- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Научници траже ванземаљске сигнале из срца Млечног пута

© Depositphotos.com / AlexmitМлечни пут
Млечни пут - Sputnik Србија, 1920, 08.06.2023
Пратите нас
Претпоставимо да сте научник из напредне ванземаљске цивилизације која жели да комуницира са другим популацијама широм Млечног пута, где бисте поставили „светионик“ који преноси сигнале? Вероватно близу куће, зар не?
Центар наше галаксије - фасцинантан регион са звездама око супермасивне црне рупе Стрелац А* - једно је од најбољих места за слање понављајућих радио сигнала онима који можда слушају ноћно небо.
Зато су астроном Акшај Суреш са Универзитета Корнел у САД и његове колеге дизајнирали пројекат „Брејктру лисн инвестигејшн за периодичне спектралне сигнале“ (БЛИПСС), који користи алгоритам за тражење и појачавање необичних пулсирајућих радиоемисија из галактичког центра.

Место пуно звезда

Центар наше галаксије је веома активан регион, испуњен густим облацима прашине и гаса који заклањају већину онога што се тамо налази. Међутим, такође је пун звезда. Статистички гледано, с обзиром на велики број звезда, галактички центар има највећи потенцијал за проналажење егзопланета погодних за развој живота и стога је најбоље подручје за тражење ванземаљског сигнала.
Али то није лак задатак. Наиме, понављајуће радио сигнале могу слати и природни објекти, а изоловање вештачких сигнала из природне какофоније светлости која излази из галактичког центра је прилично захтеван посао, пише Сајенс алерт.
У случају да се ванземаљци одлуче да емитују сигнал, периодично пулсирајући светионици би били јефтин начин за пренос сигнала преко огромних области међузвезданог простора. БЛИПСС користи посебан алгоритам за идентификацију периодичних сигнала, које су раније користили научници када су тражили пулсаре, врсту неутронске звезде.

Шта су пронашли?

Суреш и колеге су применили БЛИПСС на податке радиоанализе галактичког центра прикупљене као део иницијативе Института СЕТИ Брејктру лисн. Они су тестирали свој софтвер на пулсарима како би се уверили да може да открије одређене типове сигнала, сузили фреквентни опсег и одредили да периодичност импулса буде између 11 и 100 секунди.
Иако нису пронашли никакве сигнале који одговарају траженим параметрима, потврдили су да њихов метод функционише и намеравају да га користе са другим параметрима претраге у будућности.
„СЕТИ се до сада првенствено фокусирао на потрагу за континуираним сигналима“, рекао је астроном СЕТИ-ја Вишал Гајар.
„Наша студија указује на изузетну енергетску ефикасност импулсних низова као средства међузвездане комуникације на огромним удаљеностима. Ово истраживање је први покушај дубинских претрага ових сигнала“, додао је он.
Софтвер БЛИПСС је јавно доступан, као и подаци које су прикупили Суреш и његове колеге.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала