„Ево бабе што ради џабе“! Поучне и дирљиве сцене из посебног склоништа у центру Београда
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Мило је радити за ове људе, има љубави, дође нека сила, снага, певаш и радиш, знаш коме чиниш, у славу Бога, знаш да је то плата на небу. Деца која не знају шта је немати треба да дођу и виде како живи народ, па да постану бољи људи, каже бака Нада Радовановић која без плате, уз песму, припрема храну за сиромашне у кухињи Српске православне цркве.
Иако има 77 година, није јој тешко да сваки дан кува за људе без дома који топли оброк добијају у кухињи „Верског добротворног старатељства“ Српске православне цркве, у Француској улици, у Београду.
Долазе и они који имају кућу, али немају новца, никог свог, седају на већ постављену трпезу. Ову кућу не чине храна и зидови, већ пре свега људи и велика жена у њој - бака Нада. Ради, "лети" по кухињи, препознали смо је по песми.
Иако се са песме о оцу Николају зачас пребаци на оштро издавање наређења шта ко треба да ради, бака Нада је омиљена куварица корисницима кухиње Старатељства, али и другим волонтерима, прави најбоље крофне, меке и топле, као њена душа.
Надина бапска молитва
Песмом и благосиља храну коју спрема за људе без склоништа. Кад Нада наиђе, сви устају и пре јела прате молитву, учествују, крсте се.
„Ја то мало продужим, нека се поклоне, нека се мало потруде за онај тањир хране, нека се и они захвале Господу. Ја то благословим, очитам по своме бапском начину, не идем цик цак, као свештенство, ја имам своје. Својим речима тражим благослов. Поштујем њихово знање, али Господ да и неуким, простим. Знате колико је људи, орах да му не узмете из руке, а он, пун благодати, молитава“.
Док издаје нова наређења, шта следеће да се ради, јер "људи су гладни, треба брже", прича нам да једнако поштује учене духовне људе и оне који долазе по храну, јер људе не треба ценити по изгледу, никад не знаш каква их је мука натерала да дођу, а разне су муке корисника црквене кухиње. Каже да су то обично људи са малим пензијама.
"Или они који су прокоцкали свој живот или били нерадници, нека ми Бог опрости, ја тако мислим. Или је њихов крст такав, не знам. Неки кукају да не раде, јер их боли кичма, мислим се, шта мене не боли, али ја идем, морам. Кад нема, ја молим Бога да ми нађе неки посао, да се крећем, јер рад је здравље. Кад би знали моје дијагнозе, моје болести, рекли би, да ли је могуће. Али уз милост божију, он даје снагу и енергију, радите, не мислите на болест".
У данима после Васкрса, сви који дођу на ручак добијају и офарбано јаје
© Sputnik / Сенка Милош
Сава који стиже у темељ вере
У кухињи већина волонтера су људи у озбиљним годинама, понекад да помогну дођу студенти Теолошког факултета и ђаци Земунске гимназије, наиђу и млађе жене, али генерално, рад младих руку недостаје.
Једне смо ипак срели, вредне руке Сава Војиновића. Има 25 година, сарадник је у настави на Правном факултету у Београду, бави се правном теоријом и филозофијом, тренутно је и на докторским студијама на свом, а припрема се да упише и мастер на Богословском факултету, има времена и за хришћанско милосрђе.
"Овде говоримо о нечему што је ипак у темељу вере, ако хоћемо да живимо то што проповедамо, ово је минимум. Људима је необично кад кажем да волонтирам, већина не зна да кухиња постоји. Често се критикује наша црква што има премало социјалног рада и посвећивања сиромашнима, да је та активност својственија католичкој цркви. Нешто је и до мањка промоције", каже Војиновић који, уз све обавезе, овде долази макар једном недељно.
Дођите, помозите и себи
Бака Нада позива пре свега младе да им се придруже, да науче да раде, али и старије људе, да дођу, да помогну онима који су унесрећени, тако ће помоћи и себи.
Мора брзо да се ради, да се не створи гужва, ручак је у подне, а подела оброка за оне који га носе кући у 13:30.
© Sputnik / Сенка Милош
"Позивам жене, пензионере, људе који се осећају способним и имају вољу за рад. Да не кукају о притиску, човек је болеснији, ако не ради, све га боли. Овде кад дођете, заборавите на болест, на године, једноставно летите, послужујете ове људе. Радосна сам кад дођу, кад вичу, бака Надо дај ово, дај оно, ја сам срећна", каже бака која све стиже.
Иако јој је сниматељска екипа пореметила рутину у кухињи и песму, стигла је да напече и крофне за новинаре, натрпала пуну кесу, за редакцију. Улази нова група људи без дома, за Спутњик више нема времена.
