Шта се догодило у Маријупољу 9. маја 2014.
© Sputnik / Konstantin Mikhalchevskiy
/ Пратите нас
Маријупољ су у лето 1780. године основали православни грчки досељеници с Крима. Током разних периода био је окружни град Азовске, Јекатеринославске и Новоросијске провинције Руске империје. Дана 12. јануара 1918. године (30. децембра 1917. по старом календару) у граду је успостављена совјетска власт.
Током грађанског рата (1917-1922) град је неколико пута прелазио из руке у руку.
Јединице Радничко-сељачке Црвене армије коначно су га заузеле 4. октобра 1920. Од тада је био део различитих територијалних целина Украјинске ССР. Од јула 1932. године је део Доњецке (1938-1961 – Стаљинске) области Украјинске ССР (од 1991 – Украјине), а од 30. септембра 2022. Маријупољ је град у Доњецкој Народној Републици у саставу Руске Федерације.
У периоду 1948-1989. град се звао Жданов (у част совјетског државника Андреја Жданова, родом из Маријупоља).
Догађаји током „евромајдана“
У Украјини је 21. новембра 2013. почео „евромајдан“ – масовни вишемесечни протест на Тргу независности у центру Кијева као одговор на чињеницу да је влада Николаја Азарова обуставила припреме за потписивање споразума о придруживању Украјине и Европске уније. „Евромајдан“ је подржало и становништво других градова Украјине.
Касније је Мајдан постао центар сукоба снага безбедности и екстремиста. Сукоби, током којих је опозиција више пута користила ватрено оружје и молотовљеве коктеле, довели су до десетина жртава на обе стране.
У фебруару 2014. Врховна рада (парламент) свргнула је с власти председника Виктора Јануковича, који је био принуђен да напусти Украјину, плашећи се за свој живот. Рада је такође променила устав и расписала нове председничке изборе, на којима је потом победио Петро Порошенко. Дорогомиловски суд у Москви је 2016. године прогласио је догађаје у Украјини 2014. за државни преврат.
Крајем фебруара 2014. године југоисток Украјине захватили су масовни протести против деловања ултрадесничарских екстремиста и дискриминације грађана који говоре руски и руског језика. Скупови су одржани са проруским, антивладиним и федералистичким паролама. Људи су тражили да нова влада узме у обзир њихове интересе и блиске везе с Русијом.
Протестима је захваћен и Маријупољ, чије је становништво у то време процењено на 450.000а људи. До краја марта у граду је постојало двовлашће.
Касније је Мајдан постао центар сукоба снага безбедности и екстремиста. Сукоби, током којих је опозиција више пута користила ватрено оружје и молотовљеве коктеле, довели су до десетина жртава на обе стране.
У фебруару 2014. Врховна рада (парламент) свргнула је с власти председника Виктора Јануковича, који је био принуђен да напусти Украјину, плашећи се за свој живот. Рада је такође променила устав и расписала нове председничке изборе, на којима је потом победио Петро Порошенко. Дорогомиловски суд у Москви је 2016. године прогласио је догађаје у Украјини 2014. за државни преврат.
Крајем фебруара 2014. године југоисток Украјине захватили су масовни протести против деловања ултрадесничарских екстремиста и дискриминације грађана који говоре руски и руског језика. Скупови су одржани са проруским, антивладиним и федералистичким паролама. Људи су тражили да нова влада узме у обзир њихове интересе и блиске везе с Русијом.
Протестима је захваћен и Маријупољ, чије је становништво у то време процењено на 450.000а људи. До краја марта у граду је постојало двовлашће.
Становници Маријупоља су се 23. марта 2014. отворено супротставили кијевском режиму и градоначелнику града Јурију Хотлубеју, изабравши свог народног градоначелника Маријупоља Дмитрија Кузменка. Кузменка је 5. априла ухапсила Служба безбедности Украјине (СБУ), што је довело до нових протеста.
