Извештај Европске комисије о Србији: Потребан даљи рад на реформама
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
У годишњем извештају Европске комисије о напретку у владавини права истиче се да је Србија наставила да спроводи ревидиране акционе планове за поглавља 23 и 24 и друге стратешке документе у области владавине права.
Али, такође се наводи да је потребан даљи рад и политичка посвећеност на продубљивању реформи и отклањању недостатака посебно у кључним областима правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, слободе медија, слободе окупљања и других основних права, као и домаћег поступања са ратним злочинима.
У документу "Србија: Владавина права, нон-пејпер у вези са поглављима 23 и 24 за Србију (мај 2023)", који је достављен земљама чланицама ЕУ, а у који је Танјуг имао увид, наводи се да се радило на решавању питања истакнутих у прошлогодишњем Извештају Комисије, али да се касни са неким акционим плановима поглавља, односно у неким областима, акциони планови тек треба да буду израђени и/или усвојени како би се дало ефекта новим стратегијама.
Када се ради о поглављу 23 (Правосуђе и основна права) релевантни закони су усвојени на време у фебруару 2023. године, захваљујући чему су на снагу ступили уставни амандмани из 2022. године.
„Власти Србије уложиле су знатне напоре у припрему закона, укључујући и консултације са Венецијанском Комисијом, одржавале широке јавне консултације и транспарентно радиле са Европском комисијом“, наводи се у извештају.
Додаје се да је Венецијанска комисија оценила спровођење законодавства у целини као позитивно и процес припреме као инклузивни.
„Конкретно, 14. марта 2023. Венецијанска комисија је објавила информативни документ као наставак својих мишљења оцењујући да 'укупни правац амандмана одговара препорукама Венецијанске комисије'. Високи савет судства и Високи савет тужилаштва су основани након избора недостајућих чланова, што је дало практичан ефекат имплементационим законима“, наводи се у документу.
Додаје се да је у току рад на успостављању јединственог система управљања предметима који повезује предмете у српским судовима и тужилаштвима и који би требало да буде завршен 2024. године.
У документу је похваљено и то што је број старих предмета почео да се смањује, што је позитивно утицало на ефикасност судова, али да је и даље велики број нерешених предмета пред Уставним судом, од којих су неки предмети старији од 2017. године.
У области превенције и сузбијања корупције, у 2022. години дошло је до благог пораста броја правоснажних пресуда за случајеве корупције на високом нивоу у односу на 2021. годину, повећан је број нових истрага, али је смањен број нових оптужница и није било случајева коначног одузимања имовине, наводи се у документу.
Што се тиче препорука Групе држава за борбу против корупције (ГРЕЦО), Србија је предузела кораке да испуни преосталих пет препорука из четврте рунде евалуације о спречавање корупције и о томе известила ГРЕЦО у марту 2023, а тада је и основала Радну групу за израду Националне стратегије за борбу против корупције за период 2023-2028 и пратећег Акционог плана.
Што се тиче основних права, Србија је усвојила нове акционе планове о родној равноправности у августу 2022. године, а о инклузији Рома и борби против дискриминације у септембру 2022. године, а наставила је израду и консултације о новом „акционом плану за остваривање права националних мањина“, који тек треба да буде усвојен.
У вези са слободом медија, полиција и тужилаштво су брзо реаговали на неколико случајева напада и претњи, радећи са сталном радном групом за безбедност новинара, али случајеви претњи, насиља и кампања клеветања новинара су настављени, а целокупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања тек треба да се додатно унапреди у пракси.
Додаје се и да је потребно ојачати независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) како би се ефикасно заштитио медијски плурализам.
Када се ради о поглављу 24 (Правда, слобода и безбедност) наводи се да је повећан је број нових истрага и оптужница у 2022. години у односу на годину раније, када је у питању евиденција о тешким случајевима и предметима организованог криминала, док су првостепене и правоснажне пресуде смањене.
„Дуготрајна суђења за организовани криминал још увек трају без осуђујућих пресуда. Проактивне кривичне истраге и систематско праћење токова новца, посебно у случајевима необјашњивог богатства, још увек нису уобичајена пракса. Међутим, разумевање и приступ истрази су се побољшали и полиција, тужиоци и кривичне судије су свесне важности доследне примене приступа 'пратите новац да бисте пронашли злочин' и употребе посредних доказа. Покретање финансијских истрага је повећано, а коначна конфискација имовине десила се у четири случаја“, пише у документу.
