https://sputnikportal.rs/20230521/americki-milijarder-prodao-akcije-na-tajvanu-da-li-je-ugrozena-industrija-mikrocipova-1155800238.html
Амерички милијардер продао акције на Тајвану: Да ли је угрожена индустрија микрочипова?
Амерички милијардер продао акције на Тајвану: Да ли је угрожена индустрија микрочипова?
Sputnik Србија
Један од највећих америчких инвеститора Ворен Бафет, власник компаније „Беркшир хатавеј“ је продао све акције највеће компаније на свету за производњу... 21.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-21T20:45+0200
2023-05-21T20:45+0200
2023-05-21T20:45+0200
свет
свет
наука
наука и технологија
чипови
тајван
кина
ит
технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/10/1134411615_0:177:1920:1257_1920x0_80_0_0_838a68bd7d2a72ece8a8ef0011558769.jpg
Због најновијих трендова у глобалној индустрији полупроводника, продаја акција компаније ТСМЦ је забрињавајући знак за читаву индустрију чипова.Бафет је купио акције ове екомпаније крајем септембра прошле године. Тржишна цена пакета од 60,06 милиона хартија од вредности је достигла око 4,12 милијарди долара, мада се већ у четвртом кварталу сове године амерички инвеститор предомислио и продао 86 одсто акција. Бафет је овог месеца продао и преостале акције.Добио је светску славу као један од најсупешнијих инвеститора који има искључиво дугорочна улагања. На пример, „Беркшир хатавеј“ има хартије од вредности око 50 компанија, међу којима су „Епл“, „Америчка банка“, „Шеврон“, „Кока-кола“ и „Американ експрес“.Зато је изненадна продаја акција тајванског произвођача микрочипова изазвала забринутост међу акционерима. Нарочито, након што је Бафет своју одлуку оправдао географским положајем острва.Доцент Универзитета за финансије и економију у Шансију Ли Кај је у интервјуу Спутњику рекао да су данас политичари својим изјавама почели директно да утичу на инвестициону вредност компаније. „Након што је Ненси Пелоси прошле године посетила Тајван, Научно-истраживачки институт противваздухопловне и противракетне одбране Академије војно-ваздухопловних снага НОАК је организовао две рунде војних вежби око острва. У међународној заједници се формирало мишљење, на које је утицао руско-украјински сукоб, да се конфликт може погоршати са обе стране мореуза и чак да може да прерасте у оружани сукоб. То не примећују западни медији и они који набављају наоружање, као што је америчка момпанија ВПК, која користи прилику да повећа продају. Бафет је у том контексту одлучио да прода акције компаније ТСМЦ и то се не дешава због проблема у компанији, већ из политичких разлога. То говори о томе да геополитички ризици утичу на инвестициону вредност предузећа, посебно када се говори о томе да ће у случају рата војне фабрике ТСМЦ бити гранатиране. Бафет је продао акције без размишљања, што показује да се инвестициона клима на Тајвану погоршава, што дугорочно може озбиљно да утиче на економију острва“, истакао је саговорник.Ли Кај наводи да без обзира на све дипломатске напоре Кине и политике САД која онемогућава ланце испорука, антиглобалистички курс у свету има све већи број присталица. Као део све веће конкуренције између Кине и САД искусни инвеститори су почели да се пажљивије односе према ризицима. Тајван више није територија за дугорочне и профитабилне инвестиције.Сви покушаји САД да угуше кинеску ИТ сферу, тако што ће смањити количину полупроводника на тржишту, довели су до супротног ефекта - раста државних инвестиција и стварања технологија производње микрочипова која је независна од увоза. Влада је издвојила више од 12,1 милијарди јуана у виду субвенција за 190 локалних компанија за производњу полупроводника.Национални биро за статистику је 16. маја саопштио да пораст производње чипова бележи раст од 3,8 одсто. Кинески „Хуавеи“, који је ТСМЦ искључила из списка клијената још током пролећа 2020. године је ове три године произвео сопствени алат за производњу процесора без учешћа стране технологије. „Хуавеи“ намерава да свој пројекат да и осталим кинеским ИТ компанијама које се баве пројектовањем микрочипова.Напади на Пекинг сада представљају стварну претњу ИТ сектору у престоници Тајвана. Острво постаје ризично место за улагање због западњачког надувавања на тему „кинеске претње“. Осим тога, она губи конкурентност како континентална Кина повећава своју независност у производњи полупроводника. Још један аларм је што амерички инвеститор не жели да уложи у главни мотор економије острва.Председник савета директора највећег произвођача мобилних чипова на свету, тајванске компаније „МедиаТек“ Цај Минг-Кај, прошлог месеца је објавио да је забринут због ситуације. У Белој књизи о политици у области пројектовања интегрисаних кола Тајвана (Taiwan IC Design Industry Policy White Paper) је навео да у случају да тајванска администрација не предузме комплементарне мере за развој ИТ сектора онда ће острво врло брзо изгубити значај на светском тржишту.Цај Минг-Кај је такође истакао све већи утицај Кине на глобалном тржишту микрочипова, који је испровоциран америчким санкцијама, угрожава не само тајванску индустрију полупроводника, већ и људе који у њој раде. Почетком 2023. године је у њој било запослено око 52 хиљаде људи.
https://sputnikportal.rs/20230125/sta-vestacka-inteligencija-treba-da-zna-pre-nego-sto-je-upotrebi-policija-odgovor-stigao-sa-vrha-1149907050.html
тајван
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, наука, наука и технологија, чипови, тајван, кина, ит, технологија
свет, наука, наука и технологија, чипови, тајван, кина, ит, технологија
Амерички милијардер продао акције на Тајвану: Да ли је угрожена индустрија микрочипова?