Неколико дана након проглашења Доњецке Народне Републике, 13. априла, становници Маријупоља заузели су зграду градског већа, подигавши над њом заставе Русије и ДНР. Цео април Маријупољ је био буран, избијали су инциденти уз примену оружја.
Неколико дана након проглашења Доњецке Народне Републике, 13. априла, становници Маријупоља заузели су зграду градског већа, подигавши над њом заставе Русије и ДНР. Цео април Маријупољ је био буран, избијали су инциденти уз примену оружја.
Украјинска операција против Донбаса
У априлу 2014. године украјинске власти су покренуле војну операцију у Донбасу против становника незадовољних фебруарским државним превратом.
У Маријупољ су доведене јединице украјинских специјалних снага „Омега“, а на прилазима граду постављени су контролни пунктови. Почетком маја у град је упућен и батаљон „Азов“ (терористичка организација забрањена у Русији).
Упркос немирној ситуацији, присталице ДНР наставиле су да се припремају за референдум о суверенитету Доњецке Народне Републике, који је заказан за 11. мај.
У ноћи између 6. и 7. маја 2014. године у близини контролног пункта код села Мангуш дошло је до сукоба између маријупољских устаника и припадника „Азова“, током које је погинуо један од устаника, а првог команданта милиције ДНР Игора Хакимзјанова ухватили су украјински војници (неколико месеци касније он је размењен за заробљене војнике Оружаних снага Украјине). Министарство унутрашњих послова Украјине је 7. маја саопштило да је маријупољска полиција ослободила зграду градског већа од присталица федерализације и привела неколико људи.
На Дан победе 9. маја почео је миран скуп у граду. Пуковник Валериј Андрошчук, који је неколико дана пре ових догађаја постављен за начелника градске полиције, наредио је својим потчињенима да растуре митинг, уз могућност примене ватреног оружја.
Припадници маријупољске милиције одбили су то да учине. Након тога, Андрошчук је убио једног од својих подређених (према другим изворима, ранио је тројицу), забарикадирао се у својој канцеларији и позвао јединице Националне гарде које су се налазиле у близини Маријупоља, укључујући батаљон „Азов“, рекавши да су присталице ДНР наводно извршиле јуриш на градску полицију.
У Маријупољ су доведене јединице украјинских специјалних снага „Омега“, а на прилазима граду постављени су контролни пунктови. Почетком маја у град је упућен и батаљон „Азов“ (терористичка организација забрањена у Русији).
Упркос немирној ситуацији, присталице ДНР наставиле су да се припремају за референдум о суверенитету Доњецке Народне Републике, који је заказан за 11. мај.
У ноћи између 6. и 7. маја 2014. године у близини контролног пункта код села Мангуш дошло је до сукоба између маријупољских устаника и припадника „Азова“, током које је погинуо један од устаника, а првог команданта милиције ДНР Игора Хакимзјанова ухватили су украјински војници (неколико месеци касније он је размењен за заробљене војнике Оружаних снага Украјине). Министарство унутрашњих послова Украјине је 7. маја саопштило да је маријупољска полиција ослободила зграду градског већа од присталица федерализације и привела неколико људи.
На Дан победе 9. маја почео је миран скуп у граду. Пуковник Валериј Андрошчук, који је неколико дана пре ових догађаја постављен за начелника градске полиције, наредио је својим потчињенима да растуре митинг, уз могућност примене ватреног оружја.
Припадници маријупољске милиције одбили су то да учине. Након тога, Андрошчук је убио једног од својих подређених (према другим изворима, ранио је тројицу), забарикадирао се у својој канцеларији и позвао јединице Националне гарде које су се налазиле у близини Маријупоља, укључујући батаљон „Азов“, рекавши да су присталице ДНР наводно извршиле јуриш на градску полицију.
Припадници „Азова“ и гарде, који су у оклопним возилима упали у град, пуцали су из непосредне близине на зграду Управе унутрашњих послова и полицајце који су је бранили. На пут украјинским оклопним возилима која су се кретала градским улицама и пуцала, људи су спонтано подизали барикаде и ограде, покушавајући да зауставе борбена возила.
