Напад на турску лиру: Може ли „америчка невидљива рука“ вратити Турску у полувазални положај
© AP Photo / Francisco Seco
Пратите нас
Може ли невиђени притисака са Запада на турску лиру уочи другог круга председничких избора „срушити“ Ердогана са власти и вратити Турску у полувазални положај према САД и НАТО?
Уочи другог круга председничких избора у Турској, Запад је извршио невиђен притисак рушења турске валуте – лире.
Западни напад на турску лиру
Напад на лиру укључио је следеће елементе:
Формирање неповољне информативне позадине. На пример, аналитичари западних банака „JPMorgan Chase“ и „HSBC Holdings“ почели су да шире информације о неизбежном слабљењу лире на ниво од 24 до 25 лира за долар (тренутно је око 20). Ова порука је емитована у свим западним медијима.
Активно отварање позиција против турске лире на финансијском тржишту. Западни финансијски играчи отворили су значајан број краткорочних позиција против турске валуте, узимајући лиру на домаћем тржишту и купујући страну валуту уз запослена средства. Трошкови осигурања од слабљења лире у том контексту достигли су рекордне вредности прошле недеље.
Да би заштитила турску лиру, Централна банка Турске морала је активно да продаје валуту на домаћем тржишту под невиђеним притиском финансијских играча. Само у недељи од 5. до 12. маја, обим златних валутних резерви Турске смањен је за 7,6 милијарди долара.
Кладионичарска намештаљка – пророчанство које само себе остварује
Аналитичар Бранко Павловић објашњава да се на берзама може кладити улагањем новца на то да ће било која валута, па тако и турска лира, до одређеног периода ојачати или ослабити у односу на, примера ради, долар, до одређеног нивоа.
Ако се то догоди, онда имате неку квоту као у кладионици, колико на тој чињеници да се остварио тај резултат ви зарађујете, али ако би то радили појединци, они не би имали никакву могућност да манипулишу тржиштем.
„Међутим, ако то раде огромни играчи, заправо, негде се не недозвољено, прикривено договоре да сви заједно покрену лавину очекивања да ће се то догодити и укључе у то огромне количине средстава да се кладе на ту позицију, онда ће моћи да покрену један механизам, односно оно пророчанство које само себе остварује. И велики у тој ситуацији енормно зарађују. Добра је ситуација кад су турбулентне политичке ситуације као што су избори јер онда већи број других играча који нису у дослуху са вама лакше поверују у вашу пласирану тврдњу да ће се нешто стрмоглавити, у овом случају турска лира“.
Отуда кад се каже краткорочне позиције мисли се на то да се унапред предвиди да ће доћи до некаквог пада, или акција, или у овом случају вредности саме валуте, и онда велики играчи на томе зарађују, истиче Павловић.
Трошење златних резерви
Трошкови осигурања подразумевају улагање новца на неку ризичну претпоставку и онда се „играчи“ обезбеђују да ипак не сносе штетне последице уколико се њихова предвиђања не оствари. Они који осигуравају такве ризичне активности захтевају за себе све више премија, као код премије осигурања.
„Другим речима, сви су на тржишту свесни да је реч о врло великим ризичним трансакцијама и свако гледа да се ту заштити“, објашњава Павловић.
Кад је реч о трошењу златних валутних резерви, Павловић каже да Турска веома лоше стоји у погледу својих укупних резерви и има доста компликовану привредну ситуацију иако обезбеђује привредни раст и у тим условима.
„И онда је Турска посегнула за златним резервама зато што она других девизних резерви тог обима, доступних одмах којима би могла да интервенише, у ствари, нема. Отуда злато, и није чудно што Централна банка интервенише, него је чудно зашто посеже за златом. А посеже за златом зао што су њене нето девизне резерве на врло ниском нивоу, мимо злата.“
Закаснели напад на Ердогана
Ипак, што се тиче другог круга председничких избора у Турској, Павловић сматра да је сваки напад на Ердогана закаснио и било би изузетно велико изненађење уколико Ердоган не би освојио још један мандат, без обзира на економске ударе са Запада.
„Али то нам заправо говори о томе да је Ердоган заправо кост у грлу Америци, а то из контре за цео остатак нормалног света значи да је врло важно да Ердоган победи, иако су критике Ердогана у смислу да злоупотребљава правосудни систем у обрачуну с противницима и у погледу криминала и корупције, тачне. Дакле, није Ердоган цвећка на унутрашњем плану, али на спољном плану је он гарант регионалне стабилности, чак, посредно, и на светском. Јер уколико победи његов противник, одмах би се Турска укључила у ратне сукобе против Руске Федерације“, закључио је Павловић.
Притисак на Ердогана не престаје од 2016.
Бивши амбасадор у Анкари и шеф дипломатије СРЈ Владислав Јовановић подсећа да је Америка још 2016. покушала да се војним ударом ослободи Ердогана и да инсталира проамеричку власт која ће наставити с политиком „конструктивне послушности“, карактеристичном за Турску у ранијим временима.
Тако да је и сам Ердоган осетио да ће Америка бити видљиво или невидљиво присутна у изборној кампањи, а чак и на дан избора и показало се да амерички притисак не престаје.
Очигледно је да је данашњој Америци сваки дисонантни или дисидентски глас у њеном савезу веома непожељан, поготово за једну такву земљу која је истурена чланица НАТО на граници према Русији, Блиском и Средњем истоку, дакле земљи од капиталног геополитичког значаја за САД и њене даље циљеве, истиче Јовановић.
„Америчка невидљива рука“ враћа Турску у полувазални положај
Намера Америке је да се коначно, ако је то могуће, Турска врати у првобитни полувазални положај, јер, пошто је велика земља, тешко да јој се може наметати тотални вазални положај, сматра Јовановић.
То што су радиле финансијске институције на Западу у правцу слабљења турске лире и турских девизних резерви је нешто што се уклапа у ту политику која је агресивно започела 2016. а прећутно се наставља све ово време у ишчекивању да дође до неке кључне политичке промене.
„Тако да су и ови данашњи избори у повећаној неизвесности, иако је извесност Ергоганове победе повећана одлуком трећепласираног у првом кругу Синана Огана, који је позвао бираче да гласају за Ердогана. То би све тако ишло, и вероватно ће ићи, када та америчка невидљива рука не би била још присутнија и још одлучнија да заустави даљи наставак садашње политике Турске“.
Самосталност годи турском националном самољубљу
Остаје да се види да ли ће плашење Турака слабљењем лире масовније деловати на бираче, мада је Јовановићев утисак да је Ердоган и даље у повољнијој позицији да победи на изборима.
„Управо зато што његова политика релативне самосталности од НАТО и САД годи турском националном и историјском самољубљу. Због тога могу и да му прогледају кроз прсте неке непријатне ствари у последње време као што су земљотреси, инфлација, лоша економска ситуација. Али по мени је Ердоган и даље човек који има политичку тежину да и овог пута буде већински прихваћен од турских бирача.“
Без обзира што је економија најслабија тачка Ердоганове политике, контрабаланс лошем економском стању је чињеница да је он за двадесетак година издигао Турску из положаја слепе послушности према НАТО и САД у једну релативно самосталну регионалну силу.
„То је нешто што бирачи никад не пропуштају да узму у обзир чак и ако су им новчаници тесни као што јесу. Јер има нешто што је трајно, да не кажем спавајуће, у бирачком телу свих држава са великом историјском прошлошћу и то је елеменат који се увек узима у обзир, а који друге земље које то немају често превиђају.“
