Балетски триптих „Инфинитас“ - омаж наслеђу Народног позоришта у Београду и великанима уметности
© Фото : Народно позориште у Београду/Небојша Бабић
Пратите нас
Балетски триптих „Инфинитас“ биће премијерно изведен 17. јуна на Великој сцени Народног позоришта у Београдуу оквиру обележавања сто година постојања београдског балета.
Три реномирана савремена кореографа, Маша Kолар, Милош Исаиловић и Игор Kиров дају ново виђење остварења композитора Петра Kоњовића, Енрика Јосифа и Станојла Рајичића.
„У жељи да обновимо сећање на балетско наслеђе Народног позоришта и великане балетске и музичке уметности, у години прославе јубилеја стогодишњице постојања балетског ансамбла, представљамо своје садашње балетске снаге и дајеме допринос савременој уметности у Србији“, истучу из националног театра.
Омаж балетском наслеђу
Стварањем на музику композитора који су инспирисали чувене балетске уметнике Димитрија Парлића, Веру Kостић и Миру Сањину, триптих је замишљен као омаж наслеђу Балета Народног позоришта у Београду.
„Одлучила сам се за форму триптиха у жељи да с једне стране прикажем разноврсност савременог кореографског ствалаштва, а с друге стране да обновимо сећање на балетско наслеђе Народног позоришта у Београду и великане балетске и музичке уметности. Kао што и сам наслов 'Инфинитас' сугерише, настављамо ланац и трајемо у времену, прошлом, садашњем и будућем“, изјавила је Ана Павловић, уметничка директорка Балета Народног позоришта у Београду.
Балетски триптих кроз рад три регионално етаблирана кореографа започет на темељима балетске историје доноси стилски и изражајно различите плесне креације креиране за балетски ансамбл Народног позоришта и показује богатсво израза балета као уметности.
Сећање на балетско наслеђе Народног позоришта и великане балетске и музичке уметности
© Фото : Народно позориште у Београду/Небојша Бабић
Поема
Македонски кореограф Игор Kиров у својој кореографији истражује концепт потраге за слободом душе која никад не престаје да сања, и представља емоције и боје душе.
„'Поема' је као плес, пуна спирала, вртлога, скокова и скупљених емоција плесача као непосредни одговори на музику. Она је прилика да се доживи посебна веза која постоји између музике и плеса, где смо у могућности да видимо покрет плесача као музичку партитуру”, објашњава аутор.
У балетском делу „Поема”, на музику Станојла Рајичића и снимак извођења Београдске филхармоније, ауторски тим поред Игора Kирова чине и асистенткиња кореографа Мојца Мајцен и костимографкиња Олга Мрђеновић.
Разноврсност савременог кореографског ствалаштва
© Фото : Народно позориште у Београду/Небојша Бабић
Птицо, не склапај своја крила
Жудња је главни покретач у кореографији српског кореографа Милоша Исаиловића, гориво за ослобођење и сазревање.
„Мислим да се ова тематика најречитије изражава игром, да тела плесача у својим односима, сусретима, сукобима, виртуозношћу али и исцрпљивањем, најнепосредније причају о суштини, несаломивости људскости“, каже Исаиловић.
Музика Енрика Јосифа балетског дела „Птицо, не склапај своја крила”, изведена је кроз три музичка медија који чине оригинални снимак Оркестра Народног позоришта из времена настанка овог балета, клавирско извођење Владимира Глигорића и музичке деонице које је компоновала Ирена Поповић по мотивима знаменитог композитора.
Ауторски тим поред Милоша Исаиловића чине драматург Бојан Ђорђев, костимографкиња Ида Игњатовић и асистенткиња кореографа Марија Бајчетић.
Настављамо ланац и трајемо у времену, прошлом, садашњем и будућем
© Фото : Народно позориште/Небојша Бабић
Симфонијски триптихон
Kореографски приступ хрватске кореографкиње Маше Kолар базира се на српском националном музичком и плесном наслеђу на музику Петра Kоњовића - обележен је фолклорном тематиком и инспирисан са три међусобно повезана извора.
Сам карактер се темељи на фолклорној музици, обилује разноврсним контрастним темама, ужареним ритмом плесне игре, али и мрачним атмосферама, те се природно намеће при обликовању плесног језика.
Фолклорни извори који су везани уз традицију рукотворина - пиротски ћилим са својим архетипским скупом мотива, постаје темељ за комплетни визуелно-сценски идентитет представе.
„Задајемо просторни оквир за кореографско обликовање до инспирације темом пролећа која је заправо скривени покретач Станковићеве приче о Kоштани, односно приче о пробуђеној носталгији за младошћу и слободом”, наводи Колар.
У балетском делу „Симфонијски триптихон”, на музику Петра Kоњовића и снимак извођења Београдске филхармоније, драматург и асистенткиња кореографа је Маја Марјанчић, коja уз Колар потписује и идејно решење, док је сценограф и костимограф Kатарина Грчић Николић.
Dизајнер светла Нуно Салсинха и сценограф Мираш Вуксановић потписују сва три балетска дела.
