- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Шта раде мала створења на нашем лицу док спавамо: Шокантан снимак научника /видео/

© Фото : Youtube/Journey to the Microcosmos/PrintscreenГриња демодекс која живи на људском лицу и длакама
Гриња демодекс која живи на људском лицу и длакама - Sputnik Србија, 1920, 16.05.2023
Пратите нас
Британски научник који проучава живот микроба поделио је снимак једне њихове врсте којој је људска кожа извор живота.
Сићушне гриње, познате као демодекси, рођаци су паука и крпеља. Сваке ноћи мигрирају из фоликула длака на лице и тамо се хране, али и паре.
Демодекси се хране мртвим станицама коже на људском лицу, а затим се поново враћају у фоликул длаке и лојне жлезде, да би положили јајашца.
Упркос њиховом застрашујућем изгледу, те гриње су углавном безопасне и неприметне, а могу и помоћи јер уклањају мртве станице коже. Међутим, неки научници их повезују и са појединим кожним поремећајима, као што су акне, розацеа, псоријаза...
На снимку се види како се демодекси хране, али и паре унутар фоликула, пре него што женка положи јаја, а сеансе парења понекад трају целу ноћ, подстакнуте мелатонином који људска кожа лучи у сумрак.
Ларве се излегу у року од три до четири дана и достижу одраслу доб после седам дана, али њихов животни век је обично само око две недеље.
Демодекс је дуг око 0,3 милиметра, што је премало да би се видео голим оком и обично се преноси блиским контактом. Иако постоји 65 врста ових гриња, само две живе на људима, једна у фоликулу длаке, а друга у лојним жлездама.
Научници процењују да између 23 и 100 одсто здравих одраслих особа на себи има демодексе.
Студија Универзитета Ридинг истиче да демодекси постају поједностављени организми и да би ускоро могли да „постану једно с људима“. Наиме, они се паре у сродству и изоловани су од спољног света, те тако губе гене и ћелије, те да се приближавају трајном постојању с нама, наводе британски медији.
кожа - Sputnik Србија, 1920, 08.05.2022
РУСИЈА
Руски дерматолог открива шта је кључно за спречавање осипа и акни на лицу
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала