https://sputnikportal.rs/20230602/zaokret-kine-prema-svetskim-zaristima-zmaj-se-budi-i-na-kosovu-i-metohiji-1156672612.html
Заокрет Кине према светским жариштима: Змај се буди и на Косову и Метохији
Заокрет Кине према светским жариштима: Змај се буди и на Косову и Метохији
Sputnik Србија
Уочљив ангажман Кине по питању Косова и Метохије у последње време сасвим се уклапа у њена настојања да ојача своју дипломатску активност и позицију у свету у... 02.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-02T20:41+0200
2023-06-02T20:41+0200
2023-06-02T20:41+0200
свет
свет
свет – политика
кина
косово и метохија (ким)
дипломатија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110976/54/1109765484_33:0:1247:683_1920x0_80_0_0_6215ab14f73c42f4d618435236a48b4b.jpg
Поводом најновијег насиља над Србима на Косову и Метохији, где се припадницима специјалне приштинске полиције придружио и Кфор, штитећи до зуба наоружане специјалце од ненаоружаних Срба, огласио се и кинески лист „Глобал тајмс“. Он је пренео анализу војног експерта према којој ће на продубљивање раздора између Београда и Приштине САД гледати као на прилику да ослаби утицај Русије у Србији и на Балкану.Више од заговорника међународног праваЦиљ САД је да додатно дестабилизује Европу, већ потпуно зависну од САД и да она као и Русија претрпи што веће губитке. То је савршено у складу са америчком глобалном стратегијом и њеним хегемонистичким интересима, наводи се у тексту.Истим поводом се огласило и министарство спољних послова Кине изразивши наду да ће НАТО поштовати суверенитет и територијални интегритет Србије и да ће заиста учинити нешто за мир у региону.Коркоделовић за Спутњик каже да је неспорно, као и толико пута до сада, Кина показала да је главни заговорник међународног права као основе међународних односа, али не само то. Она, како напомиње, жели да у међународним односима буде неко ко ствара ситуације погодне за мир и развој.Све активнија у глобалној дипломатијиТако је у марту два историјска и верска ривала, регионалне сукобљене стране - Иран и Саудијску Арабију довела за преговарачки сто и отпочела мировни процес који води све већем зближавању до јуче љутих противника. Раније је у томе имала успеха на Рогу Африке, Етиопији, Еритреји подсећа наш саговорник.Он указује и на то да Кина, такође жели да Европа има своју стратешку аутономију, што је недвосмислено испољено приликом недавне посете француског председника Емануела Макрона Кини.Не жели ново жариште у Европи„Кина жели да има добре односе са Европом, а то подразумева мир. Кина је доста изгубила, пре свега на економском плану ратом у Украјини и сигурно не би желела да види још једно жариште сукоба у Европи. Жели да не дође до такве ситуације и упозорава не само САД, већ нарочито Европу да не дозволи да буде увучена у још једну комбинацију САД-а на ратном плану“, истиче Коркоделовић.Тим више, како каже, што Пекинг зна да слабљењем Европе и евентуалним слабљењем Русије САД добијају и одрешеније руке за оно што им је главни циљ - обуздавање раста Кине и њеног пењања ка положају најмоћније државе света негде око 2050. године.Он подсећа да Кина од 2021. године заснива своју укупну спољну политику и на једном значајном документу који се зове Иницијатива за глобалну безбедност. Све њене акције, међу којима су и ова реаговања из Пекинга на ситуацију на Косову и Метохији треба гледати и у светлу такве декларације, уверен је наш саговорник.Спречити офанзиву НАТО-аНаш саговорник указује и на чињеницу да је НАТО у веома офанзивном наступу, чак до источне Азије, да отвара канцеларију у Токију, али и позива Јапан, Аустралију, Јужну Кореју на своје самите и полако их укључује у своју структуру. То је, како истиче, један од елементата такозваног опкољавања НР Кине.„Кина на то, између осталог, реагује и тиме што постаје све дипломатски активнија и настоји да буде миротворац у другим деловима света, просто да тај притисак који трпи у источној Азији ублажи тиме што она постаје присутнија у некада традиционалним подручјима америчке хегемоније. А то је Блиски исток који све више измиче контроли САД и у њеном традиционалном упоришту, у Европи“, сматра Коркоделовић.После реакција из Пекинга, које би могле да буду протумачене као покушај смиривања страсти у јужној српској покрајини и позив на преговоре и договоре, можда је, каже он, ово прилика да проблем Космета буде шире интернационализован. То значи да у његово решавање буду укључени и други посредници, поготово тако глобално значајни као што су НР Кина и Русија, сталне чланице СБ УН, констатује саговорник Спутњика.
