Мистерија „пацијента М“: Кад се пробудио из коме свет му се окренуо наглавачке
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Након што је 1938. године током Шпанског грађанског рата упуцан у главу, војник је почео да гледа свет наопачке! Нова студија овог историјског случаја је показала да су лекари, када су прегледали 25-годишњег војника познатог као пацијент М, пронашли једноставне ране на местима где је метак ушао и изашао из његове лобање.
Те ране нису захтевале операцију. Међутим, ствари су кренуле наопако када се војник освестио.
Др Густо Гонзало Родригез-Леал, неуролог који је радио као лекар консултант у војној болници „Годела у Валенсији“, изворно је документовао необичан случај пацијента М.
Прегледао је пацијенте с повредама мозга да би боље разумео функционалну организацију органа. У својим преведеним белешкама, др Гонзало је написао:
„После опоравка од овог стања, (Пацијент М) је схватио да је готово изгубио вид. (Рекао је), „Примећивао сам нешто десним оком, али ништа левим““.
Радници који висе са скеле
Пацијент М такође је посматрао људе и предмете који се појављују на супротној страни његовог видног поља, уместо где су се стварно налазили. Та чудна инверзија налик искривљеном огледалу такође је преведена на звукове и додир. Могао је с лакоћом да чита бројеве и слова напред и назад и често је видео ствари у три примерка и с бојама које су изгледале као да су одвојене од предмета.
Гонзало је, такође, сматрао да је необично да је „М гледао на свој ручни сат из било којег смера како би проверио време“.
Посебно га је заинтригирало како је овај човек могао „да чита новине течно и са истом лакоћом у нормалном положају и наопако“, што је др Гонзало написао у својој двотомној књизи „Brain Dynamics“ (Instituto S. Ramón y Cajal, 1945.).
„(М) је своје абнормалности сматрао чудним када је, на пример, видео мушкарце како раде наглавачке на скели“, написао је он. Генерално, сметње пролазе потпуно или готово потпуно незапажено код пацијента М и других пацијената који су претрпели сличне повреде, приметио је др Гонзало. Касније, када их пацијенти открију, не изгледају забринуто, већ их доживљавају као нешто привремено што не утиче и не угрожава њихов свакодневни живот, написао је лекар.
Заправо, др Гонзало је приметио да је пацијент М умањио значај својих симптома обрнутог вида, рекавши: „То су ствари које се понекад појављују у мом виду“.
Др Гонзало је деценијама наставио да проучава пацијента М, стварајући притом своју теорију о динамици мозга. Међутим, тада је подручје неурологије остало заглављено у прошлости и било је неприхватљиво за Гонзалове нове идеје.
Живео је дуго
Тридесетих година прошлог века мозак је перципиран као мала кутија, каже Алберто Гарсија Молина, неуропсихолог са Института Гутман у Барселони.
„Када сте променили кутију, наводно је постојао конкретан недостатак. За др Гонзала, модуларне теорије нису могле да објасне питања која су се појавила у вези са пацијентом М, па је почео да ствара своју теорију динамике мозга, прекидајући с хегемонистичком визијом о томе како мозак функционише“, додаје др Гарсија Молина.
Проучавајући пацијента М и стотине других пацијената сa повредама мозга Гонзало је предложио да симптоми оштећења зависе од „величине и положаја“ лезије или повреде унутар органа.
Затим је идентификовао три општа синдрома која се могу појавити после повреде мозга: централни (поремећаји који утичу на више чула), парацентрални (сличан централном, али учинци нису равномерно распоређени између чула) и маргинални (утичу на мождане путеве само за одређена чула).
Открио је да је „патолошка промена уочена након лезије мозга резултат игре градијената. У централном синдрому лезија укључује подручје где је преклапање визуелних, тактилних и слушних градијената највеће, отуда њен мултисензорни симетрични карактер“.
Без лечења, пацијент М је живео остатак свог живота унутар ове алтернативне перцепције, све до своје смрти у касним 1990-има, пренео је портал „Дневно“.
