Дан словенске писмености и културе

Школарци пред свечану „Поворку писама“ посвећену Дану словенске писмености и културе, у Новосибирску.

Савремени музеј калиграфије први је музеј у Русији посвећен уметности писања, у коме су представљена дела древне уметности калиграфије, примерци словенског и европског писања, ретки рукописи, инструменти за писање прошлости и садашњости.

Дан словенске писмености и културе у Великом Новгороду, који се поклапа са даном сећања на прве просветитеље – Свету равноапостолну браћу Ћирила и Методија – творце словенског писма. Гости празника на сајму књига.

Древни Псалтир са последовањем предстојатељ Руске православне староверске цркве митрополит Корнилиј предао је Историјском музеју. Књига потиче из подмосковских Гуслица – староверског центра, који је имао своје богате књижне и уметничке традиције и тесно је повезан са Рогошким духовним центром у Москви. Псалтир је објавила Московска штампарија 1640. године, а типичног је дизајна за то време: украшен је излазном гравуром на којој је приказан цар Давид који записује псалме, оглавља и иницијале са великим орнаментисаним иницијалима.

Детаљ из Савременог музеја калиграфије у Русији.

Презентовање старе ретке књиге у Централној универзалној научној библиотеци која носи назив по писцу Николају Некрасову у Москви.

Ћирило и Методије, у народу познати као Света браћа, били су браћа из Солуна који су у 9. веку ширили писменост и хришћанство међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.

Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“.

Ћирило и Методије су направили глагољицу, писмо Словена.

Након њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад.

Српска православна црква и верници данас славе успомену на Светог Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима.

Данас је и државни празник у Србији - Дан словенске писмености и културе, који се обележава од 2019. године.