https://sputnikportal.rs/20230601/iznenadna-zelja-brisela-da-usisa-balkan-cilj-je-pre-svega--antiruski-1156528558.html
Изненадна жеља Брисела да „усиса“ Балкан: Циљ је пре свега – антируски
Изненадна жеља Брисела да „усиса“ Балкан: Циљ је пре свега – антируски
Sputnik Србија
Изненадни план Европске комисије за „убрзану интеграцију балканских земаља у ЕУ“ има тактичко значење – да се пошаље сигнал да ЕУ жели да остане доминантан... 01.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-01T22:02+0200
2023-06-01T22:02+0200
2023-06-01T22:02+0200
регион
регион
регион – политика
србија
европска унија (еу)
чланство у еу
западни балкан
стратегија еу за западни балкан
братислава
урсула фон дер лајен
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110966/48/1109664889_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_4e2f8dc27c131c65865efdb9eddac136.jpg
Сасвим је сигурно да ћемо наредних дана и недеља, у реакцијама на план који је на форуму у Братислави представила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, у проевропским сегментима српског друштва сведочити наративу о „фундаментално великој шанси за Србију“, каже др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.Геополитичка порука ЕУИако је план представљен у, како је наведено, контексту дестабилизације ситуације у региону, Митић сматра да на њега не треба гледати у том контексту. План је припреман од раније и сада је, с обзиром на ситуацију на Косову и Метохији добио на додатној хитности.Ипак, приметно је да планом ЕУ ни на који начин не осуђује и не ограђује се од онога што Приштина чини на Косову и Метохији.Антируски говор Урсуле фон дер ЛајенПрема речима нашег саговорника, сам план плод је вишегодишњег рада и веома је важно посматрати га у ширем геополитичком контексту. Цео говор Урсуле фон дер Лајен има оштре и грубе антируске конотације. У том смислу поменут је и план о бржој интеграцији земаља Западног Балкана у ЕУ, објашњава Митић.Један од интереса који се провлачи кроз говор председнице ЕК је и циљ да се политике држава региона усагласе са политиком Брисела, као и даље одрицање од онога што Фон дер Лајенова назива „гасном зависношћу“ од Русије.Све у свему, многе невладине организације већ годинама говоре о томе да би земље западног Балкана могле и без формалног учлањења у Унију се брже и боље интегришу у делове заједничког европског тржишта.Предлог се тиче интеграције у одређеним секторима, као што су сајбер-безбедност, дигитална трговина, као и енергетска сарадња.Урсула фон дер Лајен представила је план ЕУ на ГЛОБСЕК форуму у Братислави, где је навела да ЕУ жели да „наставе напредак на интеграцији балканских држава у ЕУ, који је постигнут последњих месеци“.Она је додала да „недавне тензије изазивају забринутост“ и поновила позив „свим странама да одустану од конфронтације и да предузму мере како би се повратио мир“.Према њеним речима, план предвиђа веће укључивање земаља региона у заједничко тржиште ЕУ, продубљивање регионалне економске интеграције, убрзавање процеса кључних реформи и повећање износа средстава која ЕУ додељује државама кандидатима пре уласка у ЕУ.
https://sputnikportal.rs/20230531/evropska-komisija-pripremila-novi-plan-za-ubrzanu-integraciju-balkana--1156503744.html
србија
западни балкан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, србија, европска унија (еу), чланство у еу, западни балкан, стратегија еу за западни балкан, братислава, урсула фон дер лајен, план
регион, регион – политика, србија, европска унија (еу), чланство у еу, западни балкан, стратегија еу за западни балкан, братислава, урсула фон дер лајен, план
Изненадна жеља Брисела да „усиса“ Балкан: Циљ је пре свега – антируски
Изненадни план Европске комисије за „убрзану интеграцију балканских земаља у ЕУ“ има тактичко значење – да се пошаље сигнал да ЕУ жели да остане доминантан фактор на Балкану и да нема само „штапове“, него и „шаргарепе“. Али, питање је колико су „шаргарепе“ атратктивне.
