Шта се крије иза варница између Албаније и Грчке
© AP Photo
Пратите нас
Хапшењем политичког првака грчке мањине у Албанији, Дионисиоса Фредија Белериса, влада премијера Едија Раме жели да пошаље две поруке. Прва је упућена албанској опозицији и гласи да је само он албански лидер који може да ради шта хоће. Друга је упућена Грчкој и гласи да Рама може да користи грчку мањину у Албанији у споровима са Атином.
Овако атински новинар Спирос Сидерис коментарише хапшење Дионисиоса Фредија Белериса, политичког лидера грчке националне мањине у Албанији. Подсећамо, Белерис, кандидат за градоначелника града Химаре, на јонској обали Албаније, ухапшен је у предвечерје локалних избора у Албанији под оптужбом да је куповао гласове.
Односи Грчке са Албанијом као и са Турском
Белерисово хапшење изазвало је оштру реакцију званичне Атине. Грчки премијер Кирјакос Мицотакис изјавио је да се не мири са хапшењем Белериса, као и да се „Албанија не креће европским путем“. Са друге стране, албанско министарство спољних послова оптужило је Грчку за мешање у унутрашња питања.
Према Сидерисовим речима, жестока реакција Атине долази након што су Мицотакис и Рама покушали да реше нека од отворених питања између две државе. Отворене су заједничке економске зоне и почело је решавање питања граница.
На питање, како ће се односи између две земље развијати сада, када су Белерисовим хапшењем нарушени, наш саговорник одговара да морамо да сачекамо да избори у Грчкој, заказани за 25. мај, буду одржани.
„Грчки избори могу да донесу нову владу или период без владе. Тако да грчко-албански односи могу да постану и тема у кампањи уколико избори буду морали да буду поновљени. А дијалог између Атине и Тиране имаћемо након избора. Моје мишљење је да Еди Рама не жели да олако да грчко-албанским односима прилику да се развијају. Са друге стране, у Грчкој, многи грађани због националних осећања не желе било какве разговоре са Албанијом“, објашњава Сидерис.
Односи са Албанијом слични су као и односи Грчке са Турском, додаје Сидерис, тако да би за нормализацију односа требало сачекати изборе који ће, како каже, дати јаснију слику.
Част је гласати за онога кога прогоне власти
Иако се налази у притвору, Белерис је победио и, са разликом од двадесетак гласова, постао градоначелник Химаре. У овом тренутку, ни албанске власти немају много маневарског простора за реакцију и морају да чекају, сматра Сидерис.
„Они су својим потезом практично приморали припаднике грчке мањине да гласају за Белериса. Јер, ако разумете, као Грку част вам је да подржите особу која има проблеме са албанским властима. Још је рано за реакцију албанских власти, али верујем да ће учинити све што је у њиховој моћи, да поново броје гласове или да пронађу неку неправилност како Фреди Белерис не би био градоначелник Химаре“, сматра он.
Белерис се из притвора обратио бирачима, који су његову победу прославили журком на плажи Химаре, путем друштвених мрежа речима да је на изборима победила демократија и да нема победника и поражених.
Белерисов адвокат тврди да се ради о „измишљеним политичким оптужбама“, као и да куповина гласова није доказана.
„Ово је политичка конструкција. Током говора тужиоца није доказано постојање спискова (поткупљених бирача). У тренутку хапшења, Белерис је излазио из кафетерије и начин његовог хапшења наводи на помисао да је циљ био да се нешто пронађе код њега. Испоставило се да ништа није нађено. Изборни процес није погођен, напротив, ојачан је“, рекао је Белерисов адвокат Гени Ђизари.
Сам Белерис је у судници изјавио да нема никакве везе са оптужбом, да са пре хапшења срео са рођаком, као и да није имао новца да купује гласове.
Деценије затегнутих односа
Током периода Хладног рата, грчко-албански односи били су затегнути до те мере да је на граници две државе деценијама владало ратно стање. Грчке власти оптуживале су режим тадашњег албанског диктатора Енвера Хоџе за кршење права грчке мањине, док је Албанија оптуживала Грчку за територијалне претензије.
Након пада Гвоздене завесе, односи су се побољшали, али су и даље, као што се види, под тензијом. Међутим, грчка мањина, као уосталом и све друге мањине у Албанији, под сталним је тензијама због крутих албанских закона и непризнавања мањинских права.
Белерис припада Демократској унији грчке мањине – Омоноја, друштвеној, политичкој и културној организацији албанских Грка, основаној 1991, која је све време постојања на нишану албанских власти. Иако је учествовала на изборима за албанску уставотворну скупштину у години када је основана, наредне године забрањено јој је да учествује на изборима због закона који је забрањивао формирање партија на етничкој, верској или регионалној основи.
Две године касније, у августу 1994, шесторица истакнутих представника Омоноје осуђени су на између шест и осам година затвора под оптужбом за издају, на шта је реаговала званична Атина, блокирајући помоћ ЕУ Албанији и протерујући 115.000 илегалних албанских имиграната.
Албанија је тада стављена на стуб срама због процедуралних грешака током суђења, ако и због тортуре заточеника. Ипак, Грчка је делимично одмрзла помоћ ЕУ Тирани када је Албанија ослободила двојицу затвореника, а казне осталима су смањене.
Идући спор избио је 2011, када је албанска влада најавила да ће спровести први попис у историји који ће тачно одговорити на питање колико припадника мањина живи у Албанији. Међутим, тадашњи режим одмах потом увео је казну од 1000 америчких долара за свакога ко се о националности изјасни другачије од онога што му пише у крштеници, чак и ако је овај документ издат пре 1989, када је мањински статус био ограничен само на 99 села уз границу са Грчком. Уз то, албанска влада увела је додатну меру кривичног гоњења свакога ко одбије да се изјасни о националној припадности.
За грчку страну, ово је био покушај застрашивања припадника мањина да се изјасне као Албанци, а припадници Омоноје су, због неправилности у пописној процедури затражили да се попис понови. На поновљеном попису пребројано је 256.825 припадника грчке мањине, што је у том тренутку чинило око десет одсто укупног становништва Албаније. Половина од пописаних имала је стално боравиште у Грчкој, али је одржавала тесне везе са завичајем.
Последњи инцидент, који је претходио Белерисовом хапшењу, догодио се 2012, када је председник Омоноје у граду Корчи, Наум Дисиос, ухапшен због подизања споменика погинулим у Другом светском рату у селу Бобоштица. Међутим, ова казна је, под притиском, укинута.
