„Англосаксонци не постоје“: Шта се крије иза нове тезе Кембриџа
Пратите нас
Теорија „воук“ академика са угледног Универзитета у Кембриџу по којој Англосаксонци не постоје већ су они продукт „расистичке политике“, још је једна „услуга“ карикатуралних наследника империје, према мањинама потпуно колонизоване свести, сматра Чедомир Антић.
Катедра за англосаксонски, нордијски и келтски (АСНЦ) на некада престижном Универзитету у Кембриџу довела је у питање сопствено постојање тврдећи да је англосаксонска етничка група „расистичка измишљотина која за циљ има подстицање британског расизма“, пише „Дејли телеграф“.
„Воук“ академици са те катедре тврде да је циљ њиховог антиенглеског става покушај да буду „више антирасистички настројени“, додајући да је „једна брига у вези са коришћењем термина 'Англосаксонац' његова перципирана конекција са расним и етничким енглеским идентитетом“.
„Генерално, АСНЦ покушава да распрши националистичке митове, показујући студентима колико су они одувек били конструисани“, навели су они.
„Расистичка политика“: Англосаксонци не постоје
Катедра на Кембриџу је такође додала да никада није постојао „кохерентан и повезан“ идентитет народа у Енглеској, Шкотској, Велсу и Ирској.
У једном научном чланку који је објавио предавач на Кембриџу се тврди да је термин „Англосаксонац“ тесно повезан са „урођеном расном политиком“.
У широј академској заједници у Енглеској у последње време развио се покрет који историјска германска племена Англа, Саксонаца и Јута, која су у Британију дошла крајем римског периода, повезује са наводним расизмом насталим у Америци.
Та кампања је успела да оствари и поједине конкретне успехе. Тако је, на пример, Међународно удружење Англосаксониста 2019. године променило назив у Међународно друштво за рану средњовековну историју Енглеске, због „проблематичних конотација које су обично повезане са термином 'Англосаксонац'“.
„Исправљање прошлости“ – Услуга колонизованим умовима
Много има политике тамо где би требало да буде наука, а сам концепт по коме би неко требало да исправља своју прошлост зато што она данас има другачију конотацију – крајње је ненаучан, каже за Спутњик историчар др Чедомир Антић, професор Филозофског факултета у Београду.
Теза да Англосаксонци не постоје је политизација историје као науке и деградација људског духа, сматра Антић и подсећа на речи Леополда Ранкеа да би о прошлости требало писати онако како је било, иако данас појединци „имају потребу да прошлост реконструишу са позиција онога што им се допада“.
Витезови округлог стола: Термин „Англосаксонац“ тесно је повезан са „урођеном расном политиком“
CC0 / Pixabay/Iykaiavu /
„Имамо људе који су потпуно огрезли у једну догму и уверени су да је на овом свету све изванредно и савршено, само би требало још измислити неку мањину која нема права, па јој их дати. А за то време стотине милиона људи ће обесправити зато што живе негде или раде неки посао који није довољно плаћен, или зато што нису довољно срећни у животу. А онда ће пронаћи нешто у прошлости што може да се реконструише тако да би учинили услугу неком ког су примили у њихов 'елитни круг', а долази из мањинских група или народа и прихватио је да му потпуно колонизују свест и све тековине колонијализма“.
Карикатура доконих наследника империје
Чињеницу да са Кембриџа долазе такве ненаучне теорије Антић коментарише декаденцијом Уједињеног Краљевства уз констатацију да „кад кварење почне, оно почиње од врха“. Кембриџ је, наравно велика установа и даље је међу првих десет универзитета у свету, међутим, имао је он и своје велике људе и медиокритете, али и „људе који су му на срамоту“.
Кембриџ је и даље један од светионика човечанства кад је реч о науци и култури, али данас живимо у времену у коме се Великој Британији и Западу чини да тријумфују, а у ствари их унутрашњи проблеми доводе до потпуне онтолошке недоумице, што их наводи да врло често излазе са потпуно неутемељеним ставовима.
„Ово више личи на једну карикатуру доконих, беспослених људи који су империју наследили, допада им се новац империје и све што је опљачкано, допада им се да и даље изигравају неке регионалне или светске силе, а спремни су да се својих предака одрекну, кад је реч о њиховим уверењима. Дакле, може имање, али уверења ћемо да критикујемо. Наравно, имају сад нове начине да колонизују ум, да интервенишу и неког ће убедити кад му убију дете да су то урадили зато што су имали 'Милосредног анђела' који је требало да спасе неки мали народ. Једне ће убедити да могу неке злочине у Африци прогласити за геноцид, а друге да сакрију зато што им тако одговара, а и једну и другу страну су наоружавали и окретали једну против друге. То је проблем Запада и он се у том свом наслеђу гуши“.
Освета историје постмодерним историчарима
Антић је постдипломске студије завршио на Универзитету у Бристолу у време велике поделе између историчара традиционалиста и постмодерниста. Постмодернисти су тумачећи један правац у историографији који је легитиман и бави се питањима домета истине, реконструкције и аргумента у историографији и могућности да се реконструише прошлост, отишли у крајност.
„На крају је испало да је све било и да ништа није било, што значи да ништа није ни важно“, истиче наш саговорник.
Универзитет Кембриџ имао је своје велике људе и медиокритете, али и „људе који су му на срамоту“: Чедомир Антић
CC0 / Unsplash/Tim Alex /
Антићев ментор на постдипломским студијама, покојни професор Најџел Брејли који је проучавао британски империјализам и колонијализам био је срећан што иде у пензију зато што студенти нису били заинтересовани за дипломатску историју.
У то време постали су модерни „наративи“, „идентитети“, „међусобна виђења“, „интерпретације“, а најбоља студенткиња била је особа која је на дивљење већине студената говорила, на основу једног чланка, о некаквом вашару у Манчестеру тридесетих година.
Те 2001. и 2002. године, Антић је присуствовао зачетку „воук“ културе, а Британци су још мислили да су дошли до краја историје и да су поставили моделе који ће постојати док буде трајало човечанство, а то су либерална демократија и слободно тржиште.
„Међутим, те године кад сам дошао догодио се 11. септембар. Дакле, историја није завршила, није умрла, већ се вратила са годишњег одмора, у случају Запада, са свим проблемима које доноси“, закључио је Антић.
10 Јун 2020, 22:30
