https://sputnikportal.rs/20230605/samo-pet-suvih-dana-u-junu-u-srbiji---neki-se-i-tome-raduju-1156794393.html
Само пет сувих дана у јуну у Србији - неки се и томе радују
Само пет сувих дана у јуну у Србији - неки се и томе радују
Sputnik Србија
Према прогнози републичког Хидрометеоролошког завода и јун ће карактерисати сталне падавине па се очекује само пет „сувих“ дана у месецу на чијем измаку би... 05.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-05T18:05+0200
2023-06-05T18:05+0200
2023-06-05T18:41+0200
економија
економија
србија
србија – економија
пшеница
род
киша
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0d/1154133278_0:0:2964:1668_1920x0_80_0_0_e6d2df513c1bbdb023d6c1f4e2c98697.jpg
Уочи жетве пшенице која треба да крене последњих дана јуна, с обзиром на константне падавине у мају, али и прогнозу да ће и готово цео јуни бити кишан, питање је чему се можемо надати. Аћин за Спутњик каже да је пшеница сада у фази наливања зрна.Наливање кишом и наливање зрнаТо, практично, значи пуњење зрна, када се интензивно накупља сува материја и претвара у крајњи продукт. Садржај воде се од 65 одсто колики је на почетку наливања, своди на 38 до 42 одсто на крају те фазе након чега следи жетва. Отуда и запитаност хоће ли велика количина влаге угрозити квалитет пшенице и њен род.Стручњак новосадског Института за ратарство и повртарство подсећа да су јесен и зима, све до априла, били топлији у односу на вишегодишњи просек, па је блага зима помогла и оним усевима који су окаснили са сетвом да се убрзано развијају.Такво време је, како каже, погодовало биљкама, па се то одразило на бујне усеве, али је исто тако тако погодовало и развоју болести.„Топла зима довела је до тога да значајан број проузроковача болести код стрних жита презими, да би у априлу и мају хладније време од вишегодишњег просека и количина и учесталост падавина довело до значајног напада пре свега „жуте рђе“ на пољима од половине априла и почетком маја“, каже наш саговорник.Он подсећа да се та болест претходни пут јавила 2014. године, али су произвођачи за протеклих девет година усвојили редовне третмане, два, често и три пута фунгицидима, тако да ће губици због тога вероватно бити мањи него те године.Кишна, а рекорднаИнтензитет болести се, како истиче, разликовао од региона до региона, у зависности од сорте пшенице и неке су то боље поднеле. Произвођачи који су закаснили са третманом имали су веће проблеме и на терену се могло видети да има јако добре пшенице, али и јако лоше, напомиње Аћин.Он, међутим, подсећа да је и 2021. година, коју су карактерисале велике количине падавина и умерена температура, била рекордна по роду пшенице. Стручњак за стрна жита зато верује да ће, уколико овакви услови остану они сигурно омогућити просечан род.„Велика је шароликост усева и имаћемо сигурно и рекордних приноса код појединих произвођача који су примењивали агротехничке мере, а пре свега мере неге. Биће сигурно одличних приноса. У Србији је 2021. година била рекордна са 5,7 тона по хектару, а десетогодишњи просек је око 4,5 тоне“, каже Аћин.Зато истиче да овакви услови одговарају стрним житима.Биће добра годинаОн, ипак, додаје да још има времена до жетве која креће последњих дана јуна када је битно да стане киша како би машине могле да уђу у њиве и крену са жетвом. Како ствари сада изгледају биће ово сасвим добра година, мишљење је стручњака за стрна жита.Приноси су и прошле године били неуједначени због различитог распореда падавина, али је просечан принос од 5,02 тоне по хектару био изнад петогодишњег просека. Подбацио је север земље где је пожњевено 4,0 до 4,5 тоне по хектару.Прошлогодишњи род пшенице је износио 3,2 милиона тона, што је двоструко више од домаћих потреба.
