Председник Савета родитеља ОШ "Владислав Рибникар": Најбитније је да победимо страхове
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Председник Савета родитеља Основне школе "Владислав Рибникар" Игор Ђорђевић наводи да је психолошка подршка кључна у овом тренутку и да се у школи тренутно одвијају две врсте активности - разговори деце са учитељима и наставницима у учионици, али и групни и индивидуални разговори са психолозима и педагозима.
Он истиче да се прате потребе и страхови деце и да не постоји званична одлука када че почети настава.
Председник Савета родитеља Основне школе "Владислав Рибникар" Игор Ђорђевић, у име ученика, родитеља и наставника, каже да су још увек далеко од нормалног.
"Још увек је све то болно и близу, још увек постоји доза страха, али најбитније је да полако враћамо децу тамо где и треба да буду – у школу и да велика већина те деце то радо прихвата и полако се враћа у неки нормалан живот", истиче Ђорђевић за РТС.
Наглашава да је психолошка подршка кључна у овом тренутку и каже да се у школи тренутно одвијају две врсте активности.
"Једна врста активности је у учионици, где деца разговарају са својим учитељицама и учитељима у млађим разредима или са разредним старешинама и осталим предметним професорима у старијим разредима. Ту су разне теме, од самог случаја, што је у почетку била најчешћа тема, па до разних животних свакодневних тема", објашњава Ђорђевић.
Каже да се у другом делу активности, које воде педагози и психолози, појединачно и групно прича са децом.
"Стручњаци прате потребе те деце, прате страхове и оно што деца износе. Мислим да је у овом тренутку најбитније да победимо страхове. Тугу ћемо побеђивати још дуго и сигурно никада у потпуности нећемо заборавити оно што се десило. Треба памтити да се не би поновило", истиче Ђорђевић.
Каже да је у повременом контакту са појединим родитељима страдале деце, али да постоје људи из школе који су били ближи са њима и који су у сталном контакту.
"Пре свега, контактирани су када је организација комеморације у питању. Неки од тих родитеља имају млађу децу у школи, тако да остају у контакту са школом. Неки су, веровали или не, били на родитељским састанцима код своје млађе деце. Једноставно, све је то живот", каже Ђорђевић.
Истиче да не постоји званична одлука о томе када ће почети настава, већ је идеја да се деца прате и да наставници и учитељи осете тренутак када деца то пожеле.
"Што се тиче деце из одељења мог детета, они су већ пожелели да од понедељка крену са наставом. Вероватно ће са неким предметима и кренути од понедељка. Наравно, то неће бити класична настава – контролне вежбе и оцењивање, али ће разговори полако кренути у правцу градива", објашњава Ђорђевић.
Истиче да ће у неким одељењима то бити пре, у неким касније, али да не постоји званични став.
Ђорђевић каже да му све ово лично јако тешко пада, али да је силом прилика превише у медијима и превише заузет, па не стиже дубоко да размишља. "Када дође ноћ, онда се све врати", истиче Ђорђевић.
Каже да се његова ћерка бори и труди и да користе помоћ психолога. "Из дана у дан је боље", наглашава Ђорђевић.
Савет родитеља је упутио седам захтева држави. У међувремену је већ затворен улаз у школу на којем се трагедија десила, обезбеђена је стручна помоћ, а из Владе Србије су на састанку са родитељима обећали да ће сви захтеви бити испуњени.
