Варнице на иранско-авганистанској граници: Сукоб у сенци рата сунита и шиита
© Sputnik / Стрингер
/ Пратите нас
Оружани сукоби на граници Ирана и Авганистана нису реткост што због обрачуна иранских граничара, војске и полиције са авганистанским шверцерима дроге, што због вишевековног унутарисламског ривалства између шиита и сунита, сматра политиколог др Александар Гајић.
Један ирански граничар је погинуо, а двојица су рањена у јучерашњем оружаном сукобу са „Талибанима“ (покрет који је под санкцијама УН због терористичке активности) на подручју насеља Сасули у провинцији Систан и Белуџстан на југоистоку Ирана. До сукоба иранских граничара и „Талибана“ дошло је и у југозападној авганистанској провинцији Нимроз.
Пуцњава на иранско-авганистанској граници: Рат граничара и шверцера дроге
Погранични простор између Ирана и Авганистана историјски је јако повезан и ту су се дешавали чести племенски сукоби између, пре свега, племенских група из Авганистана које су биле укључене у шверц дроге преко Ирана па даље кроз Блиски исток до Европе, каже за Спутњик научни саветник Института за европске студије др Александар Гајић.
„Та племена у пограничним крајевима често су учествовала у разним недозвољеним радњама и пребацивањима разних недозвољених роба и ту је иранска погранична служба, али и полиција и војска често била укључена у пограничне сукобе са авганским племенима. Током претходних деценија био је прилично велики број погинулих у тим сукобима. Реч је о стотинама и десетинама погинулих у неким од тих већих окршаја, тако да је и ово један од већих у том низу пограничних инцидената који односе животе“.
Сукоб шиита и сунита
До сукоба је долазило и по идеолошкој линији, јер талибанска власт која је сунитска у Ирану види непријатељску империјалну силу која вековима има утицај на шиитско становништво које живи на простору Авганистана.
Реч је, пре свега о Хазарима али и још неколико мањина које припадају иранском културном кругу, и у том смислу се између Ирана као језгра исламске револуције шиитског типа, наспрам талибанске, паштунско-сунитске, ствара једно вишедеценијско ривалство и неповерење.
Ни једна, ни друга страна ону другу не доживљавају као исправну и легитимну у свом тумачењу ислама, нити пристају да њени поданици буду, у идејном смислу, под овим другима, тако да није чудно да из тог неповерења може доћи до пограничних инцидената и сукоба.
„Тактичко толерисање“ због заједничког непријатеља – Американаца
Током америчке окупације Авганистана, Иран и „Талибани“ су успоставили међусобно „тактичко толерисање“ и савезништво због заједничког непријатеља. Међутим, са одласком Американаца и доминацијом „Талибана“ у Авганистану, стара секташка ривалства унутар исламског света по културолошкој и идеолошкој подели у исламу се појачавају, истиче Гајић.
„Ту су и ти етнички односи зато што различите етничке групе у Авганистану припадају различитим верзијама ислама. Ова паштунско-сунитска једна од најкомпликованијих јер је она у себе интегрисала и племенски кодекс понашања који је предисламски и у знатној мери модификује виђење ислама у односу на чак и друге сунитске верзије ислама које постоје на Блиском и Средњем истоку. У сваком случају, Иранци на Паштуне и Паштуни на Иранце гледају као на неправоверне муслимане“.
Кина као фактор стабилности
Кад је реч о утицајима великих сила на тај регион, Гајић каже да је ту Кина већ присутна пре свега кроз свој утицај на Пакистан као свог великог савезника. Пошто су Паштуни етничка група која живи у Авганистану и Пакистану, Кина има све већи и јачи утицај и на Авганистан и на талибанску власт.
Кина би могла да буде стабилизирајући фактор јер истовремено има добре односе и са Пакистаном и талибанским режимом у Кабулу, али и са Ираном. Међутим, реч је о вишевековним ривалствима и разлике између њих не могу се тако лако превазићи зато што сежу далеко.
„Иран је био регионални хегемон који је кроз историју у неким деловима Авганистана овладавао током векова, па се повлачио. Један део становништва им је културолошки близак, али тај део није већински. Тај антагонизам је историјски и дубок и не може се лако и брзо превазићи. Али, у сваком случају, утицај неке велике силе и подударност интереса може да допринесе релативној пацификацији односа између 'Талибана' и паштунског становништва, и Ирана као неког ко је ипак културолошки и регионални хегемон у том шиитском свету у оквиру ислама“, закључио је Гајић.
