https://sputnikportal.rs/20230531/od-bila-klintona-i-medlin-olbrajt-do-milutina-i-simonide--mesto-gde-su-srbi-nasli-iskru-u-kamenu-1156457474.html

Од Била Клинтона и Медлин Олбрајт до Милутина и Симониде – Место где су Срби нашли искру у камену

Од Била Клинтона и Медлин Олбрајт до Милутина и Симониде – Место где су Срби нашли искру у камену

Sputnik Србија

Недуго након искључења са Булевара Била Клинтона и изласка из града украшеног споменицима и улицама посвећеним Џорџу Бушу, Медлин Олбрајт, Џоу и Боу Бајдену... 31.05.2023, Sputnik Србија

2023-05-31T10:36+0200

2023-05-31T10:36+0200

2023-05-31T10:39+0200

друштво

србија – друштво

косово и метохија (ким)

грачаница

култура

уметност

краљ милутин

симонида

гето

енклава

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/1e/1156445226_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_943ff4d86e2b9e5bdc30e92d6f9aab22.jpg

Кад се прође бесконачно много и још мало преко тога аутоперионица, аутолимара, гумара и осталих ауторадионица, које поред бензинских пумпи представљају највидљивије тачке живота у Приштини и околини, пут за југ, који магистралом води до Гњилана, путника намерника спроводи кроз српско гето насеље – Грачаницу.Ова енклава, која име носи по једном од најлепших споменика српског средњовековног градитељства, броји више од 12 хиљада становника и представља стециште Срба ратом прогнаних из Приштине. Иако окружена албанским живљем и захваљујући дивљој градњи припојена Приштини, у њој Албанаца нема. Грачаница је данас административни, здравствени, образовни и културни центар свих Срба централног Косова.У Грачаници има живота. Прва разлика која је свима који обраћају пажњу уочљива јесте живот на улицама Грачанице. Деца која се враћају из школе, нека која сигруно из ње и беже, мајке које гурају бебе у колицима, намргођени старци и жамор живог места запљусну свакога ко уђе у енклаву где се деца играју у порти четрнаестовековне задужбине краља Милутина.Људи из Грачанице, вероватно притиснути тежином живота, изгледају као да живе неоптерећени величином и количином историје у њиховом дворишту. Преко пута зида иза којег извире Милутинова и Симонидина кућа је аутобуска станица на којој је неко заборавио кесу са кромпирима. Изнад крошњи дрвећа избија крст цркве која је уврштена у споменик културе од изузетног значаја, а наспрам ње пунија баба каска за својим унучићима, вичући им да не јуре за лоптом близу улице.Унутар зидина манастира, зелено и жуто. Нема ничег црвеног, к'о на слици Надежде Петровић. Ко не верује, нек' оде да се увери. Ама баш ништа црвено. Огромне и густе крошње дрвећа надкривају посетиоце и пролазнике који седе на трави. Једни гледају у цркву Успења Пресвете Богородице, други у небо, трећи себи у патике... Свако је са својим мислима и у својим личним молитвама, надањима и стрепњама. Неки, са нескривеном радошћу у очима, мазе манастирско куче, тепајући му.Ако је доба дана одговарајуће, прелазак из зеленог у жуто, односно прелазак са травнатог тепиха на камен спољашње припрате цркве пратиће божанствена игра светлости. Зраци Сунца преламају се маестрално преко стакала, падајући нежно на фреске Светог Архангела Михаила, Светих Саве и Симеона, иконе Христа, Богородице и осталих „становника“ црквеног антреа.Изузимајући опис игре светлости у предворју, сваки други опис унутрашњости цркве био би узалудан. Описивати ону лепу слику и ископане очи, што их вечери једне, под окриљем ноћи, ископа Арбанас на каменој плочи, било би у најмању руку незахвално. Ако би се крик који пара уши у мрклом мраку могао сликом представити, представљао би га призор Симонидиних и Милутинових очију из којих као да још тече крвави траг.По изласку из цркве, а затим и манастира, пут лево води до кружног тока и споменика Милошу Обилићу. Пут десно, улицом Цара Лазара, истом оном у којој је на аутобуској станици остао несуђени кромпир, води мало даље, од географског у културни центар.Културна оаза у распаду системаНакон потпуног распада система и брисања свега што је било српско у градовима Косова и Метохије, Срби су се нашли у позицији да окупљени у гета формирају културни живот и да управо формирањем културног живота – оживе град. Грачанички Дом културе део је те приче.Он је дубоко убеђен да ће Срби, окупљени око идеја уметности, лепоте, културе, књиге, успети да поврате и оживе свој изгубљени град. Грачанички Дом културе организује 140 догађаја широм Метохије и Косова, а њихов основни задатак је проналажење скривених бисера. Налажење и усмеравање неког сликара, писца, вајара, глумца који живи на обронцима гета, притиснут највећим проблемима овог света... Бити алат преко ког ће он успети у свом животу и процветати својим талентом.Разговор са њим прекида врло учтива и озбиљна молба две девојчице. Њима је лопта одлетела на кров Дома културе. Оне су, наравно, знале пут до спрата, терасе, крова и лопте, али су љубазно сачекале да директор заврши причу, како би га замолиле да прођу кроз галерију и поставку „Јесен у Призрену“, све до крова и лопте.Живот у Грачаници, детињство у дворишту Дома културе, кромпир испред задужбине једног од најмоћнијих владара средњовековне Србије, лопта која упорно бежи, Милутин и Симонида… Они су садашњост и они су будућност Грачанице.

приштина

2023

Вести

sr_RS

србија – друштво, косово и метохија (ким), грачаница, култура, уметност, краљ милутин, симонида, гето, енклава, приштина