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
свет, свет – политика, кина, косово и метохија (ким), дипломатија
свет, свет – политика, кина, косово и метохија (ким), дипломатија
Заокрет Кине према светским жариштима: Змај се буди и на Косову и Метохији
Уочљив ангажман Кине по питању Косова и Метохије у последње време сасвим се уклапа у њена настојања да ојача своју дипломатску активност и позицију у свету у чему је већ имала великих успеха, оцена је доброг познаваоца Кине, спољнополитичког коментатора Борислава Коркоделовића.
Поводом најновијег насиља над Србима на Косову и Метохији, где се припадницима специјалне приштинске полиције придружио и Кфор, штитећи до зуба наоружане специјалце од ненаоружаних Срба, огласио се и
кинески лист „Глобал тајмс“. Он је пренео анализу војног експерта према којој ће на
продубљивање раздора између Београда и Приштине САД гледати као на прилику да ослаби утицај Русије у Србији и на Балкану.
Више од заговорника међународног права
Циљ САД је да додатно дестабилизује Европу, већ потпуно зависну од САД и да она као и Русија претрпи што веће губитке. То је савршено у складу са америчком глобалном стратегијом и њеним хегемонистичким интересима, наводи се у тексту.
Истим поводом се огласило и министарство спољних послова Кине изразивши наду да ће НАТО поштовати суверенитет и територијални интегритет Србије и да ће заиста учинити нешто за мир у региону.
Коркоделовић за Спутњик каже да је неспорно, као и толико пута до сада, Кина показала да је главни заговорник међународног права као основе међународних односа, али не само то. Она, како напомиње, жели да у међународним односима буде неко ко ствара ситуације погодне за мир и развој.
Све активнија у глобалној дипломатији
„Кина наступа као земља која је све активнија у глобалној дипломатији, нарочито од 20. конгреса КП Кине, одржаног прошле јесени. Она све више излази као посредник у међународним споровима“, напомиње он и пдсећа на њене већ виђене успехе на том пољу.
Тако је у марту два историјска и верска ривала, регионалне
сукобљене стране - Иран и Саудијску Арабију довела за преговарачки сто и отпочела мировни процес који води све већем
зближавању до јуче љутих противника. Раније је у томе имала успеха на Рогу Африке, Етиопији, Еритреји подсећа наш саговорник.
Он указује и на то да Кина, такође жели да Европа има своју стратешку аутономију, што је недвосмислено испољено приликом недавне посете француског председника Емануела Макрона Кини.
Не жели ново жариште у Европи
„Кина жели да има добре односе са Европом, а то подразумева мир. Кина је доста изгубила, пре свега на економском плану ратом у Украјини и сигурно не би желела да види још једно жариште сукоба у Европи. Жели да не дође до такве ситуације и упозорава не само САД, већ нарочито Европу да не дозволи да буде увучена у још једну комбинацију САД-а на ратном плану“, истиче Коркоделовић.
Тим више, како каже, што Пекинг зна да слабљењем Европе и евентуалним слабљењем Русије САД добијају и одрешеније руке за оно што им је главни циљ - обуздавање раста Кине и њеног пењања ка положају најмоћније државе света негде око 2050. године.
„Значи ради се о једном дипломатском активизму који је све видљивији и мислим да поред традиционалног пријатељства јер је Кина одувек пружала подршку некадашњој СР Југославији и касније њеној наследници Србији, Пекинг уклапа своје најновије реаговање у тај обим свог све већег и по међународну заједницу све значајнијег дипломатског деловања у различитим деловима света, па и у Европи“, оцена је Коркоделовића.
Он подсећа да Кина од 2021. године заснива своју укупну спољну политику и на једном значајном документу који се зове
Иницијатива за глобалну безбедност. Све њене акције, међу којима су и ова
реаговања из Пекинга на ситуацију на Косову и Метохији треба гледати и у светлу такве декларације, уверен је наш саговорник.
Наш саговорник указује и на чињеницу да је НАТО у веома офанзивном наступу, чак до источне Азије, да отвара канцеларију у Токију, али и позива Јапан, Аустралију, Јужну Кореју на своје самите и полако их укључује у своју структуру. То је, како истиче, један од елементата такозваног опкољавања НР Кине.
„Кина на то, између осталог, реагује и тиме што постаје све дипломатски активнија и настоји да буде миротворац у другим деловима света, просто да тај притисак који трпи у источној Азији ублажи тиме што она постаје присутнија у некада традиционалним подручјима америчке хегемоније. А то је Блиски исток који све више измиче контроли САД и у њеном традиционалном упоришту, у Европи“, сматра Коркоделовић.
После реакција из Пекинга, које би могле да буду протумачене као покушај смиривања страсти у јужној српској покрајини и позив на преговоре и договоре, можда је, каже он, ово прилика да проблем Космета буде шире интернационализован. То значи да у његово решавање буду укључени и други посредници, поготово тако глобално значајни као што су НР Кина и Русија, сталне чланице СБ УН, констатује саговорник Спутњика.