У сукобима је изгорела полицијска управа, градско веће било је захваћено пламеном и делимично изгорело. Било је и жртава међу цивилима.
У сукобима је изгорела полицијска управа, градско веће било је захваћено пламеном и делимично изгорело. Било је и жртава међу цивилима.
Украјинска верзија догађаја
Према верзији Кијева, догађаји су се одвијали на следећи начин: тог дана је око 30 присталица самопроглашене ДНР наводно заузело Маријупољску управу Министарства унутрашњих послова и да би се повратила контрола, у град су ушле јединице Националне гарде, укључујући батаљон „Азов“. У јеку прославе 9. маја, у центру града је избила пуцњава у којој је погинуло најмање 13 људи.
Под сумњом да су умешани у нереде, касније је приведено четворо присталица ДНР – Вјачеслав Бирјуков, Александар Стелникович, Виктор Скрипник и Евгеније Дружињин.
Они су дуго чекали на пресуду суда у Маријупољу, али за пет година судске истраге Кијев није успео да докаже њихово учешће у заузимању зграде градске управе полиције. Због тога су у децембру 2019. присталице ДНР пуштене на слободу у размени заробљеника између Доњецка и Кијева.
Не зна се тачан број жртава маријупољске трагедије 9. маја 2014. године. Како истиче Сергеј Бунтовски у својој књизи „Историја Донбаса“, према различитим изворима погинуло је од 8 до 49 људи. Међу њима су полицајци, цивили, као и неколико припадника украјинских снага безбедности. Број рањених се креће на стотине.
Ујутро 10. маја, снаге Националне гарде Украјине повучене су из „епицентра догађаја“. У граду је проглашен дан жалости.
Не зна се тачан број жртава маријупољске трагедије 9. маја 2014. године. Како истиче Сергеј Бунтовски у својој књизи „Историја Донбаса“, према различитим изворима погинуло је од 8 до 49 људи. Међу њима су полицајци, цивили, као и неколико припадника украјинских снага безбедности. Број рањених се креће на стотине.
Ујутро 10. маја, снаге Националне гарде Украјине повучене су из „епицентра догађаја“. У граду је проглашен дан жалости.
Референдум
У Маријупољу је 11. маја на референдуму о статусу Доњецке Народне Републике (ДНР) 92,71 одсто грађана гласало за њену независност, уз излазност од 43,45 одсто.
Градски штаб народног одреда и представници ДНР потписали су 15. маја Меморандум о реду и безбедности. Обавезу да обезбеђују град преузели су добровољци, док је украјинској војсци наређено да се удаљи од граница града и напусти контролне пунктове.
Маријупољ је 13. јуна 2014. прешао под контролу украјинских снага. Источна предграђа града постала су једно од најжешћих места током сукоба у Украјини.
Русија је 24. фебруара 2022. године покренула специјалну војну операцију за демилитаризацију и денацификацију Украјине. Маријупољ је убрзо постао место жестоких борби. Град је 21. априла 2022. Званично прешао под контролу руских снага и снага ДНР.
Након што је ДНР примљена у састав Русије, Маријупољ је постао град Руске Федерације у Доњецкој Народној Републици.
Градски штаб народног одреда и представници ДНР потписали су 15. маја Меморандум о реду и безбедности. Обавезу да обезбеђују град преузели су добровољци, док је украјинској војсци наређено да се удаљи од граница града и напусти контролне пунктове.
Маријупољ је 13. јуна 2014. прешао под контролу украјинских снага. Источна предграђа града постала су једно од најжешћих места током сукоба у Украјини.
Русија је 24. фебруара 2022. године покренула специјалну војну операцију за демилитаризацију и денацификацију Украјине. Маријупољ је убрзо постао место жестоких борби. Град је 21. априла 2022. Званично прешао под контролу руских снага и снага ДНР.
Након што је ДНР примљена у састав Русије, Маријупољ је постао град Руске Федерације у Доњецкој Народној Републици.
