https://sputnikportal.rs/20230524/digla-se-velika-uzbuna-ljudska-dnk-moze-da-se-uzme-iz-vazduha-vode-i-tla-1156154159.html
Дигла се велика узбуна: Људска ДНК може да се узме из ваздуха, воде и тла
Дигла се велика узбуна: Људска ДНК може да се узме из ваздуха, воде и тла
Sputnik Србија
Научници уз помоћ нових технологија све успешније успевају да издвоје трагове ДНК из узорака у природној средини - из воде, тла и ваздуха. Ова техника доступна... 24.05.2023, Sputnik Србија
2023-05-24T19:15+0200
2023-05-24T19:15+0200
2023-05-24T19:15+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110482/14/1104821411_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_a04cf65f2fa04e4b873797b7c3fa28ee.jpg
Током последње деценије истраживачи дивљих животиња су усавршили технике за прикупљање ДНК из природне средине (еДНК) - малих количина генетског материјала у траговима које сва жива бића остављају за собом. Ова техника постала је снажан и јефтин алат за екологе јер се еДНК може пронаћи свуда - она лебди у ваздуху или се задржава у води, снегу или у шољи кафе.Истраживачи ову методу користе за откривање инвазивних врста, за праћење рањивих или тајновитих популација дивљих животиња, па чак и за откривање врста за које се сматра да су изумрле. еДНК технологија такође се користи у системима надзора отпадних вода за праћење вируса ковида 19 и других патогена.Како је еДНК људи издвојена из ваздуха?У новој студији објављеној у часопису „Nature Ecology & Evolution“, научници су показали да могу да прикупе еДНК људи из ваздуха користећи постојеће технике које се обично користе за узорковање еДНК из воде. За ту сврху употребили су комерцијално доступне филтере за ваздух који могу да ухвате честице ДНК које лебде у ваздуху. Затим су изоловали и секвенцирали ДНК с филтера и упоредили је с референтним геномима различитих врста.На тај начин успели су да идентификују људску ДНК у ваздуху из просторија али и ДНК животиња као што су мишеви и пацови.Ова метода слична је оној коју користе истраживачи за откривање присутности риба и других организама у рекама или језерима.У новој студији истраживачи су прикупили узорке ваздуха из четири града у САД и из њих успешно издвојили ДНК људи. Ова техника може да се користи за праћење присутности људи у одређеном подручју, као и за праћење ширења заразних болести.Могуће опасне злоупотребеСтручњаци, међутим, кажу да ова технологија може да се злоупотреби.На пример, узорци еДНК из ваздуха могу да се користе за откривање присутности људи у одређеном подручју, што се може искористити за праћење људи без њиховог знања или пристанка.еДНК може да садржи осетљиве информацијеДНК из природне средине или еДНК је траг генетског материјала који сва жива бића остављају за собом у својој околини. Њено прикупљање и анализирање моћан је и јефтин алат за екологе и биологе.Међутим, истраживање еДНК такође може да доведе до нежељеног откривања људске ДНК, која може да садржи осетљиве информације о здрављу, пореклу и идентитету појединаца или популација као што су расна и етничка припадност.То намеће етичка и правна питања о заштити приватности и правима људи чија је ДНК случајно или намерно прикупљена из природне средине.У новој студији, научници су показали да је могуће извући и секвенцирати људску ДНК из различитих узорака еДНК, као што су вода, песак и ваздух. Такође, показали су да је могуће добити информације о медицинском стању и пореклу људи на основу њихових хаплотипова (генетских варијација које се заједно наслеђују).Аутори су, међутим, упозорили да би ову методу могли да злоупотребе криминалци, полиција, тајне службе, осигуравајућа друштва и друге заинтересоване стране. Такође, истакли су потребу за регулацијом и надзором коришћења еДНК у истраживању и форензици.Етичка питањаЕтичка питања која произлазе из овог открића, између осталог, укључују следеће:Правна питањаИз овог научног открића произлазе и бројна правна питања, на пример:Регулисати примену технологијеОви етички и правни изазови захтевају мултидисциплинарни приступ који би укључивао научнике, етичаре, правнике, политичаре, грађане и друге учеснике у друштву.Потребно је успоставити јасне смернице, стандарде и протоколе за коришћење еДНК у истраживању и форензици.Такође, потребно је едуковати јавност о предностима и ризицима еДНК али и подстицати дијалог и сарадњу међу различитим интересним групама.На тај начин еДНК би могла да се користи за очување биолошке разноликости и јавног здравља уз истовремено поштовање права и достојанства људи чија је ДНК део околине, пренео је „Индекс“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, друштво
Дигла се велика узбуна: Људска ДНК може да се узме из ваздуха, воде и тла
Научници уз помоћ нових технологија све успешније успевају да издвоје трагове ДНК из узорака у природној средини - из воде, тла и ваздуха. Ова техника доступна је већ неко време и користи се у бројне сврхе.
