00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Обилне падавине прете усевима у Србији: Киша већ жање жито и бере воће

© Sputnik / Artem Kreminsky / Уђи у базу фотографијаЖетва на Криму
Жетва на Криму - Sputnik Србија, 1920, 04.06.2023
Пратите нас
Обилне падавине у протеклом периоду не годе ниједној примарној пољопривредној култури. Оранице су превише влажне и ниједна биљна врста не може да издржи толику количину падавина.
Агрономи кажу да би било добро да дође до смене климе и наступи топлији период, са више сунца и вишом дневном температуром.
Кукурузу, који се код нас највише сеје, обилне падавине нису, бар за сада, наудиле, али пшеници, другој доминантној пољопривредној култури, чија жетва предстоји за месец до месец и по дана, велика количина падавина нанела је штету, усев је масовно полегао, што ће умањити приносе, пише новосадски Дневник.
Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић изјавио је за „Дневник” да је полегање пшенице услед кише и превлажног земљишта масовно.
„У фази наливања зрна полегање ће изазвати велику штету. Зрно ће бити слабије наливено, квалитет зрна неће бити добар, а клас ће бити подложан болести и штеточинама“, навео је проф. др Малешевић.
„Полегла пшеница се неће исправити. Само ће клас заузети вертикалан положај док ће стабло остати повијено. Губитак приноса већ сада се може проценити на десет до 30 одсто и ратари не могу ништа да учине да би спасли род“, каже овај стручњак.

Осигурање се исплати

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Ђорђе Војновић је саветовао повртаре, али и остале који се баве пољопривредом да услед промене климе осигурају род.
„Током обилних киша било је и леда, па је забележено да је у делу Сремске Митровице било града који је једном газдинству направио штету“, рекао је Војновић и додао таквих примера има још и да не треба штедети новац за осигурање.
Др Горан Бекавац са Националог института за ратарство и повртарство казао је да је кукурузу било превише падавина и да је задњи час када треба да наступи сунчани перод.
„У фази када је кукуруз достигао 20 до 30 сантиметара и развио неколико листова не треба више кише. Оранице су превлажне, што допиноси развоју корова. Потребно је више сунца да би брже напредовао“, каже Бекавац.
Воћа из године у годину имамо све више. Лане је забележен род од 1,4 до 1,5 милиона тона. Тренутно су најугроженије трешње, ране и средње ране сорте. Род је услед кише попуцао и воћари који имају трешњаке биће на губитку јер такво воће као друга класа је јефтиније и не може да иде у извоз. И јагоде су током обилних киша страдале јер је због велике влаге род трулио, па јагода ове године имамо за трећину мање него прошле године.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Ненад Магазин казао је за „Дневник” да су малине, боровнице и купине у фази цветања па се са сигурношћу не може казати колико су обилне падавине утицале на ово воће.
„У фази цветања бобичастом воћу је најважније да добију адекватну заштиту у право време. Да ли су воћари успели у томе да би се спречиле болести и штеточине због влажних листова, видеће се у фази зрења.“
У повртарству честе кише наносе штету само у расадницима јер је стигло време да се сеје расад паприке, парадајза и целера на отвореним пољима, док осталом посејаном поврћу на њивама више смета влажност ваздуха.
„Због велике влаге на њивама, повртари не могу да уђу у поља и крену да расађују струкове поврћа, па троше енергент док расад прераста“, казао је за „Дневник” професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Ђорђе Војновић.
По његовим речима, вађење младог кромпира је при крају и за кртолу јаке кише нису утицале на квалитет рода нити на принос.
„Ни кромпиру посејном у мају за јесењу и зимску потрошњу, такође, не сметају падавине. Грашку и боранији више смета влажност ваздуха него падавине“, казао је Војновић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала