https://sputnikportal.rs/20230523/pet-zabluda-o-kalemegdanu-foto-1156033474.html

Пет заблуда о Калемегдану /фото/

Пет заблуда о Калемегдану /фото/

Sputnik Србија

Постоји читав низ терминолошких заблуда и грешака везаних за Београд које су се временом, сталним понављањем, укорениле међу Београђанима. Неке од њих односе... 23.05.2023, Sputnik Србија

2023-05-23T17:57+0200

2023-05-23T17:57+0200

2023-05-23T17:57+0200

друштво

србија

србија – друштво

друштво

магазин

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/01/1130337433_0:448:2392:1794_1920x0_80_0_0_5def36519b18a3c38f7ee364a7fed1e9.jpg

Како пише портал „Калдрма“, код Калемегдана се издваја пет заблуда, односно грешака.Прва заблуда — погрешно је користити термин Калемегданска тврђава, јер је то лингвистички апсурд, с обзиром да сама реч Калемегдан значи тврђавско поље, па би у буквалном преводу то било „тврђава тврђавског поља“.Калемегдан је назив парка, а тврђава није калемегданска, већ београдска.Друга заблуда — Римски бунар не само да није римски, односно, антички, него је изграђен много касније у 18. веку и градили су га Аустријанци. Значи није из античког доба, већ су му Београђани дали придев римски како би указали на његову мистичност и старост.У Ратном архиву у Бечу постоји документ који сведочи да је изградња бунара била окончана 1731. године и да је у њега тада био уграђен механизам за извлачење воде. Срби су тврђаву добили тек 1867. године, али нису имали податке откад је њен бунар.Изграђен је да би у случају опсаде Горњи град, као последње упориште био снабдевен водом. Када се копањем дошло до 54 метара дубине наишло се на непропустљиви слој, па је једино решење било да се прокопа тунел до савске воде. То се није урадило, али су површинске воде почеле да се сливају у бунар.Тако је овај несвакидашњи бунар воду уместо одоздо добијао одозго.Функционисао је до почетка 20.века, а онда је потопљен зато што се вода није вадила. Последњи пут је темељно очишћен давне 1940 године.Трећа заблуда — Доњоградска капија из 1717. године испрва је у народу важила као Капија принца Евгенија Савојског, војсковође који је освојио Београд али није учествовао у изградњи те капије. Касније је добила име Карлова капија, а многи Београђани и данас мисле да је име добила по цару Карлу Великом.Он јесте био велики освајач, али с обзиром на време у коме је живео, до тада непостојеће Србије (почетак 9. века) није никако стигао. Капију је много касније подигао Карло VI, хабсбуршки цар, а за градњу овог монументалног здања у духу барокне архитектуре ангажовао је знаменитог архитекту Балтазара Нојмана.Четврта заблуда — сматра се да је Карађорђе после Првог српског устанка ушао у Србију кроз капију испод данашњег споменика Захвалности Француској, по чему је она названа Карађорђева капија. Ту је чак 1913. био подигнут и велики споменик Карађорђу, управо јер се веровало да је то била тачка његовог продора у тврђаву.Иако је изграђена почетком 19. века у време устанка је била зазидана и то све до 1952. године. Карађорђе је ушао у тврђаву са Цариградског друма, преко Стамбол капије, па је само име легенда.Пета заблуда — направљена је намерно и односи се на Турбе Дамад Али-паше, који је погинуо 1716. у бици код Петроварадина и сахрањен у Београду. Већ следеће године дошли су Аустријанци и срушили гроб и џамију поред. Знатно касније, 1784. године, умро је командант београдске војске Мехмед Изет паша коме је подигнуто данашње турбе.Заблуда око тог гроба није само део традиције јер је турбе обновио извесни Али-паша пред турско напуштање Београда, већ су јој итекако допринеле и касније политичке игре.Наиме, у трећој деценији 20. века требало је приволети тадашњу Муслиманску странку Мехмеда Спаха у коалициону владу, па је као део политичког договора турбе било обновљено и посвећено турском војсковођи Дамад Али паши, а тај назив му је остао све до данашњих дана, пренела је „Национална географија“.

србија

2023

Вести

sr_RS

србија, србија – друштво, друштво, магазин