Један од највећих америчких инвеститора Ворен Бафет, власник компаније „Беркшир хатавеј“ је продао све акције највеће компаније на свету за производњу микрочипова ТСМЦ. На састанку са инвеститорима је у мају признао да је овак корак предузео јер се плаши због све веће геополитичке напетости у Тајванском мореузу.
Због најновијих трендова у глобалној индустрији полупроводника, продаја акција компаније ТСМЦ је забрињавајући знак за читаву индустрију чипова.
Бафет је купио акције ове екомпаније крајем септембра прошле године. Тржишна цена пакета од 60,06 милиона хартија од вредности је достигла око 4,12 милијарди долара, мада се већ у четвртом кварталу сове године амерички инвеститор предомислио и продао 86 одсто акција. Бафет је овог месеца продао и преостале акције.
Добио је светску славу као један од најсупешнијих инвеститора који има искључиво дугорочна улагања. На пример, „Беркшир хатавеј“ има хартије од вредности око 50 компанија, међу којима су „Епл“, „Америчка банка“, „Шеврон“, „Кока-кола“ и „Американ експрес“.
Зато је изненадна продаја акција тајванског произвођача микрочипова изазвала забринутост међу акционерима. Нарочито, након што је Бафет своју одлуку оправдао географским положајем острва.
„Убеђен сам да је сигуран капитал који имамо у Јапану, али не и капитал на Тајвану. Волео бих да је другачије, али мислим да је то реалност“, цитирају медији Бафета.
Доцент Универзитета за финансије и економију у Шансију Ли Кај је у интервјуу Спутњику рекао да су данас политичари својим изјавама почели директно да утичу на инвестициону вредност компаније.
„Након што је Ненси Пелоси прошле године посетила Тајван, Научно-истраживачки институт противваздухопловне и противракетне одбране Академије војно-ваздухопловних снага НОАК је организовао две рунде војних вежби око острва. У међународној заједници се формирало мишљење, на које је утицао руско-украјински сукоб, да се конфликт може погоршати са обе стране мореуза и чак да може да прерасте у оружани сукоб. То не примећују западни медији и они који набављају наоружање, као што је америчка момпанија ВПК, која користи прилику да повећа продају. Бафет је у том контексту одлучио да прода акције компаније ТСМЦ и то се не дешава због проблема у компанији, већ из политичких разлога. То говори о томе да геополитички ризици утичу на инвестициону вредност предузећа, посебно када се говори о томе да ће у случају рата војне фабрике ТСМЦ бити гранатиране. Бафет је продао акције без размишљања, што показује да се инвестициона клима на Тајвану погоршава, што дугорочно може озбиљно да утиче на економију острва“, истакао је саговорник.
Ли Кај наводи да без обзира на све дипломатске напоре Кине и политике САД која онемогућава ланце испорука, антиглобалистички курс у свету има све већи број присталица. Као део све веће конкуренције између Кине и САД искусни инвеститори су почели да се пажљивије односе према ризицима. Тајван више није територија за дугорочне и профитабилне инвестиције.
„У условима све веће конкуренције између Пекинга и Вашингтона су се успориле тенденције глобализације, а затим се догодило супротно. Позиви за онемогућавање испорука су све гласнији. Неки аналитичари сматрају да ће се поделити на два дела – из Кине и из САД ка Европи. Свет је преузео тенденцију антиглобализма. Све већи број међународних инвеститора укључује и геополитичке факторе, оцењујући корист од једних или других инвестиција. Мислим да ће геополитика још дуго утицати на одлуке инвеститора“, изјавио је он.
Сви покушаји САД да угуше кинеску ИТ сферу, тако што ће смањити количину полупроводника на тржишту, довели су до супротног ефекта - раста државних инвестиција и стварања технологија производње микрочипова која је независна од увоза. Влада је издвојила више од 12,1 милијарди јуана у виду субвенција за 190 локалних компанија за производњу полупроводника.
Национални биро за статистику је 16. маја саопштио да пораст производње чипова бележи раст од 3,8 одсто. Кинески „Хуавеи“, који је ТСМЦ искључила из списка клијената још током пролећа 2020. године је ове три године произвео сопствени алат за производњу процесора без учешћа стране технологије. „Хуавеи“ намерава да свој пројекат да и осталим кинеским ИТ компанијама које се баве пројектовањем микрочипова.
Напади на Пекинг сада представљају стварну претњу ИТ сектору у престоници Тајвана. Острво постаје ризично место за улагање због западњачког надувавања на тему „кинеске претње“. Осим тога, она губи конкурентност како континентална Кина повећава своју независност у производњи полупроводника. Још један аларм је што амерички инвеститор не жели да уложи у главни мотор економије острва.
Председник савета директора највећег произвођача мобилних чипова на свету, тајванске компаније „МедиаТек“ Цај Минг-Кај, прошлог месеца је објавио да је забринут због ситуације. У Белој књизи о политици у области пројектовања интегрисаних кола Тајвана (Taiwan IC Design Industry Policy White Paper) је навео да у случају да тајванска администрација не предузме комплементарне мере за развој ИТ сектора онда ће острво врло брзо изгубити значај на светском тржишту.
Цај Минг-Кај је такође истакао све већи утицај Кине на глобалном тржишту микрочипова, који је испровоциран америчким санкцијама, угрожава не само тајванску индустрију полупроводника, већ и људе који у њој раде. Почетком 2023. године је у њој било запослено око 52 хиљаде људи.
