Америка застрашује планету сценаријом који је реалан као „мали зелени“ на Тајмс скверу
17:24 01.06.2023 (Освежено: 19:31 01.06.2023)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Приче о банкроту Сједињених Америчких Држава су нереалне и служе застрашивању америчке јавности како би се сломио отпор бесконачном задуживању, као и земљама савезницама у којима доминира финансијски систем САД, сматра Бранко Павловић.
За данас је био „заказан“ бакрот Сједињених Америчких Држава. Горња граница државног дуга још није ни подигнута, ни суспендована. Иако сценарио по ком ће Америка банкротирати изгледа реално као и искрцавање „малих зелених“ на Тајмс скверу у Њујорку, званичници САД готово свакодневно и домаћу и светску јавност застрашују банкротом, који само што није стигао.
Банкрот САД – застрашивање америчке јавности
Аналитичар Бранко Павловић сматра да прича о банкроту САД пре свега служи застрашивању америчке јавности да би се сломио сваки отпор ограничавања бесконачног задуживања. Ствари се, наравно, увек приказују катаклизмично, али парадокс је то да ће повећањем могућности задуживања такође доћи до катаклизме, само у дужем временском периоду, па „она неће бити као пад са литице него као санкање на низбрдици“.
Прича о банкроту САД пре свега служи за унутрашње потребе јер финансијски капитал који заправо одлучује о свим битним стварима у Америци, не само о економским већ и о политичким и геополитичким, страшно зарађује на тим берзанским играма.
„И зашто они кажу катастрофа? Ако би се дошло до тога да није подигнута могућност задуживања, то би довело до последичног слома на берзама. Пре свега на берзама обвезница па онда посредно и на берзама акција. А главни играчи су управо врхови финансијског капитала и они би претрпели страшне губитке. Тако да они, све борећи се за стабилност Америке, у ствари се боре за своје енормне профите који се у лавовском делу заснивају на том бесомучном штампању пара.“
Врзино коло – дуготрајна рецесија у служби финансијског капитала
То једно врзино коло у ком се види, кад се само мало разгрне магла, да укупна америчка политика служи искључиво врху финансијског капитала који је, наравно, уплетен и у врх фармацеутског, војно-индустријског комплекса итд, али то је иста екипа, исти људи, истиче Павловић.
Таква политика већ на средњи рок мора довести до страшно великих привредних тешкоћа за укупни систем САД, односно до дуготрајне рецесије, а одатле опет до огромног незадовољства људи.
Практично, људима из врха финансијског капитала то неће много помоћи, али они рачунају да у одређеном дану зараде одређене паре и није их брига шта ће се дешавати пет или десет година, објашњава Павловић.
Америчко застрашивање вазала
Застрашивање остатка света банкротом САД требало би различито гледати у односу на оне државе које су посебни субјекти, пре свега оне које нису увеле санкције Руској Федерацији, и оне које су се подредиле америчким интересима.
Ову другу групу веома застрашује финансијски слом који би Америка изазвала одлуком да не повећа степен задужености, зато што су до гуше и сами увучени у исту финансијску игрицу и њима у крајњој линији доминира финансијски систем САД, не у потпуности, али у значајној мери.
И земље које се нису подредиле америчким интересима би наравно претрпеле одређени ударац али би веома брзо нашле своје алтернативе и биле би у старту много мање погођене, јер се привредни системи тих држава много мање заснивају на финансијском, шпекулативном капиталу
„То, наравно, не би била добра вест ни за кога у свету у првом тренутку. Али овај други свет који тежи мултиполарности би се много брже опоравио и у старту би трпео много мањи пад привредних активности него што би то било у САД и другим земљама које зовемо Запад, а које можда више не требало звати Западом него неком врстом проширене Америке, јер су готово изгубиле свој субјективитет у међународним односима.“
Нереалан банкрот, реална дедоларизација
Америка никад неће банкротирати у смислу да ће доспети неке обавезе које не може да плати из простог разлога што се задужује у доларима, а тај директни потез, проглашење банкрота, никад себи ниједна власт не би дозволила, сматра Павловић.
Не би никад дозволили формални банкрот САД већ ће дозволити да се наштампа још пара и да се оне поделе, али та политика страшно, додатно и убрзано обара углед САД и поверење у монетарни систем и долар као валуту и само доприноси све бржој дедоларизацији.
„Тако да на једној страни она доводи до тога да због неповерења расту каматне стопе на америчке обвезнице, што посредно води до снажног притиска на рецесију у самој Америци. На другој страни изван тог дела, све друге државе гледају да изађу из доминације долара и то се увелико догађа и још ће се убрзаније догађати. Не у смислу да ће долар бити ништа на светском тржишту, он ће увек бити појединачно моћна ако не и најмоћнија валута, али ће њен утицај у врло догледно време, за неколико година, можда пет или шест, бити преполовљен у односу на садашњи ниво. А садашњи ниво је у односу на ниво од пре десет или 15 година већ пао за скоро 20 процената“.
Тај тренд ће се само убрзати, и у том смислу могу се сагледавати последице које ће у крајњем исходу бити негативне по америчку привреду али не у смислу формалног банкротства, закључио је Павловић.
