глобализација, хаос и тешка криза вредности
„Ово је добило радикалне размере. Оба догађаја, и ово у школи у Београду и ово у Младеновцу представљају само епитом нечега у чему се свет кува већ извесно време, које је потпуно сада транспарентно и јасно, а то је – криза. Пре свега тешка криза вредности, она иде отуда што је глобализација донела једну врсту унификације света по наративима, начину на који је могуће перципирати стварност, увела је нови речник и на известан начин нас обавезује да ту нову стварност прихватимо без побуне. Одакле то иде? То иде из чињенице да живимо у доба ентропије и тај хаос је први у ономе што називамо информацијама. Данас више није питање како стићи до информација него шта са њима да урадимо. А шта ћемо да радимо са информацијама зависи искључиво од онога што чини темељ сваког друштва - а то је образовање. Да бисмо знали шта да радимо са информацијама, наш образовни систем, не само школа или универзитети, него та матрица коју нудимо другима и која представља наш оријентир очигледно да је дестабилизована“, наглашава Зорица Томић.
Поништене и идеје и правила
За Зорана Хамовића, главног уредника у издавачкој кући Клио ови трагични догађаји сведоче да смо дошли до оне тачке у којој је јасан велики антрополошки пораз свих нас зато што су наше идеје на неки начин поништене:
„Контекст увек одређује вредност, а контекст који је начињен је онај који апсолутно разара сва претходно створена правила која ми више нисмо у стању да поштујемо, чак и она која смо сами себи поставили. Школа је одустала од себе. То је можда најкраће што се може рећи, као и све друге институције које бивају депрофесионализоване, што ће рећи да престаје да функционише професионална етика и одговорност према предмету рада. Деца нису напуштена. Када кажемо, а врло лако потежемо за тим аргументом – да не постоји систем – чини ми се да, ипак, грешимо. Систем постоји, али многе ствари се недовољно поштују, а ја ћу се сложити и са тим да ми не морамо све поштовати, али морамо да понудимо нова решења. Свако друштво је жив организам и долази у позицију да промене може да води и усмерава ка ономе што је боље или може да одустане од те идеје и да се враћа непрекидно у лошу прошлост.“
На питање, какво је стање нашег колективног менталног здравља, психолог Снежана Ристић одговара да се у обзир мора узети оно што нас је снашло 2019, од тренутка када је кренула корона.
Од пандемије изгубљени, уплашени, збуњени
„Тада је страх полако ушао и почела сам да примећујем како почиње да се мења уобичајени и успоставља потпуно нов начин реаговања, социјализације, комуникације, и оно што је поражавајуће – да се догађа одсуство емпатије. У лошем смо стању, изгубљени смо, уплашени и оно што је нама било давно и тешко и негде далеко, смрт као варијанта почиње да бива свакодневица. Почињемо да не правимо више разлику да ли гледамо неки амерички филм или се то дешава иза нашег ћошка. Оно што мени све време у овој трагедији смета, то је питање неког елитизма, неке дистинкције између богатих и сиромашних, неке разлике коме то може да се деси, коме то не може да се деси. Да отприлике социјални статус и професионално искуство и занимање дају унапред неко право да грех буде мањи или већи. Јако велика количина збуњености влада међу свима нама и чини ми се да немамо одговор ни на једно питање. Вртимо у круг неке теоретске ствари и не знамо шта да радимо. Шта да радимо са осећањем кривице и гриже савести све оне деце која су остала жива? То нам је јако велики задатак и велики проблем – како разусловити њихово осећање кривице да су на било који начин одговорни и криви за оно што се десило дечаку који је то урадио или тој деци која то нису.“