Како се наводи, Србија још није урадила анализу улоге и праксе служби безбедности или Савета за националну безбедност у спровођењу кривичних истрага у вези са тешким и организованим криминалом, иако су започети припремни радови.
То је, појашњава се, потребно да би се јасно раздвојили мандати и прописи који се односе на пресретање комуникација за кривичну истрагу и у безбедносне сврхе.
Када се ради о стратегији и акционом плану за борбу против сајбер криминала до 2023. године, наглашава се да је оперативни капацитет Канцеларије специјалног тужилаштва за сајбер криминал додатно ојачан кроз обуку, а да су побољшани и капацитети људских ресурса за истраживање злоупотреба кредитних картица, е-трговине и електронског банкарства и за борбу против недозвољеног и штетног садржаја на интернету.
„Поводом 'приказивања, набављања и поседовања порнографског материјала и порнографије малолетних лица' покренуте су истраге/доказне радње против 85 осумњичених. Оптужнице су подигнуте против 91 лица, а суд је осудио 36 лица“, пише у извештају.
У документу стоји и да су неопходне измене и допуне кривичног закона како би се трговина оружјем делотворно криминализовала, и да Србија треба да додатно повећа техничке, финансијске и кадровске капацитете Тужилаштва за организовани криминал.
Истиче се у извештају и да постоји добро успостављена сарадња са Агенцијом ЕУ за обуку за спровођење закона (ЦЕПОЛ), Евроџастом, Европолом и Интерполом, укључујући и случајеве организованог криминала високог профила.
„Уступљени српски тужилац у Евроџасту је добро успостављен и био је проактиван у пружању обавештајних података у важним случајевима организованог криминала. Постављање српског официра за везу у Европол је такође наставило да се показује као веома драгоцено за јачање сарадње. Сарадња са Европским јавним тужилаштвом (ЕППО) тек треба да се успостави“, констатује се у документу.
Након истека националне стратегије за превенцију и борбу против тероризма (2017-2021), нови стратешки документ са пратећим акционим планом који би обухватио све облике радикализације и насилног екстремизма, без обзира на политичке, верске или етнонационалистичке узроке, укључујући везе између десног екстремизма и хулиганизма, у складу са политиком ЕУ, још није усвојен, пише у извештају.
Када се ради о миграцијама, азилу, визној политици и спољнм границама Шенгена, стратегије интегрисаног управљања границом усвојене су у августу 2022., Србија је предузела важне кораке да се усклади са визном политиком ЕУ тако што је поново увела визне услове за грађане Боливије, Бурундија, Кубе, Гвинеја Бисао, Индије и Туниса, што је ЕУ поздравила.
„Међутим, визна политика Србије је и даље само делимично у складу са листом ЕУ. Требало би наставити са напорима ка усклађивању са визном политиком ЕУ. Распоређивање Фронтекса у Србији, у складу са садашњим Споразумом о статусу додатно је проширено на пет граничних прелаза на граници Србије и Мађарске од децембра 2022. године, поред оних распоређених на пет прелаза на граници са Бугарском“, наводи се.
Такође, поздравља се и то што је Србија наставила да примењује споразум са ЕУ о реадмисији и да ефикасно спроводи контролу и надзор граница.
„Ипак, реадмисија држављана трећих земаља који су пролазили кроз Србију пре него што су нерегуларно стигли у ЕУ је питање за даље унапређење. Настављени су напори да се открије и спречи кријумчарење миграната, посебно у контексту регионалног Оперативног партнерства за борбу против кријумчарења између ЕУ и Западног Балкана покренутог у новембру 2022. године“, закључује се у документу.
Овај документ служи земљама чланицама ЕУ приликом одлучивања о наредним међувладиним конференцијама - на којима се отварају нови кластери у приступним преговорима.
За његову израду коришћени су, осим оцена представника Европске комисије, и други извори, укључујући изворе из података држава чланица ЕУ, рецензије и експертске мисије у које су укључени стручњаци из држава ЕУ, извештаји пројеката које финансира ЕУ, међународних партнера и организација цивилног друштва.
