Први српско-руски покушај да се осветли опасан план Запада на простору бившег СССР и СФРЈ
© AFP 2023
Пратите нас
Идеја да не постоји ништа стално, почев од човека, заједнице, па до нације, савршено одражава савремено друштво нестабилних идентитета. Та идеологија одговара геополитичким интересима западних сила и интересима великих корпорација, а њена примена се одражава на пост-југословенском и пост-совјетском простору прошараном новонасталим нацијама.
То је један од маркантних закључака Интернационалне конференције „Проблеми конструкције идентитета у пост-совјетском и пост-југословенском простору“ која се одржава у Београду од 10. до 13. маја, а која представља први српско-руски научни покушај скретања пажње на намерну изградњу синтетичких народа, нација и вера, у циљу слабљења противника.
Фондација Александар Горчаков, Институт Европе при руској академији наука и српски Институт за европске студије покушали су да по први пут сједине научне закључке и пронађу паралеле у распаду некадашњих СССР и СФРЈ, односно насилног стварања синтетичких нација и вера на њиховим некадашњим просторима.
Западни колонијализам према Словенима
У науци има веома мало анализа овог типа, иако се ради о више векова систематског деловања. Ово је разумљиво јер се ради о нечему што се данас третира као политичка некоректност, и зато што западне фондације и други који доминирају западном науком немају интерес да се о томе говори и да се тај процес студира. Овакве ствари су прихватљиве у оквиру постколонијалне теорије и критичке теорије расе, али не кад су у питању Словени који се и даље третирају као европски трећи свет или „европски црнци“ и ту се види сва непрекинута концентрација западног колонијализма, наводи директор Института за европске студије (ИЕС) Миша Ђурковић.
Српско-руска конференција у Институту за европске студије (ИЕС)
© Фото : Спутњику уступио ИЕС / Српско-руска конференција у Институту за европске студије (ИЕС)
Он се у свом излагању осврнуо на улогу великих сила, њихову инструментализацију идеологије и настојање да од регионалних идентитета граде -квазинационалне. Изградња новопечених идентитета врши се, како он обајшњава, у циљу слабљења одређене етничке групе, али и слабљења геополитичких интереса других држава.
Иако се овакви примери могу наћи кроз историју, компаративно истраживање судбине руског и српског етницитета представља врло занимљив и инструктиван задатак. Оба народа су велике западне државе, друштва и верске организације доживљавале (и још доживљавају) као непријатеља кога треба сузбити, ослабити и у крајњем случају разорити.
Дакле задатак намерног разарања савремених нација служи сврси стварања мањих националних облика чиме би се ослабиле постојеће нације. Досадашњи покушаји фабрикације идентитета како на српском тако и на руском етничком простору показали су се као веома успешан метод њиховог слабљења и Ђурковић сматра да је анализа тих покушаја кључна не само из разлога стварања адекватне стратегије одбране, већ и због заустављања даљег распарчавања српског и руског етноса.
Балкан илустрација
© Sputnik
Цепкање држава и идентитета – на кварно
Освешћивањем идеје да је део народа насилно или „на кварно“ оцепљен вишегодишњим радом страних агентура и организација, оцењује Ђурковић, ствара се простор за деловање са оцепљеним делом, попут формирања вишенационалне заједнице, признавања двојног идентитета, а у циљу спречавања даљег одрођавања де факто истог народа:
Политичка и геополитичка реалност јесте да велике силе већ више од 150 година преко обавештајног система, интелектуалаца, пропаганде, а у новије време мултинационалних корпорација и организација глобалне елите, раде на подривању суверених, политички неподобних нација, промовисању регионалних и двоструких идентитета (нпр. југословенског) и конструисању синтетичких нација.
Балканска лабораторија
Балкан служи као велика лабораторија у којој су ови пројекти актуелни већ око 170 година, а Ђурковић као први метод „експериментисања“ наводи афирмацију верских разлика и међусобно хушкање људи истог етничког порекла и различитих вера. Као пример овога наводи Србе муслимане од којих је настала нова бошњачка нација и Србе католике, преведене у Хрвате. Други метод којим велике силе контролишу Балкан јесте „снажна интелектуална организација индустрије“ попут оне која је са Бењамином Калајем стигла у Босну 19. века, а данас се огледа у деловању његових наследника ОХР-а.
Актуелни покушаји
Од актуелних или покушаја који су још у повоју, Ђурковић истиче пример Војводине којој су још 1974. године додељена одређена квазидржавна овлашћења.
Војводина јесте прошарана различитим нациналним мањинама, али је неспорна чињеница да огромну већину тамошњег становништва чине Срби.
Међутим, наводи Ђурковић, као што је то рађено и добрим делом успешно урађено у Црној Гори, тако се и у Војводини подстиче грађење новог, „сопственог“ идентитета. Он напомиње да је ту изразито деловање америчких, немачких и мађарских невладиних организација, фондација и обавештајних структура. Као пример колонизаторске осионости али и дрског неприкривања намера за даљом колонизацијом он наводи отворене претње некадашњег амбасадора Немачке изречене још 2006. године да ће Србија, уколико не призна Косово, остати и без Војводине и без Рашке области.
Транспарент на маршу солидарности са Украјином
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Опасност двојних идентитета – Украјина и Црна Гора
Покушаји да се у десет до двадесет година синтетизује „инстант нација“ и на основу ње регионална квазидржава доноси последице по стабилност, демократију и међународне односе, опомиње Ђурковић.
Он је закључио и да постоји опасност двојних идентитета где се на крају ситуација разрешава са тешким последицама, попут Црне Горе или чак Украјине.