https://sputnikportal.rs/20230604/obilne-padavine-prete-usevima-u-srbiji-kisa-vec-zanje-zito-i-bere-voce-1156747523.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0d/1154133278_233:0:2964:2048_1920x0_80_0_0_bf1b6675c979704e7c974524d58c8f30.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, србија, србија – економија, пшеница, род, киша
економија, србија, србија – економија, пшеница, род, киша
Само пет сувих дана у јуну у Србији - неки се и томе радују
18:05 05.06.2023 (Освежено: 18:41 05.06.2023) Према прогнози републичког Хидрометеоролошког завода и јун ће карактерисати сталне падавине па се очекује само пет „сувих“ дана у месецу на чијем измаку би требало да крене жетва пшенице. То ипак не треба да брине и с обзиром на стање пшенице не очекује се да род буде мањи од просечног, сматра стручњак за стрна жита др Владимир Аћин.
Уочи жетве пшенице која треба да крене последњих дана јуна, с обзиром на константне падавине у мају, али и прогнозу да ће и готово цео јуни бити кишан, питање је чему се можемо надати. Аћин за Спутњик каже да је пшеница сада у фази наливања зрна.
Наливање кишом и наливање зрна
То, практично, значи пуњење зрна, када се интензивно накупља сува материја и претвара у крајњи продукт. Садржај воде се од 65 одсто колики је на почетку наливања, своди на 38 до 42 одсто на крају те фазе након чега следи жетва. Отуда и запитаност хоће ли велика количина влаге угрозити квалитет пшенице и њен род.
Стручњак новосадског Института за ратарство и повртарство подсећа да су јесен и зима, све до априла, били топлији у односу на вишегодишњи просек, па је блага зима помогла и оним усевима који су окаснили са сетвом да се убрзано развијају.
Такво време је, како каже, погодовало биљкама, па се то одразило на бујне усеве, али је исто тако тако погодовало и развоју болести.
„Топла зима довела је до тога да значајан број проузроковача болести код стрних жита презими, да би у априлу и мају хладније време од вишегодишњег просека и количина и учесталост падавина довело до значајног напада пре свега „жуте рђе“ на пољима од половине априла и почетком маја“, каже наш саговорник.
Он подсећа да се та болест претходни пут јавила 2014. године, али су произвођачи за протеклих девет година усвојили редовне третмане, два, често и три пута фунгицидима, тако да ће губици због тога вероватно бити мањи него те године.
Интензитет болести се, како истиче, разликовао од региона до региона, у зависности од сорте пшенице и неке су то боље поднеле. Произвођачи који су закаснили са третманом имали су веће проблеме и на терену се могло видети да има јако добре пшенице, али и јако лоше, напомиње Аћин.
Он, међутим, подсећа да је и 2021. година, коју су карактерисале велике количине падавина и умерена температура, била рекордна по роду пшенице. Стручњак за стрна жита зато верује да ће, уколико овакви услови остану они сигурно омогућити просечан род.
„Велика је шароликост усева и имаћемо сигурно и рекордних приноса код појединих произвођача који су примењивали агротехничке мере, а пре свега мере неге. Биће сигурно одличних приноса. У Србији је 2021. година била рекордна са 5,7 тона по хектару, а десетогодишњи просек је око 4,5 тоне“, каже Аћин.
Зато истиче да овакви услови одговарају стрним житима.
„Ово умерено време које није претопло, са довољном количином влаге у земљишту, погодује наливању зрна и оним завршним фазама. Наравно уз то да падавине не ометају жетву. Временски услови као такви тренутно погодују пшеници“, истиче наш саговорник.
Он, ипак, додаје да још има времена до жетве која креће последњих дана јуна када је битно да стане киша како би машине могле да уђу у њиве и крену са жетвом. Како ствари сада изгледају биће ово сасвим добра година, мишљење је стручњака за стрна жита.
Приноси су и прошле године били неуједначени због различитог распореда падавина, али је просечан принос од 5,02 тоне по хектару био изнад петогодишњег просека. Подбацио је север земље где је пожњевено 4,0 до 4,5 тоне по хектару.
Прошлогодишњи род пшенице је износио 3,2 милиона тона, што је двоструко више од домаћих потреба.