Током последње деценије истраживачи дивљих животиња су усавршили технике за прикупљање ДНК из природне средине (еДНК) - малих количина генетског материјала у траговима које сва жива бића остављају за собом. Ова техника постала је снажан и јефтин алат за екологе јер се еДНК може пронаћи свуда - она лебди у ваздуху или се задржава у води, снегу или у шољи кафе.
Истраживачи ову методу користе за откривање инвазивних врста, за праћење рањивих или тајновитих популација дивљих животиња, па чак и за откривање врста за које се сматра да су изумрле. еДНК технологија такође се користи у системима надзора отпадних вода за праћење вируса ковида 19 и других патогена.
Како је еДНК људи издвојена из ваздуха?
У новој студији
објављеној у часопису „Nature Ecology & Evolution“, научници су показали да могу да прикупе еДНК људи из ваздуха користећи постојеће технике које се обично користе за узорковање еДНК из воде. За ту сврху употребили су комерцијално доступне филтере за ваздух који могу да ухвате честице ДНК које лебде у ваздуху. Затим су изоловали и секвенцирали ДНК с филтера и упоредили је с референтним геномима различитих врста.
На тај начин успели су да идентификују људску ДНК у ваздуху из просторија али и ДНК животиња као што су мишеви и пацови.
Ова метода слична је оној коју користе истраживачи за откривање присутности риба и других организама у рекама или језерима.
У новој студији истраживачи су прикупили узорке ваздуха из четири града у САД и из њих успешно издвојили ДНК људи. Ова техника може да се користи за праћење присутности људи у одређеном подручју, као и за праћење ширења заразних болести.
Могуће опасне злоупотребе
Стручњаци, међутим, кажу да ова технологија може да се злоупотреби.
На пример, узорци еДНК из ваздуха могу да се користе за откривање присутности људи у одређеном подручју, што се може искористити за праћење људи без њиховог знања или пристанка.
еДНК може да садржи осетљиве информације
ДНК из природне средине или еДНК је траг генетског материјала који сва жива бића остављају за собом у својој околини. Њено прикупљање и анализирање моћан је и јефтин алат за екологе и биологе.
Међутим, истраживање еДНК такође може да доведе до нежељеног откривања људске ДНК, која може да садржи осетљиве информације о здрављу, пореклу и идентитету појединаца или популација као што су расна и етничка припадност.
То намеће етичка и правна питања о заштити приватности и правима људи чија је ДНК случајно или намерно прикупљена из природне средине.
У новој студији, научници су показали да је могуће извући и секвенцирати људску ДНК из различитих узорака еДНК, као што су вода, песак и ваздух. Такође, показали су да је могуће добити информације о медицинском стању и пореклу људи на основу њихових хаплотипова (генетских варијација које се заједно наслеђују).
Аутори су, међутим, упозорили да би ову методу могли да злоупотребе криминалци, полиција, тајне службе, осигуравајућа друштва и друге заинтересоване стране. Такође, истакли су потребу за регулацијом и надзором коришћења еДНК у истраживању и форензици.
Етичка питања која произлазе из овог открића, између осталог, укључују следеће:
Ко има право на приступ и коришћење људске еДНК?
Да ли треба тражити пристанак од људи чија је ДНК прикупљена из околине?
Како заштитити приватност и идентитет људи чија је ДНК откривена?
Како спречити дискриминацију или стигматизацију на основу генетских информација?
Како обезбедити тачност и поузданост анализе еДНК?
Како уравнотежити интересе различитих учесника, као што су истраживачи, јавност, владе и индустрије?
Из овог научног открића произлазе и бројна правна питања, на пример:
Који су законски оквири који се примењују на прикупљање, складиштење, обраду и дељење људске еДНК?
Како ускладити националне и међународне прописе о генетској приватности?
Како дефинисати власништво и одговорност над људском еДНК?
Како решити потенцијалне сукобе или спорове који произлазе из коришћења еДНК?
Како осигурати транспарентност и одговорност у коришћењу еДНК?
Регулисати примену технологије
Ови етички и правни изазови захтевају мултидисциплинарни приступ који би укључивао научнике, етичаре, правнике, политичаре, грађане и друге учеснике у друштву.
Потребно је успоставити јасне смернице, стандарде и протоколе за коришћење еДНК у истраживању и форензици.
Такође, потребно је едуковати јавност о предностима и ризицима еДНК али и подстицати дијалог и сарадњу међу различитим интересним групама.
На тај начин еДНК би могла да се користи за очување биолошке разноликости и јавног здравља уз истовремено поштовање права и достојанства људи чија је ДНК део околине,
пренео је „Индекс“.