Сасвим је сигурно да ћемо наредних дана и недеља, у реакцијама на план који је на форуму у Братислави представила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, у проевропским сегментима српског друштва сведочити наративу о „фундаментално великој шанси за Србију“, каже др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.
„Чини ми се да је ово геополитички потез који има за циљ да се пошаље политички сигнал у недостатку воље, пре свега Француске, али и неких других држава да се формално иде у интеграције држава Западног Балкана“, коментарише он.
Иако је план представљен у, како је наведено, контексту дестабилизације ситуације у региону, Митић сматра да на њега не треба гледати у том контексту. План је припреман од раније и сада је, с обзиром на ситуацију на Косову и Метохији добио на додатној хитности.
Ипак, приметно је да планом ЕУ ни на који начин не осуђује и не ограђује се од онога што Приштина чини на Косову и Метохији.
„Оно што је видљиво је да ће се дестабилизација користити, као што се користила и дестабилизација у Украјини, за геополитичке поруке, које за искључив циљ имати доминацију, да је ЕУ та која се пита и у политичком, и економском, и инфраструктурном смислу за оно што се дешава на Балкану. Наравно, на основу, пре свега својих интереса, геополитичких и економских, који су, као што знамо, често потпуно супротни и контрадикторни у односу на интересе српског народа“, истиче Митић.
Антируски говор Урсуле фон дер Лајен
Према речима нашег саговорника, сам план плод је вишегодишњег рада и веома је важно посматрати га у ширем геополитичком контексту. Цео говор Урсуле фон дер Лајен има оштре и грубе антируске конотације. У том смислу поменут је и план о бржој интеграцији земаља Западног Балкана у ЕУ, објашњава Митић.
Један од интереса који се провлачи кроз говор председнице ЕК је и циљ да се политике држава региона усагласе са политиком Брисела, као и даље одрицање од онога што Фон дер Лајенова назива „гасном зависношћу“ од Русије.
Све у свему, многе невладине организације већ годинама говоре о томе да би земље западног Балкана могле и без формалног учлањења у Унију се брже и боље интегришу у делове заједничког европског тржишта.
„Ако посматрамо и контекст састанка Европске политичке заједнице који се одржава у Кишињеву, француског предлога чији је циљ да се државе које нису чланице Уније држе под контролом Брисела и Запада, у том контексту би требало посматрати и план Урсуле фон дер Лајен. Јасно је да у овом тренутку нема било каквих могућности да се државе кандидати брже интегришу у смислу чланства у ЕУ и баш се због тога покушава са разним алтернативним моделима. Један од тих модела је Европска политичка заједница, која би била политички кишобран, а предлог Урсуле фон дер Лајен више је везан за економски аспект“, објашњава Митић.
Предлог се тиче интеграције у одређеним секторима, као што су сајбер-безбедност, дигитална трговина, као и енергетска сарадња.
„Рекао бих да је циљ да ЕУ пошаље сигнал да жели да остане доминантан фактор на Западном Балкану и да не допусти другим светским силама да врше свој утицај у региону“, закључује Митић.
Урсула фон дер Лајен представила је план ЕУ на ГЛОБСЕК форуму у Братислави, где је навела да ЕУ жели да „наставе напредак на интеграцији балканских држава у ЕУ, који је постигнут последњих месеци“.
Она је додала да „недавне тензије изазивају забринутост“ и поновила позив „свим странама да одустану од конфронтације и да предузму мере како би се повратио мир“.
Према њеним речима, план предвиђа веће укључивање земаља региона у заједничко тржиште ЕУ, продубљивање регионалне економске интеграције, убрзавање процеса кључних реформи и повећање износа средстава која ЕУ додељује државама кандидатима пре уласка у ЕУ.
